Немања Шаровић: Даме и господо новинари, и данашња обједињена расправа о четири закона још један је корак ка заокруживању независности Косова и Метохије, односно, како они то кажу, „републике Косово“.
Ми смо и током расправе изнели конкретне аргументе, на које је, као што се то обично ради, одговорено неким, да кажем, лажима и бесмислица.
У закону о оснивању транспортне уније још једанпут се на, мислим, 39 места помиње Косово, али што је још много битније и што јесте суштина – тај уговор је по својој природи међународни и међудржавни. Србија га потписује са Европском унијом и земљама западног Балкана – то не би било спорно, али, нажалост, једна од страна потписница је Косово. Ми то не потписујемо ни са привременом међународном управом, ми то не потписујемо ни са некаквим органима локалне самоуправе – потписује се са „републиком Косово“. Овим законом о потврђивању овог међународног уговора још мало државних прерогатива републике Србије се преноси Косову, директно се говори о држављанима „републике Косово“, директно се говори о фирмама које се формирају на Косову и које ће обављати лучни и други међународни транспорт.
Представници режима стално имају један одговор и кажу – Ми смо послали допис у коме кажемо да то не прејудицира коначни статус Косова и Метохије. И то је тачно, али то не значи ништа. Србија је у току претходних неколико година укинула практично све своје институције на територији Косова и Метохије, тамо више нема српске полиције, тамо нема српске цивилне заштите, препустили смо здравство, препустили смо школство, укинуте су општине. Оне полуге државне власти које је Србија до 2000. године, и чак и годинама након 2000, чврсто држала у својим рукама, данас не постоје. И то је оно што је суштина. Ми не пристајемо да учествујемо у представи режима, где неко стално говори – То није признање, то није признање. Међутим, говори се о границама и министар Михајловић је отворено рекла да ће уклонити те нефизичке баријере, јер каже – Роба нам дуго стоји на границама. Каква граница између централне Србије и Косова и Метохије!? Зар то није корак даљи ка заокруживању независности Косова? Јесте, наравно да јесте. Ми до пре неку годину нисмо имали царину на административном прелазу, такозваном административном, нисмо имали косовску полицију. Имали смо своје општине, своје здравство, наше школство. Много тога је функционисало у систему Србије. Данас то није случај. Ми једноставно не желимо да будемо неми посматрачи да би нам неко за годину, две или три, или шест месеци рекао – Па, чекајте, хајде да погледамо истину, Косово је независно.
Када се све државне ингеренције и прерогативи државне власти пренесу на шиптарску такозвану државу, онда заиста неће бити много тога о чему можемо да причамо, јер иако се нормално каже да се овим не прејудицира коначни статус, е управо се на овакав начин тај коначни статус прејудицира, јер када негде направите функционалну државу, онда је апсурдно после причати да ли је та држава држава, или није. Нема државе без држављанства – они овде отворено причају о држављанима Косова. Нема државе без територије – а потпуно је очигледно да они територију Косова и Метохије не сматрају територијом Републике Србије.
И желео сам на још једну лаж да укажем – и то је нешто што је опет поновила и Зорана Михајловић, о томе је причао и Александар Вучић, а то је како је, наводно, када је он постао председник владе, учешће јавног дуга у бруто друштвеном периоду било никада више, а како је, боже мој, након његовог успешног мандата, додуше, скраћеног, како је тај удео јавног дуга био неупоредиво мањи. То једноставно није тачно.
Ако одете на сајт Министарства финансија управе за јавни дуг – ево ја ћу то овде показати, ово је извештај за април месец 2014. године, односи се тачно, да будем прецизан, на 30. април. Александар Вучић је постао председник владе 27. априла. У том тренутку учешће јавног дуга, односно укупан јавни дуг је био 2.382 милијарде, а учешће јавног дуга у бруто друштвеном производу је било 62,7 посто. Највеће учешће, највиши удео јавног дуга у бруто друштвеном периоду је био у децембру 2015. године, након годину и по дана Вучићеве владавине и владавине његове владе – и износио је 76 посто бруто друштвеног производа.
На данашњи дан, односно последњи подаци на сајту Министарства финансија се односе на 30. октобар, удео јавног дуга у бруто друштвеном производу је 64,7 посто и то је још увек два посто више него што је Вучић затекао када је преузео власт. У међувремену, од како је влада Ане Брнабић, тај јавни дуг је падао, а рећи ћу вам и у укупном износу на данашњи дан, јавни дуг Србије износи невероватних 2.962 милијарде динара. Дакле, скоро три хиљаде милијарди је тај јаван дуг и он је у континуитету растао од јуна 2012. Када је напредњачка већина преузела власт у Републици Србији јавни дуг је порастао за 10 милијарди евра. Десет милијарди евра за пет година је резултат на основу онога што тврди Управа за јавни дуг Министарства финансија Републике Србије. Овде се не ради о измишљеним подацима. Сви можете отићи на сајт и проверити да је апсолутно сваки овај износ и проценат, који сам вам рекао, тачан.
Изволите, уколико имате ви неких питања. Ако немате, хвала вам.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР