Немања Шаровић: Даме и господо новинари, Српска радикална странка захтева да уз председничке изборе, који су неминовни, буду расписани и парламентарни избори. Ми сматрамо да је то најбоље решење и да је то начин да се дозволи грађанима Србије да се поново определе. Предлажемо да на тим парламентарним изборима политичке странке наступе искључиво самостално. То би био начин да се Србија и Народна скупштина Републике Србије коначно ослободе паразита, да се ослободе политичких странака које попут пантљичаре црпе и српско друштво; паразити који узимају, како они кажу, део свог колача. Те паразитске странке добијају на управљање јавна предузећа, иако то не заслужују јер немају политичку тежину. Добијају и одређени број посланичких места на која после доводе своје људе и своје кадрове по читавој Србији – од општина, па до републичких органа.
Потпуно је јасно да су од октобра, од петооктобарског пуча 2000. године, те коалиције уништавале Србију и да су многе политичке странке, од избора до избора, скакале са листе на листу, мада су одмах, након избора причали најгоре једни о другима. Погледајте пример коалиције Чеда-Борис-Чанак. Они су били заједно на изборима, али, сећате се да су до два месеца пред изборе, или чак и мање, причали најгоре једни о другима; изашли су на заједничкој листи, преварили грађане Србије, а онда формирали неколико посланичких група. Чак имамо апсурд да Чедомир Јовановић, као председник ЛДП-а, прелази у групу Лиге социјалдемократа Војводине, како они не би остали без посланичког клуба! Сада је, ваљда, 19 самосталних посланика у Народној скупштини Републике Србије. Мада нема заседања, ми из дана у дан сазнајемо кроз медије да је неки посланички клуб напустио овај посланик, сутра је напустио онај... и потпуно је јасно да то нема никакве везе ни са идеологијом, нити са политичким определењима посланика, већ да су поново на делу политичка проституција и куповина.
Ми из Српске радикалне странке смо увек поштовали вољу грађана, увек излазили самостално на изборе и признавали резултате, без обзира на то да ли смо били најјача парламентарна странка или нисмо остваривали тај парламентарни статус. То је управо оно што би било најпоштеније и за све друге политичке актере.
Да је предизборна кампања све жешћа говори и чињеница да се појављују први лажни кандидати за председничке изборе, а појавила се и кандидатура, такозвана кандидатура Душана Јањића, која је управо такав пример. Као што смо почетком деведесетих имали Шећеровског, као што смо 2012. године, ако се не варам, имали онај квази покрет радника и сељака, а то су били људи режима, што се одмах након избора, а и на следећим изборима показало као такво. Тако ће и сада бити на овим предстојећим изборима; биће више лажних кандидата чији је искључиви циљ да мало муте воду пред изборе, да онемогуће предизборне дуеле и реално представљање оних који ће бити озбиљни кандидати. Под озбиљним кандидатима ја подразумевам оне за које се очекује да ће имати подршку изнад пет процената, а то је свакако кандидат Српске напредне странке; други по снази, потпуно је јасно да је то председник Српске радикалне странке, др Војислав Шешељ. Ту могу бити још Вук Јеремић, Саша Јанковић и нико више. Дакле, четири озбиљна кандидата ће бити на изборима. Свима осталима је циљ или да се домогну оних финансијских средстава које даје држава, или да замуте воду у интересу режима; да скину потенцијално озбиљним кандидатима по један посто, пола посто, два промила... није ни битно. То је ситуација која нас прати, ево, већ 26 година.
Још један доказ да се захуктава предизборна кампања је и то што су кренула лажна истраживања, потпуно бесмислена. Ево, данас је „Курир“ објавио на насловној страни како Тома самостално има подршку преко 50 процената! То је човек чији је углед у народу минималан, човек који има лажну факултетску диплому, човек који је стекао енормно богатство, одрекао се идеологије коју је заступао 20 година и који више нема никакав морални кредибилитет.
Српска радикална странка излази са најбољим кандидатом, са кандидатом који је најобразованији, са кандидатом који је најпоштенији, са кандидатом за кога се никакве криминалне афере не везују, са кандидатом који се једини може подичити доследношћу на политичкој сцени, који се једини може подичити искреношћу. Може вам се свидети или не свидети то што говори Војислав Шешељ, али ви ћете од њега увек добити искрен одговор и увек ћете чути истину ма каква она била, за разлику од других који причају од данас до сутра.
И трећа ствар, мислим да би, без обзира на то што још увек званично нису расписани избори, Агенција за борбу против корупције (да озбиљно ради свој посао, као што га не ради) морала већ да реагује, јер Вук Јеремић троши десетине хиљада евра дневно на рекламу своје председничке кандидатуре!!! Не можете ући ни на једну интернет страницу, а да Гугл огласи не избаци његов спот. Не можете ући на Фејзбук, не можете ући на Твитер... а да не искочи пред вас неки Вуков спот. У питању је огроман новац! Зна се да је, уколико није расписана кампања, забрањен политички маркетинг, а у складу са актуелним законодавством Србије. Јесу ли избори расписани? Нису. Је ли очигледно, дакле, да амерички кандидат Вук Јеремић, односно кандидат западних сила, троши огроман новац? Очигледно је! Према неким информацијама добио га је из Катара. Нека он објашњава одакле га је добио, али да троши огроман новац, то је потпуно јасно.
Српска радикална странка још једанпут захтева седницу Народне скупштине о Косову и Метохији. Ми смо то захтевали и пре 15 дана на конференцији за штампу! Нико то од медија није пренео, али када то исто захтева Чедомир Јовановић, који се Косова одрекао давно, или његов коалициони партнер, по америчком амбасадору, Бошко Обрадовић, онда то сви медији пренесу. Дакле, ми желимо озбиљну расправу. Народна скупштина Републике Србије је право место за то, али је, као што видите, све извесније да више неће бити седница Народне скупштине Републике Србије, можда у овом сазиву, ако буду расписани парламентарни избори, што ми желимо, или док не прођу председнички избори. Свакако, потпуно је јасно да актуелни режим не спроводи никакве реформе и да нема ниједан озбиљан, припремљен закон да би га предао у скупштинску расправу.
И још једна ствар о којој смо желели да говоримо, а то је очекивање доношења одлуке француског суда о томе да ли ће Рамуш Харадинај бити испоручен Републици Србији или не. Ми желимо, наравно, да он буде испоручен. Ми смо, да кажем, одувек били без дилеме да се ради о ратном злочинцу, али нас чуди понашање државних органа Републике Србије. Уместо да они употребе све дипломатске везе (којима се хвале), уместо да употребе, како кажу, високи међународни углед Републике Србије и то што смо ми правна држава, то што смо одмакли од свих у региону, то што смо стуб стабилности и мира на Балкану, па да Рамуш Харадинај буде испоручен Србији, они, напротив, дају изјаве које ни у једној другој уређеној држави не бисте могли да чујете. Расим Љајић, примера ради, потпредседник Владе Републике Србије, цитираћу га, рекао је – Изненадићу се ако испоруче Харадинаја!”. Дакле, уместо да ми вршимо притисак на Француску, на њихово Министарство иностраних послова, које ће дати коначну реч, на њихове судове (као што то ради шиптарска страна), потпредседник српске Владе каже да ће бити изненађен ако Харадинај буде испоручен у складу са правилима које важе за све државе на свету! То је прави показатељ ниског или минималног међународног кредибилитета Републике Србије и то је још један показатељ да српски народ на Западу нема пријатеља; не, нема пријатеља. О Рамушу Харадинају и његовим злочинима постоји безброј сведочења и безброј доказа. Потпуно је јасно да се не ради о политичкој оптужници, али је исто тако јасно да је интерес водећих земаља Европске уније, наших непријатеља који су нас бомбардовали и који нам отимају Косово, да Рамуш Харадинај не буде осуђен! Јер, они желе да стварају другачију историјску слику. Осуда за ратне злочине над Србима, без обзира на то да ли ће то бити у Републици Српској Крајини, у Републици Српској или на Косову и Метохији, се у такво виђење историје не уклапа.
Изволите, уколико ви имате неких питања.
Маја Николић, Н1: Поменули сте истраживања данас објављена у „Куриру“, рекли сте да мислите да су лажна. Шта мислите коме то одговара? Да ли мислите да та истраживања пласира сам Тома Николић, јер њему очигледно одговара. Да ли мислите да можда то одговара и Александру Вучићу, односно шта се овим постиже? Је ли можете, негде да предвидите шта је позадина?
Немања Шаровић: Таква истраживања одговарају свима који улажу велике паре, који улажу велики новац. Ако погледате однос „Курира“, у последње време, према Вуку Јеремићу, онда ће вам бити јасно о чему се ради: и он је тај који је високо пласиран у тој анкети, иако нема никакво упориште у народу. Ја ћу вас подсетити на анкете пре парламентарних избора, одржаних 2016. године. Тада су за Српску радикалну странку говорили да смо на 3.2, па 4.7, па 5.1, па опет паднемо на три процента и тако даље. Ми смо странка која је као ванпарламентарна странка, без медија, без новца, без лажних истраживања освојила преко осам процената! Дупло више од онога што су нам давали! Ако нам сад дају преко 12 посто, онда је реално очекивати да је наш рејтинг преко 25, да је то рејтинг нашег председничког кандидата. Између осталог, то је и разлог зашто ми прижељкујемо парламентарне изборе, јер знамо да је у односу на претходне парламентарне изборе рејтинг Српске радикалне странке порастао, док су се други показали у негативном светлу. Зато ми прижељкујемо да коначно буде јаснија слика на политичкој сцени Србије.
Маја Николић, Н1: Али, нисте ми одговорили. Осим Томиславу Николићу, мислите ли да ли ово договара и Српској напредној странци? Што би они ризиковали објављивањем лажних резултата?
Немања Шаровић: Не ризикују они ништа. Шта они ризикују тиме? Они на тај начин себи подижу рејтинг, јер та такозвана истраживања јавног мњења не служе да се заиста измери нечији рејтинг, већ да се креира јавно мњење тако што ви објавите да у другом кругу највеће шансе да победи Томислава Николића има Вук Јеремић. То је апсурдно! Вук Јеремић који је избачен из Демократске странке, из Демократске странке која је спровела пљачкашку приватизацију, која је започела бриселске преговоре, која је опљачкала и ојадила Србију у претходних 15 година! Вук Јеремић кога покушавају сада да прикажу као некаквог српског националисту. Дакле, то је та обмана. А замислите телевизијски дуел Томислав Николић – Вук Јеремић. Ево, Тома Николић би се тресао сигурно од смешног и пресмешног Вука Јеремића. А замислите телевизијски дуел Томислав Николић – Војислав Шешељ. Како би то изгледало? И да ли би уопште смео да изађе Томислав Николић на тај дуел? Ја сам убеђен да не би, као што није смео ни у претходном периоду. Није смео да изађе на телевизијски дуел ни мени, а камоли Војиславу Шешељу! Дакле, зна се ко је једини ко може донети некакву промену. Потпуно је свеједно хоће ли председник бити Тома Николић, Вук Јеремић, Саша Јанковић или Ненад Чанак. Потпуно је свеједно. То су све проевропски људи, проевропски настројени људи који би слушали диктат Запада. Србији је потребан неко ко ће направити равнотежу, ко ће имати и знања и храбрости да се супротстави владајућој већини, да држи, да буде брана уставности и законитости, да заиста буде председник онако како то предвиђа Устав Републике Србије. И немојте мислити да је то Вук Јеремић у стању, да је то било ко други у стању осим Војислава Шешеља.
Маја Николић, Н1: А верујете ли да ће Вучић стати иза Томислава Николића на крају?
Маја Николић, Н1: То није нешто чиме се ми бавимо. Ми смо свог кандидата одредили још након избора претходне године. Сви други очајнички траже кога ће или, што је још чешћи случај, иза ког ће се кандидата заклонити. Демократска странка се заклања иза Саше Јанковића. Није он њихов кандидат. Они немају кандидата. Па, зар није срамно да неко буде изабран, попут Драгана Шутановца за председника странке, а да не буде председнички кандидат? Што онда не бирају Сашу Јанковића за председника Демократске странке? Или, на пример, ево Демократска странка Србије, иако је сада минорна политичка странка. Изабрали су новог председника, а онда неког свог вечитог кандидата, Александра Поповића. Е, он ће бити кандидат за председника Републике! Значи, најспособнији да води странку је један, а најспособнији да води државу је други. Што онда излазе на парламентарне изборе ако нису способни?! Разумете?
Маја Николић, Н1: Зато што има већу моћ председник владе, него председник државе.
Немања Шаровић: Аха, па чувају озбиљне кандидате. Добро. Добро, убедили сте ме. Чувају озбиљне кандидате за парламентарне изборе. А ми имамо кандидата за све функције. И то показује снагу странке. То показује озбиљност странке. То показује да ми искрено желимо победу, да нисмо ту да бисмо одвукли један, или два, или три посто за неког, него је циљ тих, како кажу, топлих зечева који се кандидују да нама скину понеки проценат, иако знају да немају никакве шансе. Али ће сносити политичку одговорност за оно што се деси на изборима. И, то је њихова једина функција. Да ли ви мислите да Душан Јањић мисли да може да уђе у други круг, да пређе пет посто? За њега је и један посто непремостива препрека. Ко га кандидује? Како ће скупити потписе? Како ће их скупити он? Треба вам 10.000 валидних потписа. Значи минимум 12.000 потписа траба. Да доведете људе, 12.000 људи да ухватите за руку, да одведете у суд да вам они потпишу, да се судски овери њихова подршка. Знате ли каква организација треба за то? Озбиљна. Ко ће то платити? Одакле Душану Јањићу новац за то? Одакле му 30 милиона динара за банкарску гаранцију? То је стога да бисте могли да вратите паре држави ако не пређете оних један посто. Ви морате положити јемство у износу који плаћате. Одакле њему 30 милиона динара? Знате ли колико је то новца? Много. А на страну то, што после тога треба опет плаћати и потписе, треба плаћати и рекламе, треба плаћати активисте. Они активисте немају. Треба плаћати телевизијске наступе, треба плаћати рекламу у штампаним медијима. Они то немају. Једини ко наступа на изборима са средствима стеченим у складу са законом је Српска радикална странка. Искључиво ми. Штедели смо у периоду откако смо парламентарна странка. Са тим средствима која су нам на рачуну, која су пријављена Агенцији за борбу против корупције, са њима идемо на изборе. Какви црни ситни донатори. Да ли више било ко у Србији верује у причу – ево, сад Вук Јеремић скупио пет милиона евра од ситних донатора? Нек их построји. Нек их доведе сутра на Теразије да их видимо. Од осиромашених грађана Србије да се скупе толике паре? То не бива. Тога више нема. Током деведесетих је било неких спонзора и тад је било тог политичког заноса. Много искреније су људи улазили у политику. Сада тога више нема. То што добијете у складу са законом, то вам је. Или сте лопов. Је л онај ко украде, ко добије од Катара, ко добије од страних служби, може ли он бити председник грађана Србије? Не може. Он ће бити пајац. Он ће бити лутка којом ће други управљати. Србији више такви председници не требају. Потребан нам је озбиљан председник на кога нико неће моћи да утиче, кога нико неће моћи да сломи, кога нико неће моћи да уцени. Ево, реците, ви са Н1, ако постоји други осим Војислава Шешеља, можда повучемо кандидатуру.
Маја Николић, Н1: Ово је конференција за новинаре, а не обрнуто...
Немања Шаровић: Да. Ви да знате одговор, ви бисте и скакали и викали. Али, другог нема. Свесни сте да га нема. Немате контрааргумент.
Маја Николић, Н1: Ми постављамо питања, ви одговарате.
Немања Шаровић: Ви постављате у складу са интересима ваших газда, а ми одговарамо у складу са интересима грађана Србије. Да, хвала и вама.
Маја Николић, Н1: Хвала вама. Видите да вас...
Немања Шаровић: Ви сте нама омиљена телевизија. Ви увек долазите по свој неки одговор. Никад не дођете да чујете шта ми имамо да кажемо на конференцији за штампу. Тако је некад долазио и Б92, па је онда престао потпуно да долази. Али, боље је и то слажем се. Ако нема више питања, хвала вам.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР