Миљан Дамјановић: Поштовани новинари, за данас смо припремили две теме. Прва и она најактуелнија тема јесте, и ове године, агонија српских сељака који се баве узгојем малина. Српска радикална странка се и пре пар дана огласила путем саопштења за јавност, где смо упозорили на обавезу Комисије за заштиту конкуренције да у овом случају испита и неконкурентност, односно монополистичко понашање хладњачара који су пре само неки дан склопили споразум у Ваљеву, где су договорили да максимална цена, откупна цена малина, треба да буде 120 динара, а уз то су чак потписали и бланко менице да би били сигурни да ће се тај противзаконит споразум поштовати. Таква врста споразума се по Кривичном закону третира као кривично дело – закључење рестриктивних споразума. Овде имамо обавезу да позовемо и Тужилаштво да реагује, јер је закон децидан у овом случају. Са друге стране, имали смо немушто понашање министра Недимовића који је пре неколико дана, на телевизији са националном фреквенцијом, рекао да држава малинаре мора како зна и уме да помогне, те да ће им изаћи у сусрет, јер – како је и сам истакао – малинари учествују са 250 милиона долара у извозу. Тачно је да их је примио, али до договора никаквог није дошло, јер је ово само још једном доказ да је Српској напредној странци, њиховом режиму, њиховим коалиционим партнерима – да су им важнији тајкуни од сељака.
Подсетићу министра, подсетићу јавност да, уколико заиста желе да помогну српским сељацима, морају да примене програмска начела, економска начела Српске радикалне странке, а то је да се ми морамо окренути себи, нашем сељаку, а не да дозвољавамо, као што се и претходних година дешавало – неконтролисани увоз робе (сада из Пољске), тако да су онда наши производи неконкурентни на нашем тржишту. То је условио споразум који је потписан о једностраној примени, Споразум ССП који Српска напредна странка наставља да користи. Када је донет споразум СНС је тада била у опозицији. И подсетићу да је то и као обавеза за придруживање Европској унији, а подсетићу јавност и на врло битну чињеницу: да је управо Српска напредна странка та која је имала медијску моћ (и то од првог дана кад су њихови функционери напустили, а поједини су били и искључени из Српске радикалне странке), максимално су користили медијску моћ коју им је Борис Тадић дао – наређено је да се Српска напредна странка представи као она која је поред њих највећа и најјача странка.
Тада су они искористили српске сељаке и обећавали им да су они ти који ће им решити све проблеме оног момента када дођу и преузму власт, односно формирају владу. Такве ситуације смо имали у августу месецу 2011. године, прво 4. августа, затим 5. августа. Експерти Српске напредне странке, како су себе називали, тада су оптуживали бивши режим да је оно што се дешава широм Србије последица одсуства озбиљне аграрне и економске политике – и то баш за време протеста малинара. Такође су говорили да су управо демократе ти који су на тај начин фаворизовали тајкуне и хладњачаре. Тада је господин Џелетовић, представник Економског савета Српске напредне странке, рекао (цитирам): „Ми смо дозволили да хладњачари, накупци покупе кајмак, да се раднички и сељачки зној и мука прелију у њихове џепове“. Недуго затим, само дан након тога је господин Марко Ђурић, који је тада био члан Председништва Српске напредне странке, прихватио да се види са представницима малинара подржавши њихове захтеве. Малинари су тада такође били незадовољни откупном ценом, као и сад. Протестовали су, а Марко Ђурић је затражио да се дозволи протест у Београду истих тих малинара. Године 2012. ни мање ни више, своју улогу у обећањима српским сељацима узео је и садашњи председник, бивши премијер Александар Вучић, који је том приликом рекао да ће решити, да ће пронаћи, односно, понудити дугорочно решење проблема откупа, прераде и пласмана малина. Цитирам: „Представници Савеза малинара поднеће захтев Министарству финансија да Републичка дирекција за робне резерве по тржишним условима откупи део малина, чиме би се створили услови за повећање њене откупне цене“. Тада их је господин Вучић саветовао. Такође је, у име своје странке, затражио у саопштењу да надлежни испитају да ли је било злоупотребе добијених субвенционисаних кредита за откуп малина, и тако даље . Ово је доказ да су Александар Вучић и његова Српска напредна странка обманули српске сељаке и да није први пут да их обмањују, али ово је доказ јер имамо и њихова саопштења.
Подсетићу вас да су сва ова саопштења, њихове конференције редовно претиле све телевизије са националном фреквенцијом, а имате их и на сајту државне Радио-телевизије Србије. Они ништа нису учинили да се помогне произвођачима малина, да се помогне сељацима, чак напротив – за ових пет година, колико владају и колико су на власти, сељацима су погоршали положај. Подсетићу вас да је прошле године откупна цена била за 30 посто већа него ове. Ако Српска напредна странка настави да води ову државу на начин на који ју је водила до сада – српски сељак ће у потпуности пропасти!
Друга тема, којом се данас бавимо, је нова економска политика коалиције Српске напредне странке и Социјалистичке партије Србије. У питању је Општина Лазаревац и јавно предузеће, односно Комунално предузеће „Лазаревац“. Од 2014. године на челу тог предузећа је директор Милисав Крстовић, који је због свог лошег пословања довео ову фирму у блокаду. У том тренутку, закључно са 2013. годином, дуг је нарастао на преко 350 милиона динара. С обзиром на чињеницу да је ова коалиција вођена новом економском политиком њиховог режима уводе се и нови принципи пословања. Дошли су до генијалног решења како да настављају да запошљавају своје кадрове, своје активисте, а да са друге стране уштеде новац и врате дуг, који у овом тренутку износи и даље преко 300 милиона динара. Значи, три године након тога што је овај дуг изашао у јавност, они су донели одлуку да на сваких пар месеци до десет радника овог комуналног предузећа шаљу на принудни одмор са платом од 60 одсто. Подсетићу такође јавност да је просечна плата у овом јавном предузећу (Комуналном предузећу „Лазаревац“) око 38.000 динара. Тада је за овај свој поступак нове економске политике директор овог предузећа рекао да ће годишње уштедети осам милиона динара. Таквом ненормалном политиком, још незабележеном, дуг неће вратити у наредних 100 година. А невероватна је и чињеница да и дан-данас, док износим ове податке, да је ово предузеће у блокади, а да смо апсолутно сигурни, имамо информације да се пред ове председничке изборе још један велики број људи из Српске напредне странке и Социјалистичке партије Србије запослио у овом комуналном предузећу. Уколико имате неких питања, изволите.
Маја Николић, Н1: Имам питање за господина Шаровића, ако може.
Немања Шаровић: Миљан Дамјановић држи конференцију. Мислим да је то неуобичајено. Ви знате каква су правила у Српској радикалној странци.
Маја Николић, Н1: Ви сте посланик, мени треба нешто у вези са тим.
Вјерица Радета: И он је.
Маја Николић, Н1: Дакле, занима ме јесте ли добили позив за сутрашњу инаугурацију председника Вучић? Ако јесте, да ли ћете се одазвати том позиву?
Немања Шаровић: Заиста не знам да ли сам га добио, а што се тиче одазивања, колико разумем, ви сте рекли „председника Вучића“. То значи да је председник Вучић већ инаугурисан и заиста не знам – ту се може радити о некаквом балу вампира, некаквој његовој личној прослави, али свакако не може о инаугурацији. Јер, не може се бити инаугурисан пет пута. Не може ни два пута. Једанпут је довољно.
Маја Николић, Н1: Памтите ли ви да се дешавало нешто слично овако? Дакле, имамо инаугурацију, па онда свечаност поводом ње. Дуго сте у политици.
Немања Шаровић: Могао је бити одржан неки свечани пријем исто вече након инаугурације, али свакако се не може говорити о новој инаугурацији. То је завршено, једанпут је завршено и то је крај. Дакле, свечани пријем је могућ. Не видим разлог да се свечани пријем одржава након три или четири недеље, или колико је већ прошло, небитно. Свакако није реч о новој инаугурацији, већ о некаквој новој фарси.
Маја Николић, Н1: Шта мислите о списку званица? Да ли вам се чини да су председника Вучића многи испоштовали или, пак, да га они главни нису испоштовали?
Немања Шаровић: Потпуно је јасно да он нема никакав међународни углед у свету и то се види најбоље и по тим високим, назови високим, званицама које ће доћи. Он покушава да надокнади то што у првом тренутку, очигледно, није било расположених да дођу. Али, то није најбитније питање. Најбитније је у ком правцу иде Србија, а ствари се одвијају веома лоше.
Маја Николић, Н1: Како ћете се ви понети у вези са тим на седници која ће бити у суботу?
Немања Шаровић: То ћете видети на седници у суботу.
Маја Николић, Н1: Добро, али шта мислите како...
Немања Шаровић: Зар мислите да ћемо вам ми сад открити унапред шта ћемо рећи? Сачекајте. Дођите у суботу у Скупштину, па ћете видети.
Маја Николић, Н1: Да ли то значи да постоји могућност да гласате за избор Ане Брнабић, или не?
Немања Шаровић: Српска радикална странка потпуно је сигурно – неће гласати за избор Ане Брнабић. Мислим да је то питање смешно и вама. Али, конкретне аргументе зашто то нећемо учинити изнећемо у самој расправи и сигуран сам да ћемо бити изузетно активни.
Маја Николић, Н1: Да ли то има везе са њеним сексуалним опредељењем или не?
Немања Шаровић: Рекао сам – све аргументе ћемо изнети у суботу на самој седници.
Маја Николић, Н1: Хвала.
Немања Шаровић: Хвала и вама.
Миљан Дамјановић: Има ли још неких питања? Уколико не, хвала вам што сте били на конференцији.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР