Немања Шаровић: Даме и господо новинари, Српска радикална странка инсистира од државних органа Републике Србије да коначно почну да се баве оним чиме их је Устав обавезао и да почну да штите грађане Србије без обзира на то где се они налазе. Ми желимо данас да читавој јавности скренемо пажњу на случај српских држављана који су већ скоро пуних годину дана у притвору у Црној Гори под бесмисленим оптужбама – да су покушали некакав атентат и пуч. Практично, покушали су са неколико домаћица и младића да изврше државни удар у Црној Гори. Најдрастичнији случај је случај Бранке Милић, жене која има 62 године, која је грађевински техничар у пензији из Новог Сада, и која се, ево, већ пуна 322 дана налази у притвору.У ћелији од шест квадрата у којој је 24 сата под неонским светлом. Дакле, лишена је могућности да нормално спава, да нормално живи, лишена могућности да се лечи. То је жена која болује од ангине пекторис и која је, покушавајући да се избори за своја основна људска права, у петак започела штрајк глађу. Да ситуација буде још гора – и да бисте и ви схватили да овде једноставно нема никаквог основа да госпођа Бранка Милић буде у притвору, ми смо донели (и то ћемо вам показати) и решење Уставног суда Црне Горе, који је констатовао да је Врховни суд Црне Горе повредио закон, повредио Устав, повредио Европску конвенцију о заштити људских права тиме што је без иједног ваљаног разлога одредио притвор Бранки Милић. За све ово време нико од представника Републике Србије није пружио никакву помоћ Бранки Милић која је држављанин Србије. А ја вас подсећам да би државни органи ту обавезу имали чак и да је Бранка Милић лично пред камерама стрељала Мила Ђукановића. Дакле, чак и у случају да је несумњиво да је неки грађанин Србије извршио неко кривично дело, држава има право да му помогне, да му обезбеди правну помоћ и да се постара да та казна, која би евентуално била изречена, буде што је могуће блажа.
У овом случају, понављам, нема никакве одговорности. Ми смо још 12. децембра, односно председник Српске радикалне странке др Војислав Шешељ је још 12. децембра прошле године упутио питање министру унутрашњих послова Републике Србије и министру иностраних послова. Захтевао је од њих да обавесте нас,народне посланике, шта су урадили како би заштитили права грађана Србије који су ухапшени у Црној Гори, и захтевао да они ту помоћ пруже. Иако Закон о Народној скупштини и Пословник обавезују министре да дају одговор, ми до дана данашњег никакав одговор нисмо добили. Држава ћути. Зашто ћути? Да би Александар Вучић могао да каже – како Србија има идеалне односе са Црном Гором, а као што видите ти односи су све друго, само нису идеални.
Ја ћу вам прочитати свега неколико реченица из одлуке Уставног суда Црне Горе.
Први став: „Усваја се Уставна жалба“.
Други став: „Утврђује се да је Решењем Врховног суда Црне Горе подноситељки Уставне жалбе повређено право из члана 29, став 1 и 2 и члана 30, став 1 Устава Црне Горе, као и члана 5, став 1, тачке Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода“.
Дакле, ово је нешто што каже Уставни суд Црне Горе. Ово је нешто што је несумњиво. И још нешто, оно што је можда најбитније из образложења. Уставни суд каже да је Врховни суд пропустио да наведе детаљне индивидуализоване разлоге из којих ће бити видљиво на који је начин подноситељка Уставне жалбе доведена у везу са окривљеним, као и да конкретизује радњу у односу на подноситељку Уставне жалбе. Дакле, Врховни суд није дао било какве аргументе, неке који нису убедљиви.Није дао било какве аргументе у образложењу оспореног решења, из којих би објективни посматрач могао закључити да је подноситељка могла извршити наведено кривично дело, а према члану 5, став 1 Европске конвенције је био дужан дати такве аргументе. Дакле, ја желим да упозорим и вас и јавност и републичке органе државе Србије да је здравствено стање Бранке Милић критично. Жена болује, понављам, између осталог болује и од ангине пекторис, лекарска нега јој је у притвору ускраћена, а од прошлог петка она штрајкује глађу. Ја се заиста надам да ће овај апел покренути некога од државних органа и председника Републике, који је објективно министар у свим министарствима, али пре свега у министарствима иностраних и унутрашњих послова.
Друга ствар о којој смо желели да говоримо на конференцији је малочас одржан Одбор за Косово и Метохију, на коме је била тема, „Подршка Српске листе ратном злочинцу и зликовцу Рамушу Харадинају“. Седница је заказана на предлог посланика Српске радикалне странке и других посланика, међутим нико од представника владајуће коалиције и нико од посланика владајуће коалиције, иако су сви ту у сали, није се појавио.Нико није желео да образложи и да још једанпута одговори, пре свега српској јавности и грађанима Србије, који су то разлози због којихсу – оно што је био државни пројекат Владе Републике Србије, а то је Српска листа, како су сами говорили – зашто су они подржали убицу, силоватеља, злочинца, криминалца Рамуша Харадинаја. Њихово оправдање – како им смета то што је политички став Албина Куртија да се залаже за велику Албанију – је бледуњаво. То је нешто зашта се залажу све албанске партије. Али, за разлику од Рамуша Харадинаја Албин Курти није окрвавио руке, није силовао, није клао, није убијао. И да не помислите да је Српска радикална странка била за то да Српска листа уђе у такозвану владу са Албином Куртијем.Не. Наш став је јасан. Ми смо били против учествовања на шиптарским изборима, и ми смо против тога да се учешћем на изборима, и тиме што ће представници такозваних Срба, ми кажемо Тачијевих Срба, ево сад и Харадинајевих Срба седети у скупштини, и седети у влади, да се тиме само даје легитимитет ономе што никада не може имати легитимитет, а то је терористичка и такозвана „држава Косово“.
Изволите, ако имате неких питања?
Новинар: Ја бих поставила питање у вези са овим што је на дневном реду, а то је формирање Националне академије. Како вама изгледа та идеја?
Немања Шаровић: Идеја ми изгледа очајно, знате, најбитније је дати некакав назив, кажете Национална академија. Па ево, ми смо имали Националну штедионицу, шта то значи „национална“? Шта то значи? У овом случају не значи ништа. И шта значи „академија“? Да неће неки академици имати... па, ево ми имамо хипер продукцију доктора наука у Српској напредној странци, знате, преко ноћи сви на приватним факултетима постају доктори наука. Ништа од тога грађани Србије неће имати. Ми чекамо одговоре на друга питања. Дакле, пре свега, када ће бити укинут закон којим су смањене плате и пензије. Прича се о некаквом повећању. Не могу се плате и пензије повећати док се не врате на старо. Вратите прво оно што се отели. Али, вечито представници Владе Републике Србије покушавају да бацају прашину у очи и стално дају тако некакве велике изјаве, велика обећања... Национална академија. Ево процветаће државна управа – вероватно од следеће године кад низ тих академика потече из те Националне академије.
Новинар: Мислим да је министрима .....
Немања Шаровић: Њима је потребно пре свега да поштују закон, међутим не може се поштовати закон док год постоји у Србији један човек који се пита за све, док год се за све пита врх власти. Знате, основа демократије је подела власти на извршну, законодавну и судску. Таква подела у Србији не постоји, апсолутно не постоји. Према томе, када будемо имали слободне медије, када буде могла да се чује јавна критика на рад државних органа, када се буде поштовао закон, када председник Републике не буде коментарисао појединачне пресуде, па говори: ето вам тајкуни. Јер, кад се хапси, хапси Вучић, а када се пушта, пушта суд и тужилаштво. Па, чекајте, зар нисмо могли рећи ухапсила полиција, ево сад пустио Вучић. Он је пустио Мишковића. Ако га је хапсио, онда га је он и пустио. Ваљда га је држао у подруму свом у Јајинцима, па претпостављам, не знам где би другде могао. Дакле, дајте да коначно почнемо да гледамо истини у очи и да назовемо ствари правим именом. Онда ће нам бити боље – дотле неће, потпуно сигурно. Ја сам сигуран да постоји велики број стручних државних службеника, али да њима власт не дозвољава, режим им не дозвољава да се баве својим послом на адекватан начин.
Новинар: Можете кратак коментар на писмо које ће премијерка послати у Брисел.
Немања Шаровић: Ако је то изненадило и председника Владе и председника Републике и министре који су јуче ишли, мени је оно смехотресно. Смешно је деловао тај одлазак на хитне консултације. Јел то први пут да Европска унија износи тај став? Ако они не знају да нас је Европска унија бомбардовала 99-е, да би нам отели Косово и Метохију, ако не знају да је то званичан став Европске комисије већ дуже време, ако не знају да су водеће 22 земље Европске уније признале Косово и Метохију, ако не знају да постоје, како они кажу, два одвојена пута за евроспке интеграције Косова (не Косова и Метохије), Косова и Републике Србије, онда не да не треба да обављају дужности на којима су, него мислим да им је потребна нека озбиљнија интервенција много стручнијих људи него што сам то ја... медицинске струке, психијатријске струке. Они су шокирани, а то је још једна обмана, знате, они су шокирани!? Па добро, ево, када тај први шок превазиђете, хајде да обуставимо европске интеграције. Ми 20 година упозоравамо шта је циљ. Циљ је отимање Косова и Метохије. Јесмо ли спремни да платимо ту цену? Нисмо. Нико на то нема право. Хајде онда да их обуставимо. Ивица Дачић је пре неколико дана рекао: биће примљена Србија. Сад су нам опет померили датум – било је 2005, па 2007, па 2012, па 2019, ево сад је 2025. И, каже Ивица Дачић: „Ако буде дотле постојала Европска унија!“ Па, зашто онда испуњавамо услове, зашто се понижавамо? То су питања на која не треба да одговори Европска комисија, него управо државни органи Републике Србије. Ако нам отимају Косово и Метохију, шта ћемо у том друштву? Чему даље европске интеграције? Став Европске комисије је потпуно јасан, не треба додатно објашњење. Остаје само да наши државни органи кажу која је наша реакција, а на жалост њихова реакција је била усмерена само ка домаћој јавности.
Новинар: И данас сте на Косово и Метохију унели заставице. Шта је конкретно повод и шта сте тиме хтели да постигнете?
Немања Шаровић: Ми смо тиме хтели да покажемо са киме је режим у Београду у коалицији. Они нису у коалицији са неким из Приштине. Они кажу „институције из Приштине“. Не. Они су положили заклетву, посланици такозване Српске листе (она није српска, суштински није) су положили заклетву на верност „Републици Косово“, а министри у такозваној „влади републике Косово“ нису се заклињали на верност привременим институцијама, него институцијама „републике Косово“. Они су ти који граде независно Косово, који раде против државних интереса Србије. Зато их ми називамо Тачијевим Србима, Харадинајевим Србима. Они су издајници. Нема друге речи у српском језику јер то је огољена издаја, и ми смо хтели ту њихову издају да жигошемо и то смо урадили на прави начин. Та цена, коју ћемо платити кроз неколико опомена, знате, у односу на историјски суд који чека те издајнике... Па, шта је платити? Привилегија је и част бити кажњаван од оних који сарађују са убицом, злотворем, крвником, силоватељем Рамушем Харадинајем. Е, они кад нас кажњавају, то је за нас част.
Новинар:
Немања Шаровић: Чим будемо имали прилику, њега је тешко видети, он се слабо креће у народу.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР