Даме и господо, Српска радикална странка позива Владу Републике Србије да одмах прогласи ову годину, годином елементарних непогода и да посебну пажњу посвети санацији проблема у пољопривреди. У пољопривреди је штета због суше већа од милијарде евра, а ако сад крену ови ветрови који подсећају на торнадо, то још више може покварити ситуацију у време бербе воћа – могу ветрови једноставно да нам оберу сво воће из воћњака. Држава није посветила довољну пажњу пољопривредницима. Ви знате да је распадом пољопривредних предузећа око 60.000 радника остало без посла. Држава има у свом власништву око 400.000 хектара пољопривредног земљишта. Највећи део тог земљишта се уопште не користи. Ми позивамо Владу да се то земљиште да у закуп по најнижим могућим ценама домаћим индивидуалним пољопривредним произвођачима. Колико ко сматра да може да обради, како би следеће године вадили насталу штету из ове године. Не би требало ове године ниједан хектар да остане необрађен. Али, не да се даје странцима, нити домаћим тајкунима, него да индивидуални пољопривредни произвођачи имају предност код тог закупа. Наравно да сваки од њих унапред каже шта намерава на том закупљеном земљишту да засеје. На светском тржишту хектар обрадивог земљишта кошта око 30.000 евра. Кад ви видите да ми имамо 400.000 хектара необрађеног земљишта у државној својини – видимо да је то огромна вредност из које држава не извлачи никакав профит.
Даље, пољопривреднике би требало заштитити и у фази откупа пољопривредних производа. Ми имамо праксу да се само појављивање на месту откупа плаћа један посто вредности робе која се нуди за откуп, па се један посто плаћа вагање, односно мерење и негде седам , осам посто се обрачунава наводна влага. Па, бар ове године те влаге није било. Није била присутна на откупним станицама – али, то је само начин да се што више закине пољопривредном произвођачу. Треба држава да обезбеди и по најповољнијим условима семе, ђубриво и гориво. У суседним земљама, на пример, у Босни и Херцеговини и у Мађарској, негде између 20 и 30 посто је јефтиније гориво за пољопривреднике од нормалних цена горива. А код нас су цене потпуно изједначене. Сад кад ви видите да Србија има, и иначе, много вишу цену горива него Босна и Херцеговина, па држављани Србије прелазе у Републику Српску да напуне резервоар јер им се то исплати, јер је цена велика. Наши пољопривредници морају те највише цене да плаћају да би употребили гориво за јесењу сетву. Само на кукурузу је штета ове године 540 милиона евра. Ми сматрамо да Министарство пољопривреде, а Влада у целини, треба стриктно да контолишу увоз хране у Србију, како би оно што је у Србији произведено могло да буде продато. Страшан би луксуз за нас био да се кромпир баца, а да се увозни продаје на нашим пијацама, или да се јабуке бацају, па да једемо пољске.
Ја бих прошетао министра пољопривреде по нашим пијацама, па где затекнемо пољске јабуке, одмах да га гађамо тим јабукама. Ја знам да ми не можемо забранити увоз, али можемо нашим увозницима огадити сваку помисао на увоз хране, тако што им одмах треба послати инспекције; контролисати све у протеклих неколико година што су радили да им не падне на памет да увозе храну. И не само воће и поврће, него да се не увози ни млеко, ни месо. Дакле, да сад заиста наши пољопривредници виде да је могуће да они имају приоритет у владиној политици. Влада овог пута мора озбиљно да тај проблем сагледа. Ако буде индолентна као до сад, онда ће, и иначе, врло тешко стање још више погоршати.
Изволите, ако ви имате неко питање?
Новинар: Како бисте решили проблем технолошких вишкова у просвети?
Проф. др Војислав Шешељ: Ми сматрамо да уопште нема технолошких вишкова у просвети. Мислим на наставно особље – могуће да у неком другом особљу има вишкова, али наставно особље је толико коштало друштво у фази школовања, да му треба обезбедити рад, јер може да допринесе. Ако ће држава водити политику смањивања броја наставника у основним, средњим и високим школама – онда је то катастрофа. Ако имамо одељења са 40 ђака, направимо одељења два пута по 20 ђака. Ако имамо оделења са по 30 ђака, направимо по 15 ђака, па да видите како је успех бољи, како је знање веће ако је наставник посвећен на једном часу само петнаесторици ученика које има пред собом. Дакле, за све има излаз. Иначе, сматрамо да приоритет – наравно поред војске и полиције – приоритет у повећању плата морају имати просветари, јер они су увек били угрожени. И под комунизмом и после комунизма – увек су њима плате у просеку биле најмање за високу стручну спрему.
Новинар: Пао нам је и наталитет.
Проф. др Војислав Шешељ: То је тачно. Наталитет нам је пао и то је велики проблем, а он се не може овако решавати. Међутим, могу се одељења делити. Идеално је када имате 15 ђака у одељењу. Онда на сваком часу сваком од њих можете да се посветите. Онда је и код сваког од њих пажња загарантована. Ако имате 40 ђака, онда 20 сигурно не прати уопште наставу. Кад сам ишао у школу, у гимназији нас је редовно било по 40 у разреду, у основној школи близу 40. Али, сад је слабији наталитет и то је оно што страшно погађа Србију. Не можемо повећати наталитет док не побољшамо социјалну ситуацију. Људи се једноставно боје да рађају децу, да деца не би умирала од глади сутра. Знате, кад млади људи не могу да се запосле до 40 године, како да помишљају на децу. Само најхрабрији праве децу, а немају стални радни однос. Имате ли још питања? Хвала.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР