Проф. др Војислав Шешељ: Добар дан.
Даме и господо, Српска радикална странка захтева од Владе Србије да одмах забрани увоз свих врста свежег меса и месних прерађевина, из више разлога. У Немачкој се појавила афричка свињска куга. Кина је обуставила увоз огромних количина меса из Немачке. У Немачкој је месо већ пало на тржишту за 30 процената своје претходне цене. Сад затрпавају Аустрију. За очекивати је да ће кренути свим силама да затрпавају и остале земље. Ми морамо заштитити домаћу производњу, а морамо и спречити увоз те свињске куге.
Нама су правили проблеме кад смо пелцовали свиње против обичне свињске куге и Европска унија није хтела месо таквих свиња да купује. Ми сад морамо поставити нове услове како бисмо спречили поплаву страног меса на српском тржишту и како бисмо заштитили домаће произвођаче, а да уједно заштитимо домаћи сточни фонд, укључујући и свињски фонд, од те опаке, опасне болести.
Сматрамо да треба тако радити и у сфери других пољопривредних производа. Код нас се већ годинама увозе месни отпаци и од тих месних отпадака се праве прерађевине: виршле, хреновке, месни наресци, паштете, ко зна шта све праве од увезених месних отпадака. Захтевамо да се прописи промене и да се све то може производити само од здравог меса.
Ви знате да сам ја дванаест година живео у Европској унији. Живео сам у Холандији. Тамо се месни нарезак производи од најбољег меса. Тамо се паштете производе од најквалитетније џигерице. Немогуће је да се отпаци убаце у ту производњу. Ми имамо здраво месо, хвала Богу, имамо здраве свиње. И код нас се некад појави опасност и од обичне куге и од афричке куге, али државни органи на време реагују. Имамо говеда која су здрава и у просеку се хране здравом храном. Све више имамо говеда која иду на испашу, која су на сунцу. Морамо сада увести такве одредбе да се форсира производња здравог меса, а здраво месо даје само стока која је узгајана на сунцу, која дневно виђа сунце, а не која је затворена или под сијалицама. На перад се све ово такође односи.
Србија може да се афирмише у целом свету као поуздани произвођач здраве хране а кад производите здраву храну онда углавном код светских купаца цена и није толико важна. Спремни су да плате много скупље ако знају да купују квалитетно и да купују здраво.
У сфери провођења финансијских прописа дешавају се ствари које су неподношљиве, да финансијске инспекције, где затекну одређене прекршаје, олако затварају радње. Тренутно је највећи проблем са пекарским радњама. Само у августу месецу инспекције су затвориле 356 пекара. Некад имају одређене разлоге, који су у складу са законом, на пример, неиздавање фискалних рачуна или непријављивање радника, али не сме обавезна мера увек да буде затварање радње. Радња се затвара кад се пронађу неквалитетни, нехигијенски, заражени производи, кад оно што се продаје нема поуздану контролу квалитета извора, где је набављена основна сировина, месо, сир, брашно и све остало. Дакле, због нехигијенских услова оправдано је затворити радњу. А кад се такви прекршаји направе онда су довољне новчане казне. Некима су радње затворене зато што су им затечене супруге како раде, а нису у радном односу. Увек је у Србији било да приватник упосли и супругу и синове и кћери и да никога од њих не запошљава. То се сматрало природним, нормалним. Зашто они морају бити у радном односу? Ако отац ради, нормално је да му цела породица помаже.
Не смемо затварањем ових радњи да стварамо додатне економске проблеме, да стварамо додатне спискове незапослених и од људи који су успешно зарађивали, стварали, да стварамо сиротињу. Поготово што има индиција да се праве неки уговори са ланцем хрватских пекара, који би преузели српско тржиште, а они желе да угуше сваку конкуренцију и они форсирају затварање радњи као меру одмазде ако је случајно неки пропис прекршен.
Није нама циљ да због кршења прописа уништавамо привредне предузетнике, него да их натерамо да плате казну зато што су прекршили пропис и да наставе да послују и ако једном плате казну, следећи пут ће ваљда водити рачуна да не почине исти преступ. А овако, сталним затварањем, ми заправо наше тржиште дајемо на извол’те страним конкурентима, а ви знате какве су нам проблеме направили Хрвати и у „Карнексу” и у фабрици сладоледа у Панчеву и у „Зорки”, фабрика чоколаде Београд, је ли тако, то је некад била једна од најквалитетнијих чоколада, „Соко Штарк”. Доста је више тога.
Неко је очигледно подмићен да би форсирао странце, у овом случају Хрвате, а на штету српских привредника, уместо да то буде обрнуто.
Српска радикална странка захтева да влада под хитно укине закон који је донесен пре неких две године, којим се забрањује узгој животиња због крзна. Какав је то лудачки закон! Сад постоје додатни разлози да се то укине. Пољска је управо забранила узгој животиња због крзна, а Пољска је била највећи европски извозник крзна. Сад нам је отворила огроман простор да ми обновимо производњу животиња због крзна, да ли су то чинчиле, да ли је то бизамски пацов или како се још зову те животиње. Ако се могу производити животиње ради клања због меса, а што не би и због обуће и одеће. Са свиња и јунади се скида кожа да би се правиле ципеле, да би се правила разноразна кожна галантерија, новчаници, украси и шта се све још прави од коже. Пазите, то су животиње вишег степена на еволуционој лествици. Свиња спада међу најпаметније животиње. Ако је дозвољено да узгајамо свиње, па и да их кољемо и да их једемо, што не би чинчиле? Пружамо им шансу да живе, овако више немају шансу да живе. Нема чинчила у Србији, има ли? Има ли бизамских пацова? Ако мислите да су бизамски ови што пливају по Сави и Дунаву, грдно се варате. Дакле, да би се њима дала шанса да живе, да се роде и да стасају до зрелости и да сами дају потомство, морамо их узгајати, а кад дође време, наравно, онда се они убијају због коже, али се њихово месо не мора бацати. Њихово месо се врло добро може искористити за производњу хране за кућне љубимце, за псе, за мачке, за узгајање нових генерација животиња које се узгајају због крзна. На пример, бизамске пацове кад закољете, онда храните чинчиле и обратно, а код пацова није проблем и канибализам. Он постоји у природи, што их онда не би тако и хранили? А могу се и свиње док не поодрасту хранити месом чинчила, бизамских пацова и других сличних животиња. Оне се хране неколико месеци месом, а онда одређено време, пред клање, пребаце се на кукуруз, искључи се месо, потпуно се очисте и месо је сасвим квалитетно и укусно.
Нема здрав разум објашњење зашто је забрањена производња, а имали смо много тих произвођача. Крзно је из Србије извожено у разне земље света. Хоћемо ли сад све препустити Турцима да производе? Ту нема разлога за интервенцију Друштва за заштиту животиња, јер ове животиње добијају шансу да живе и да буду добро храњене и чак ветеринарски заштићене до периода кад су зреле да буду заклане због коже, а без тога немају уопште шансу за живот, никад се родити неће. Шта је онда боље са аспекта интереса животиња? Да ли је боље узгајати свиње? Узгајати милион свиња па их заклати, а они већ дају и потомство и живе одређено време и радују се животу, или забранити потпуно употребу свињског меса па их онда никад више и нема? То здрав разум налаже. А поготово што се добија велика зарада, познати су наши крзнари били у свету, врло су квалитетно производили и били су врло конкурентни на страним тржиштима.
Дакле, одлучили смо да се бавимо конкретним економским темама, оним што смета развоју српске економије, што је проблем који ствара бирократија.
Ми смо били против овога Закона о забрани узгајања животиња због крзна. Ако се могу животиње узгајати због меса, зашто не би могле и због крзна? Ако се може кожа јунади и свиња користити за ципеле, за кожне мантиле, зашто не би и кожа глодара, који су углавном из породице пацова и ту негде блиски? Зашто да не? Изволите, имате ли ви неко питање?
Војин Радовановић, новинар Србин инфо: Како гледате на оркестриране нападе у режимским таблоидима на црногорску опозицију, који трају већ недељама уназад?
Проф. др Војислав Шешељ: Ја сам одлучио, након ових избора, износећи став Српске радикалне странке и радост због тога што је странка Мила Ђукановића побеђена, да не досољавам сваку чорбу која се тамо скува.
Мене боли кад неко каже – треба искључити све Србе из владе, а опет, проблем је што се и најмањи сукоб може искористити да Мило Ђукановић остане на власти. Зато се у тај сукоб не бих мешао. Декларисао сам се у више наврата сасвим оштро да сам против Мила Ђукановића и сада бих пустио овим странкама које су победиле на изборима – ако могу да се договоре, да се договоре. Начелно смо против понижавања српских странака и њихових лидера, али нисмо у позицији да се мешамо у то.
Војин Радовановић: А мислите ли да ти напади долазе можда директно из кухиње Александра Вучића?
Проф. др Војислав Шешељ: Не знам одакле долазе, заиста. Знам да постоји доста љутње и у овим српским странкама у Црној Гори, да су неки запрепаштени, да су неки озлојеђени и заиста не бих могао да дам поуздане информације.
Војин Радовановић: Основан је покрет Љубав, вера, нада генерала Делића и Немање Шаровића. Можемо ли да добијемо коментар на ту тему?
Проф. др Војислав Шешељ: Они могу да оснују свашта, од педерске љубави преко хохштаплерске наде, до атеистичке вере генерала који је зачет у Савезу комуниста – Покрету за Југославију. Свашта од њих можете очекивати. Имају три члана до сада, чуо сам.
Јесте ли се ви учланили, нисте?
Војин Радовановић: Нисам.
Проф. др Војислав Шешељ: Јесте ли ви из Србин инфо?
Војин Радовановић: Србин инфо, да.
Проф. др Војислав Шешељ: Добро.
Заиста ме не интересује. Нама је лакнуло када су они отишли. Немања Шаровић је сам отишао, Божу Делића смо морали да избацимо. Ја сам кривац. Кад је он једном издао Српску радикалну странку, онда га је Немања Шаровић наговарао да се врати. Кад је одлучио да се врати, ја сам рекао да се прихвати мислећи да ће се можда још неко вратити. Грдно сам се преварио. Једном издајник – увек издајник. А они издајници који украду посланички или општински мандат никад не заслужују милост. Њих једноставно треба политички уништити и готово.
https://www.youtube.com/watch?v=fMApFTgOWtM
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР