Андријана Арнаутовић: Даме и господо, поштовани представници медија, добродошли на редовну конференцију Српске радикалне странке.
Ми српски радикали питамо се када ће се зауставити овај талас поскупљења који нас сваког дана запљускује. Сведоци смо свакодневног повећања цена основних животних намирница, а у односу на исти период претходне године, повећања данас изгледају овако: пилеће и свињско месо је поскупело за између 20 и 30 процената, јестиво уље је поскупело за 30 процената, порасле су цене сухомеснатих производа за 20 процената, цене поврћа за 30 процената, и тако редом: гориво, бели хлеб, брашно, средства за личну хигијену...
У последњих неколико месеци поскупело је водоснабдевање за 15 процената, одвожење смећа је поскупело за преко 20 процената, банкарске услуге су повећане за 15 до 70 процената, а цене грађевинског материјала су увећане за невероватних 100 до 120 посто!
За последње повећање цене електричне енергије, које је ступило на снагу 1. октобра текуће године, а које ћемо осетити у новембарском рачуну, актуелни министар енергетике је изјавио да је то повећање неосетно, да ће га грађани веома лако поднети и да ће оно бити у износу од око једног евра. Ми сматрамо да је реалност мало другачија. Сматрамо да ће ово повећање цене електричне енергије и те како погодити и наше становништво, али и приватни сектор. Фирме ће бити принуђене да повећавају цене својих финалних добара и услуга како би могле да надокнаде новонастале трошкове, што ће даље довести до смањења конкурентности домаће привреде и полако ће држава и привреда упадати у кризу. Са друге стране, ово повећање ће довести до даљег сиромашења већ осиромашеног народа и сваки будући намет народ ће много теже поднети.
У овако неиздрживим условима ми српски радикали питамо напредњачки режим – како мисли да помогне свом народу да опстане? Шта планирају да ураде како би се животни стандард наших грађана повећао, а начина, уверени смо да постоји много. Ми ћемо сада навести неке од њих.
Питамо се због чега држава не интервенише и не активира робу из робних резерви. Повећањем понуде робе на тржишту дошло би до повећања понуде, што последично доводи до смањења цена. Неопходно је да цена хране, цена воде, цена основних животних намирница и средстава за личну хигијену буде прихватљива како би већи број становника то себи могао да приушти. Истицали смо више пута да је неопходно да минимална зарада да буде у износу минималне потрошачке корпе, а са овим трендом повећања цена, минимална потрошачка корпа ће бити близу 100.000, што је катастрофално и погубно за наш народ.
Подсетићемо да је, према подацима Завода за статистику, минимална зарада у јулу месецу износила 63.731 динар, док, са друге стране, медијална зарада износи близу 50.000 динара. То нам говори да половина од радно ангажованих грађана Србије ради за плату од 50.000 динара и мању.
Актуелни режим, његови представници данас истичу да је ово златно доба Србије, да је Србија некакав економски тигар, да никада боље нисмо живели, да је животни стандард свих наших грађана у великој мери порастао, а ми се данас питамо: ко то у Србији живи боље? Питамо се да ли се од поштеног рада може живети достојанствено. Питамо се како је могуће да, када цена горива на светској берзи расте, ми ту промену осећамо, расте и код нас, док са друге стране, када цена горива на светској берзи опада, ми ту промену не осећамо, дакле, цена горива код нас остаје иста. И питамо режим да ли планира да промени нешто у свом начину пословања, да ли можда планирају да смање акцизе како би се растеретио и овако оптерећени буџет грађана, а понајвише пољопривредника, којима је гориво неопходно да би несметано обављали своје пољопривредне радове.
Залажемо се за већа улагања у пољопривредну производњу, да људи имају интереса да се баве пољопривредом, сточарством, ратарством и повртарством и тако даље и да имају интереса да остају првенствено на селу, а потом и ови који су отишли да се враћају на село. Међутим, политика државе је нешто другачија. У последњих неколико година просечна цена млека износи у просеку 30 динара. То је непромењено. Са друге стране, имамо цену „тотала” која је у последњих неколико месеци увишестручена и то знатно отежава статус пољопривредника. Сматрамо да је неопходно да се држава ажурније бави статусом пољопривредника, да више улаже у пољопривреду, јер ћемо ускоро постати сведоци тога да ће село без града опстати, али град и ми у граду без села не можемо опстати. Поменута поскупљења су само део поскупљења којима је погођен наш народ, дакле и те како утичу на буџет српских домаћинстава, али у наредном периоду могу довести и до успоравања привредног раста.
Велики јаз између богатих и сиромашних је почео 2000. године, када су на власт дошли криминалци, који су опљачкали и земљу и народ, који су људима украли достојанство. Тада смо изгубили средњи слој становништва, који је имао највећу куповну моћ. Од тада, из године у годину куповна моћ све више опада. Чини нам се да је данас то дошло до врхунца и апелујемо на режим да нешто уради да спаси свој народ, како бисмо могли у некој даљој будућности да опстанемо.
Чињеница је да осамдесет посто грађана наше земље живи на граници егзистенције и да велики број домаћинстава може својој породици да обезбеди само два оброка дневно.
Имате ли нека питања?
Новинар Србин инфо, Градимир Потић: Шта је, по вама, узрок те економске кризе? То дефинитивно нису спољни фактори, јер је добар део те производње домаћа производња.
Андријана Арнаутовић: Узрок економске кризе је свакако ова последња пандемија коронавируса, али и неодговорна економска политика коју наша влада води. Ми сматрамо да је неодговорно да се страним инвеститорима даје по више десетина хиљада евра по радном месту, да се промовишу увознички лобији. Све то веома лоше делује на домаћег произвођача. Сматрамо да је потребно веће улагање у привреду, у мале предузетничке фирме, у мала и средња предузећа, како би људи могли да остану у својим градовима, да не хрле у велике градове, да се на тај начин повезују, дакле, да оживи село првенствено, а са друге стране и мали градови и да напросто улагањем у инфраструктуру све то буде повезано и да народ функционише нормално. На тај начин би се повећао и животни стандард наших грађана.
Градимир Потић: Хвала.
Новинар Бете, Урош Матовић: Питање, сад баш није на ову тему, око избора који су у недељу одржани у Неготину и Мионици. Српска радикална странка је у Мионици изашла са Социјалистичком партијом Србије. Да ли би таква коалиција могла да буде могућност и на овим будућим априлским изборима, или је то само везано за тај град?
Андријана Арнаутовић: Да, ми смо имали у недељу локалне изборе и у Мионици и у Неготину. У Мионици смо били у коалицији са Социјалистичком партијом Србије, ту смо освојили четири мандата, наш кандидат за одборника је ушао у општинске клупе и у том смислу нисмо незадовољни.
Са друге стране, на изборе у Неготину смо изашли са једнотрећинском листом, нисмо имали контролоре на бирачким местима и због тога смо остварили мало лошији резултат. Можемо само да кажемо да смо имали једну интензивну кампању, да смо били у народу, да смо се бавили локалним проблемима, да је наш програм био заиста озбиљан, да смо размотрили све проблеме који тиште грађане Неготина, за разлику од осталих странака.
Што се тиче коалиције са осталим партијама на предстојећим изборима, око тога ћемо већ преговарати. Дакле, видећемо какав ће бити званичан став Српске радикалне странке и свакако ћете бити о томе обавештени.
Урош Матовић: Хвала.
Градимир Потић: Како оцењујете регуларност избора у Неготину, с обзиром на велики број поништених гласачких листића, интервенције полиције и тако даље?
Андријана Арнаутовић: Што се тиче избора у Неготину (ми нисмо имали чуваре на бирачким кутијама) сматрамо да нису били регуларни. Као што сам рекла, имали смо велике активности, заиста смо били много у народу. Притисци су били велики, и тако је како је.
Хвала.
Градимир Потић: Хвала и вама.
https://www.youtube.com/watch?v=5XtrF535np4
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР