Вјерица Радета: Даме и господо новинари, данас је, малопре, из штампе изашла најновија књига Војислава Шешеља „Викиликс ми јавља – други део“. У овој књизи објављене су све депеше америчке амбасаде упућиване Стејт департменту у периоду од фебруара 2003. до фебруара 2010. године. Када се прочита ова књига, види се колико се америчка амбасада и колико су се амерички амбасадори заправо најдиректније уплитали у званичну политику Републике Србије, од тога да су имали и јавне и тајне разговоре са државним функционерима до тога да су, поготово у изборним кампањама, они организовали ручкове са аналитичарима и такозваним испитивачима јавног мњења, да су они заправо креирали рејтинге политичких странака у складу са оним што је био њихов интерес, да су инструисали на тим ручковима и представнике невладиних организација, да су им прецизно говорили шта и како треба да говоре у току тих изборних кампања. Може да се прочита и велики број депеша које се односе и на државне званичнике из тог периода, па је веома уочљиво, рецимо, понашање Вука Јеремића, који је, на пример, држао предавање на Факултету политичких наука студентима и разговарао са њима, а после тога се извињавао представнику америчке амбасаде који је, замислите, био на том скупу и послао поздраве амбасадору и извињавао се што је морао јавно да говори оно што он заправо не мисли и за шта се он не залаже.
Отворено је Вук Јеремић више пута, и све то стоји у депешама, тврдио да се он и Борис Тадић залажу за улазак Србије у НАТО, да ће он ту политику да прошири по Србији. Вероватно се то ни до данас није променило. Учествовао је са америчким амбасадором на постављању Поноша, ако се сећате, на место првог човека Генералштаба, а био је интерес америчке амбасаде да то буде управо он. Па је онда он, Вук Јеремић, инсценирао сукоб између Шутановца и Поноша. Ако сте заборавили када се и на који начин све то дешавало, препоручујем да прочитате све то у овој књизи. Новинарима ћемо, наравно, дати по један примерак да могу да изваде најинтересантније делове. А два су основна утиска када се прочита ова књига. Први је да су сви представници режима од 2000. године до дана данашњег под директном контролом америчког амбасадора, односно америчке амбасаде и други утисак је да се сви који се залажу за улазак Србије у Европску унију, заправо залажу за улазак Србије у НАТО. То је све толико очигледно из ових депеша, које су настале у америчкој амбасади и прослеђиване директно у Вашингтон.
Друга тема о којој смо данас желели да говоримо односи се на ове последње разговоре председника државе и председника Владе Републике Србије у Бриселу. Чули смо од председника владе да су ово били до сада најтежи разговори. Само знамо да су се договорили да се спусти лопта, да се смање тензије, али не знамо ништа конкретније ни у чему се састојала та тежина тих разговора, јер су најтежи, каже, ни ко је тај који подиже лопту, ко је тај који треба да спусти лопту, да ли је било конкретних примедби, рецимо, на ону глупост Томислава Николића са оним возом или су помињане и активности шиптарске војске, подизање РОСА јединица на северу Косова и Метохије. Дакле, можемо само да претпостављамо шта је то заиста било и о чему се суштински радило. Ми у Српској радикалној странци нисмо задовољни таквим паушалним оценама. Ми сматрамо да јавност Србије треба детаљно да зна о чему се то тачно ради, јер је очигледно да је све што је потписано у тзв. Бриселским споразумима на штету државе Србије и грађана Србије, а и без обзира на то, да албанска страна не жели да испуни ни то што је очигледно у њиховом интересу, бар у односу на Србе на Косову и Метохији, у односу на државу Србију.
Ми због тога тражимо да се најхитније организује састанак скупштинског Одбора за Косово и Метохију. Председник тог одбора је Милован Дрецун и сви медији га, ево данима уназад зову, он гостује у медијима као председник тог одбора и прича у име одбора, што је апсолутно недопустиво, зато што Милован Дрецун није сазвао ниједан састанак Одбора за Косово и Метохију. Имали су састанак, први, конститутивни, негде још кад се конституисала Скупштина пре седам, осам месеци и од тад се ниједанпут тај одбор није састао. Ми инсистирамо, ако неће Милован Дрецун, да госпођа Маја Гојковић искористи своју надлежност коју јој Пословник Народне скупштине дозвољава, да она сазове тај састанак, да се на том састанку члановима одбора предоче сви детаљи последњег и последњих разговора и да Одбор процени, а ми верујемо да ће проценити да тако треба. Ако процени, да се сазове и пленарна седница Народне скупштине јер једноставно, не можемо више дозволити да не знамо шта се дешава, да добијамо тако неке штуре информације које ви у медијима успете да добијете. Дакле, ми хоћемо и тражимо, инсистирамо, да се хитно сазове састанак скупштинског Одбора за Косово и Метохију. Ево, ми смо за данас имали толико. Ако имате питања, изволите. Ако немате питања, хвала што сте дошли.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР