Марко Петковић: Српска радикална странка упозорава да Влада и председник
Републике Србије обмањују јавност јефтином пропагандом и демагогијом по питању
економских мера које су предузете, тако што износе намештене и нерелевантне
економске показатеље стања привреде у нашој земљи. Драго нам је што су неке наше
мере, које смо предлагали у време ванредног стања за спас привреде усвојене и
спроведене, међутим, то никако не може бити довољно. Када кажемо да се служе
јефтином пропагандом, пре свега мислимо на податке који се односе на бруто
друштвени производ и на стопу незапослености, који не одговарају стварном стању
у нашој земљи. Наш БДП, наиме, не може никако бити међу првих пет у Европи, јер
земље у које извозимо наше производе бележе драстичан пад БДП-а, тако да наш
БДП мора пратити стопу раста њиховог БДП-а.
Српска радикална странка предвиђа за Србију, као и за цели свет погођен
пандемијом, веома тешку јесен у економском смислу и апелујемо на државне органе
да морамо бити спремни, како организационо, тако и у финансијском погледу.
Као што смо и за време ванредног стања говорили, нису сви равномерно
погођени и нису сви погођени. Те економске мере не могу бити равноправне за све. У
то време смо говорили и да ће најпогођеније гране бити туризам и угоститељство,
као и низ других делатности које су у вези са те две индустрије. Као последицу
непредузимања готово ничега до скоро, имаћемо то да ће нашу земљу погодити
незапосленост у броју од око 500.000 незапослених лица, да ће страни брендови
напуштати наше тржиште и да ће одлазак страних инвеститора бити неминован.
Влада својим мерама све више показује претензије ка неолибералном
капитализму. У таквом друштву нема места за мала, средња предузећа,
микропредузећа и предузетнике који у великој мери пуне буџет ове земље.
Захваљујући њима и пуњењу буџета од њихове стране, јавни сектор до сада није
осетио последице економске кризе, али заузврат смо имали да се од овог тренутка у
нашој земљи затворило око 20.000 таквих привредних субјеката.
Оно што ми предлажемо као минимум мера које се могу преузети у овом
тренутку, уколико је држава искрена, јесте да се изврши детаљна анализа
најпогођенијих привредних субјеката и да се њима помогне на сваки могући начин,
јер уколико се то не уради и ако се дозволи њихово даље пропадање, српској
економији прети да се сруши као кула од карата. Шта ће се десити ако крене њихово
даље затварање и не буду даље пунили буџет? Шта ће бити онда са јавним сектором?
Када кажем „јавни сектор”, пре свега мислим на здравствене раднике, који дају
надљудске напоре како би спасили животе људи у доба пандемије. Шта ће бити ако
они у време пандемије не буду могли да примају плате или им се буде каснило са
исплатом зарада?
Уколико су државни органи заиста искрени у својој намери, треба што пре
помоћи најпогођенијим привредним гранама тако што ће се, наглашавам, њихови
дугови према држави отписати, а не тако што ће се вршити одлагање њихових
доспелих обавеза. То је једна од главних мера коју предлажемо и која је основна да би
они опстали у овом садашњем стању економије.
Сада ћу прочитати неке од мера, да не бих случајно неку заборавио, пошто су и
остале подједнако важне:
– Да се отпише, а не одложи, и то за одређене месеце наплата пореза на добит
предузећа и доприноса и пореза на зараде запослених за најпогођеније делатности.
– Да се умањи проценат захватања на доприносе на зараде и доприносе од
делатности.
– Да се повећа минимална зарада – то је оно за шта се Српска радикална странка
годинама уназад залаже – и у најмањој мери да буде у складу са минималном
потрошачком корпом. То би била мера јавне потрошње, тако би се повећала јавна
потрошња и била би много боља мера него популистичко дељење сто евра сваком
пунолетном грађанину. Ако је то већ и урађено, наше питање, које је већ постављано
месецима уназад, јесте – Зашто сто евра није подељено и малолетним лицима?
– Да се отпишу дуговања привреде, од почетка пандемије, па бар до 1. септембра
ове године. Опет кажемо, не за све привредне гране, него само за оне које су
најпогођеније.
– Да држава измири обавезе према приватном сектору, чак и за оне који нису
изашли из валуте, с обзиром да су средства за те уговоре већ опредељена у буџету.
Тако би се повећала ликвидност правних лица.
– Држава мора продужити трајање уговора на одређено радницима којима
уговори истичу у време пандемије, до окончања пандемије, а послодавца обезбедити
тако што ће бити ослобођен плаћања пореза и доприноса и обавезати га да таквим
лицима исплаћује макар минимални лични доходак.
– Држава је у последња два месеца почела да примењује јаке мере инспекцијског
надзора и да кажњава мала и средња предузећа и предузетнике. Да ли је то начин за
пуњење буџета? Наравно да није и не може да буде никако. То само доприноси даљем
убијању предузетништва, гашењу многих привредних субјеката и даље посртање
економије.
Помоћ државе мора бити отпис дуговања, а никако њихово одлагање или
додатно задуживање код пословних банака.
Толико о томе. Има ли неко питање?
Новинар портала Српска ствар: Ако можете детаљније да нам објасните то у
вези са БДП-ом.
Марко Петковић: То је основи закон понуда и потражње. У Србији се у
последњих неколико година отворило низ фабрика које су у вези рецимо са ауто-
индустријом и ми наше полупроизводе извозимо у земље које склапају те
аутомобиле. Тако се у Србији отворила фабрика гума, фабрика за производњу
електроинсталација, за одређене делове компонената мотора и тако даље, има
мноштво фабрика, да не помињемо сад имена које су фабрике у питању. Како
можемо очекивати да ће наш БДП расти и да ћемо ми извозити те наше производе на
европско тржиште, када је ауто-индустрија у свету, а поготово у земљама у које ми
извозимо, пала за више од 40 процената? Дакле, како ми можемо очекивати раст
БДП-а, када наша производња не може да испрати потражњу тих земаља у које ми
извозимо? То је само један од примера.
Или рецимо туризам. Колико је наших прехрамбених кондиторских производа
или сокова отишло ове године за Црну Гору? Да ли смо имали већи извоз ка Црној
Гори? Да ли смо имали већи извоз ка Грчкој? Да ли смо имали већи извоз тих
производа према било којој земљи?
Дакле, ако њихова потражња пада, ни наша производња не може да расте и не
можемо превазићи БДП ни из прошле године, а камоли да будемо позитивни.
Има ли још неко питање?
Новинар: Хвала вам.
Марко Петковић: Хвала.
https://www.youtube.com/watch?v=NFQ-cZy2JMw
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР