Вјерица Радета: Даме и господо новинари, у недељу, 3. јуна, било је тачно две године од конституисања овог сазива Народне скупштине. И видите, из дана у дан колико ми имамо проблема у функционисању пре свега због чињенице да овај сазив Скупштине ради по привременом пословнику, јер у овом сазиву није донет Пословник Народне скупштине и онда имамо ситуацију да расправљамо у једној тачки дневног реда о 10, 15, 17, 20 предлога закона. Највећи апсурд је оно што се дешава са амандманима. Амандмани који се подносе на предлоге закона се броје на хиљаде, а у расправи, с обзиром на веома ограничено време, из тог привременог пословника успемо да говоримо свега о три или четири члана првог од предлога, којих буде најмање десет у оквиру једне тачке дневног реда.
Дошли смо у ситуацију да грађани Србије, који прате рад парламента у овим директним преносима и који желе да знају шта то народни посланици раде у Народној скупштини, сада више нема шансе да схвате ни о којим предлозима закона расправљамо, ни шта је то на крају шта се усвоји, ни шта су биле наше примедбе поднете кроз амандмане. Ово је све заиста доведено до апсурда. Од увођења вишестраначког система у Народној скупштини Републике Србије свакаква чуда су се дешавала. Сећате се периода када је Демократска странка у Скупштини, када су они били већина, када нас је у Скупштини било 308 народних посланика, иако у Уставу пише да може бити 250. Сећате се гласања... избора гувернера са недовољним бројем гласова картицом посланика из Солуна. Па, сећате се чувене афере „Бодрум“ за коју је Борис Тадић, кад је он харао медијима, убедио јавност да о томе не треба више да се говори зато што је та афера доживела судски епилог. Та афера никада није ни видела суд, а камоли да је доживела судски епилог. Па смо онда имали ситуацију да се целе посланичке групе искључују из рада парламента, па народни посланици. Кажу – искључују се посланици, посланици Српске радикалне странке су били у питању, зато што ометају рад седнице, а рецимо један од посланика је у том моменту био у Херцег Новом, други у Батајници и тако даље. Па су се дешавале крађе мандата више пута, а најдрастичнији случај био је 2008. године, када су Томислав Николић и Александар Вучић, Борис Тадић и Мики Ракић, та четворка, када су направили Српску напредну странку од украдених мандата Српске радикалне странке.
Зашто све ово помињем и подсећам? Зато што смо сада сведоци догађаја који се односи на народног посланика Меху Омеровића, на његову бруталну крађу козметике на аеродрому у Франкфурту. На тај начин је нанета велика штета и учињена вероватно највећа срамота Народној скупштини. Ја се само сад питам чему ће бити изложене колеге који су чланови разних делегација, а које ће морати да иду у неком наредном периоду и да слећу и узлећу са франкфуртског аеродрома, на какву тортуру ће они тамо наићи и коју ће све врсту контроле имати зато што је наш посланик Мехо Омеровић обрукао, ма не себе, баш нас брига што је он обрукао себе, обрукао је Народну скупштину, обрукао је државу Србију зато што је ухваћен приликом крађе и што је тад показао дипломатски пасош. И то је апсолутно недопустиво. Е сад, ми српски радикали, откад се то десило и откад смо добили информацију о том догађају, касније је та информација обелодањена, да је из нашег конзулата стигло отворено писмо у Министарство иностраних послова где су обавештени да је шеф обезбеђења аеродрома франкфуртског, извесни Бобери, обавестио наш конзулат да је Мехо Омеровић ухваћен у крађи. И онда су наши одавде морали да интервенишу, да замоле да га пусте да ипак оде тамо да се придружи делегацији. Па онда он каже, кад је дошао испричао је колегама из делегације шта се заправо десило на аеродрому. Наравно није, сви кажу да је то слагао. И наравно, само је потврдио да је све ово што се о њему говори истина. Крајње је време да ово што ми помињемо, да о томе почну мало озбиљније да се брину и странка Мехе Омеровића којој он припаада, али и владајућа странка, Српска напредна странка на чијој је он листи био. Jер, то је одговорност и једних и других. Без обзира што по неуставној одлуци Уставног суда мандати припадају посланицима, они би морали озбиљно да се позабаве овим проблемом, јер ако мисле да ћемо се ми понашати по оној народној „Сваког чуда за три дана доста“ – нећамо.
Ми нећемо испуштати тему Мехе Омеровића докле год он седи у Народној скупштини. Наредне седмице очекујемо да ћемо расправљати о предлозима закона из области локалне самоуправе, државне управе и о законима који се односе на конституисање савета, националних савета националних мањина. И замислите, Мехо Омеровић је председник тог савета. Па то могу бар да реше, могу бар да га смене са тог места ови који су га довели у Народну скупштину у којој је годинама уживао све благодети које је имао као народни посланик, као председник разних одбора и тако даље. Нас чекају избори за савете националних мањина, негде у септембру и не могу се расписати док ови закони не прођу, измене тог закона док не прођу у Народној скупштини. И заиста не знам како замишља владајућа већина да ће ти закони моћи проћи, а да Мехо Омеровић председава том одбору. То се једноставно неће моћи десити. Апсурд још један: Мехо Омеровић је члан Одбора за контролу служби безбедности. Сваки члан Одбора мора да добије уверење да је прошао безбедносне контроле. Ми се сад питамо – како је то Мехо Омеровић добио и да ли је уопште добио.
Дакле, Мехо Омеровић као Мехо Омеровић није наша тема, али је тема ово шта је урадио. Нећемо престати да се тим бавимо. И сада, ево први пут јавно, а наставићемо то такође јавно и у парламенту, позивамо и странку Расима Љајића, и странку Александра Вучића и њих двојицу лично да решавају проблем који је Мехо Омеровић бруталном крађом на аеродрому у Франкфурту направио целој Народној скупштини и држави Србији.
Имате ли ви неко питање? Ако немате, хвала што сте дошли.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР