Проф. др Војислав Шешељ: Добар дан.
Даме и господо, Српска радикална странка одлучно протестује због чињенице да нас напредњачки режим, техничка влада и мандатар Вучић замајавају шупљим причама о подизању споменика Зорану Ђинђићу у условима када је економска и социјална ситуација у земљи све тежа и тежа и заправо не можемо сагледати ниједан знак да је могуће избећи провалију која је међу нама. Неозбиљно је у односу на сопствени народ, на јавност, залагати се за подизање споменика једном мафијашу и издајнику, који није погинуо штитећи националне интересе, интересе државе, него је погинуо у обрачуну са својим дојучерашњим мафијашким сарадницима, који су га и довели на власт. Није ово време подизања споменика. Треба подићи споменике таквим великанима какав је Борислав Пекић, треба и Добрици Ћосићу. Има још великана који заслужују споменик, а није им подигнут. Ако треба политичарима подизати споменике, онда треба пре свега Слободану Милошевићу, чији смо политички противници дуго били деведесетих година, али Слободан Милошевић је погинуо у Хагу борећи се за српске националне интересе и њему треба подићи споменик, а не некоме ко је пао у унутрашњем мафијашком сукобу. Све чињенице говоре да је то заиста био унутрашњи мафијашки сукоб.
То је тек био увод за данашњу конференцију за штампу.
Иначе, имам задовољство да вас обавестим да је Српска радикална странка при крају формирања економског савета који ће окупити тим економских експерата, од којих су већина чланови наше странке, али ту ће бити и истакнути интелектуалци и доказани економисти, и они који нису чланови странке, који су наши пријатељи и који желе да дају свој допринос стварању једног рационалног, промишљеног економског програма који би покренуо неке ствари у држави Србији. До сада имамо демагогију, имамо на претек разноразних обећања, имамо гађање бројкама – те биће тада раст толики, те биће тада толики, те успећемо ово, успећемо оно, а нема конкретних показатеља како је то могуће. Економија не трпи такве импровизације. У економији када нешто обећавате, морате одмах да објасните како је могуће до тога доћи и то не шупљом причом да објашњавате, него економским категоријама, категоријалним апаратом којим се служе и економска теорија и пракса.
Руководилац тог нашег економског савета, односно шеф тима експерата биће Миодраг Скулић, познати српски економиста, уважен у економским круговима, као и остали наши експерти које ангажујемо, дакле људи који су се доказали својим знањем, својим поштењем и који су у стању да проникну у основне економске проблеме нашег друштва у трагању за излазом из кризне ситуације.
Данас ће вам се обратити два члана нашег експертског тима, господин Ненад Калуђеровић и господин Предраг Мандић. Они ће вам саопштити неколико наших полазних замисли у креирању таквог програма који би створио услове за убрзан излазак из економске кризе.
Господин Ненад Калуђеровић.
Ненад Калуђеровић: Поштовање свима. Моје име је Ненад Калуђеровић. Посебно ми је задовољство да присуствујем овој конференцији и изнећу неко стручно виђење апропо уводном излагању професора, председника Српске радикалне странке, Војислава Шешеља.
Да би се једна економска стабилност могла пратити или оцењивати, мора се продрети у све њене поре, и легалне и илегалне. Оно што нама у историји данашњих збивања недостаје јесте она друга страна. То је такозвана илегална процедура.
Нажалост, сусрећемо се са неким појавама као што су оне о којима нас информише светска јавност, а то је да је из Србије у периоду од 2001. до 2012. године изнето око 59 милијарди УС долара. То је неевидентиран новац у свим пословним евиденцијама. Ради се о часопису, глобално економском извештају који се доставља Уједињеним нацијама, чланицама Уједињених нација, ОЕБС-у, групи од 20 чланица, Г-20 или како се то зове, а има за циљ да упозна јавност шта се дешава на пољу неевидентираног новца, поготово земаља чланица у развоју.
Србија је по већини неевидентираног изнетог новца на 16. месту. Прва информација која је изашла била је 2012. године, где је приказано да је Србија неевидентирано изнела 51 милијарду. Друга информација је била 2014. године, са пресеком стања за 2002, 2001, до 2012. године, са укупним износом око 59 милијарди.
Шта то значи неевидентиран новац? Свака земља, а они су радили на бази података, тако што су прикупили све податке земаља које су пријавиле промет према једној земљи, и на бази такве разлике утврдило се да заиста Србија није пријавила промет, дакле неевидентирано је око 59 милијарди долара.
То је велика новчана маса. Када се гледа по годинама, то је у просеку око пет милијарди. Када се гледа по динамици појава, дешава се нешто чудно. На дан 31. 12. 2012. године, стање је било 57 милијарди и даље се таква тенденција појављује у наредне две године.
Поставља се питање какав ће следећи извештај у 2016. години бити о изнетим парама из Србије. Очито, како ствари стоје, опет ћемо имати у наредним годинама око три до четири милијарде неевидентираног новца.
Оно што је врло битно у овој информацији казати, и у анализи су навели, је да је то новац од рада нелегалних фондовских организација за средства која они једноставно желе да прикажу у промету, односно да буде неевидентирано, односно да интервенишу у одређеним организацијама са тим средствима.
Другим речима, код нас, узећемо примере из истраживања која смо одрадили, на хиљаде добиташа и губиташа, типичан пример је: неевидентирани новац је део продате имовине из стечаја, која се прода по јако ниским ценама, у одређеним фондовским организацијама и препродаје се по високим ценама, а ефекти иду баш у неевидентираном промету. Ради илустрације, према последњим подацима, тренутно је око четири хиљаде и нешто покренутих стечаја ових предузећа која смо посматрали од 2010. до 2013. године и која смо анализирали.
Ваља навести да улога Народне банке у оваквој ситуацији треба да буде доминантна. То је једина институција која има податке о кретању робно-новчаних токова. Једино се ти подаци могу утврдити на бази кретања робно-новчаних токова. Нажалост, Народна банка се понаша као да се ништа није десило. Ради илустрације, у периоду пре последњег гувернера, а имали смо четири гувернера, нико на то није реаговао. Последњи гувернер на то не реагује из једног простог разлога, зато што има испред себе информације да је нелегално изнет новац и да постоје институције које се баве тиме, а уједно и Србија има своје институције које се баве истражним радњама. У извештајима се нигде не наводи који су ефекти и да ли је било која та активност нелегално изнетог новца евидентирана или откривена.
Даље, следећи податак, Народна банка је повећала број запослених. Да ли је број запослених већи за 10 посто у последњих пар година, од када је дошао нови гувернер, да ли је дошло до рапидног побољшања у овим истражним радњама, или санкционисања или успостављања доброг контролног механизма да се овакве радње не дешавају.
Шта то значи са становишта фискалне политике? То значи једну велику немогућност пореског захватања. Ради илустрације, ако треба да се плати порез од 10 посто, то значи – држава је лишена око пет милијарди долара пореских извора средстава или хипотетички, ако се примењује Закон о порезу на доходак грађана, да је остварена нека добит или неки резултат који није евидентиран, примењује се 20 посто. Онда је Србија лишена око 11 милијарди УС долара. Ово говоримо са стања 31. 12. 2012. године, а шта је са подацима које сада очекујемо, новим подацима од ове исте институције из 2016. године? Значи, Србија и даље заузима 16. место.
Шта то значи по човеку, по становништву? Испада да је један човек, један грађанин ове земље илегално, односно да је евидентирано изнео у просеку од 1.500 до 2.500 УС долара. Знате да је јако лоша ситуација, да више од 80 посто популације нема основне егзистенцијалне услове за живот и за опстанак.
Даље, сада бих нешто друго хтео да кажем. Круже информације да ће се откупљивати дугови у земљи, фирми које су у стечају, у банкроту. Зар нико не поставља хипотетичко питање да ли ће овај новац, који је нелегално изнесен, служити за такву активност? Или друга ситуација: на помолу је трећи талас приватизације, и то јавних предузећа, комуналних предузећа. Да ли је исто тај новац у сенци, у припреми да се организује и да овлашћени или привилеговани или недодирљиви људи могу купити та јавна предузећа? Припрема се низ активности за припрему такве продаје.
Господо, толико од мене, захваљујем.
Проф. др Војислав Шешељ: Обратиће вам се и господин Предраг Мандић.
Предраг Мандић: Добар дан. Ја сам Предраг Мандић и говорићу о расподели светског бруто домаћег производа (у даљем тексту БДП) и о његовој расподели, како на светском нивоу, тако и у оквиру стања у Републици Србији, као и могућег инвестиционог пројекта за Србију.
Ако бисте погледали за 2012. годину, када је рађена задња анализа колики је светски БДП, видели бисте да он достиже висину од 67.000 милијарди долара и да у том учешћу БДП у САД има највеће учешће са 16,24 хиљаде милијарди долара, и да је то повећање од 14, 14 посто.
Одмах друга земља која следи за Америком је Кина, која је престигла Јапан и сада има 8,36 хиљада милијарди долара и повећање од 67 посто.
Двадесет једна најразвијенија земља света учествује са 63 посто у укупном учешћу у светском БДП-у, мада располаже са свега 13,33 посто популације.
Земље БРИКС-а су значајно напредовале и сада чине 27 посто од укупног светског БДП-а и повећале су своје учешће за преко пет посто.
Што се тиче осталог дела човечанства, видимо да једва 9,5 посто друштвеног производа дају остале земље, односно 41 посто светске популације.
Европа такође има раст, међутим, тај раст је свега два посто, односно Европска унија има тај раст свега два посто и можемо напоменути да је дошло до промене у мерењу БДП-а, тако да су сад укључени и неки елементи сиве економије и да практично Европа нема привредног раста.
Што се тиче расподеле БДП-а, ако погледамо по земљама, видећемо да је однос између најбогатије и најсиромашније земље 200:1 и да се повећао у односу на 2009. годину, када смо исто то пратили, када је било 100:1. Што се тиче расподела између појединаца, долазимо до фрапантних података који су резултат, не може се рећи никакве тржишне економије, већ искључиво захваљујући привилегијама.
Чињеница је да 85 људи на свету располаже имовином коју има исто толико, три и по милијарде најсиромашнијих људи на свету.
Тома Пикети наводи у свом делу „Капитал у 21. веку“ да један посто одраслог човечанства, а то је 45 милиона људи, располаже са 135 хиљаде милијарди евра, са колико располаже и остатак човечанства од 99 посто. Значи, укупно богатство на свету износи 270 хиљада милијарди евра.
За ове податке бисмо могли да кажемо да су продукт, како их назива канадски професор Џон Мек Марфи, фашисоидног, канцерогеног капитализма који је изродио овакве податке, јер они се не заснивају, као што смо видели, на тржишном привређивању, већ искључиво на привилегијама. Овде је важно напоменути да су и земље дужници у целом свету дужне између 50 и 60 хиљада милијарди долара, што представља скоро четвртину укупног богатства. Питамо се, одакле те паре и ко има те паре, када је годишњи принос једва око три посто, а дошло се до тог новца.
Светска банка и ММФ никако не објављују ко су повериоци, тако да долазимо до закључка да су повериоци елита која практично држи цео свет у ропству. Значи, ми не живимо у капитализму, већ живимо у савременом робовласничком друштву на чијем челу је елита која има милијарду људи који су њена војска, која живи, да кажемо, солидним животом, углавном у развијеним земљама, али су у сталном страху од губитка посла, стално узимају кредите за станове, кола и тако даље, док две милијарде становника живи на ивици сиромаштва, а четири милијарде живи у самом сиромаштву.
Ово је дато из тих разлога, да би се видело шта је западна економија, шта је ЕУ и шта је Америка, тако да се овој економији супротстављају земље БРИКС-а, које су имале раст између 40 и 60 посто. Наиме, Русија је имала 62 посто, Кина 67, а Бразил и Индија по 40 посто.
Значи, можемо рећи да наш пут не треба да буде Европска унија, јер је то практично робовласничко друштво.
Такође бих овде нагласио, да је један професор из Енглеске, грчког порекла, чијем сам предавању имао прилику да присуствујем, рекао да је капитализам показао све своје негативности после пада Берлинског зида, о чему сведочи и број милијардера. Наиме, 1987. на свету је било 140 милијардера, а 2013. имамо 1400 милијардера. Значи, раст светских прихода, који се креће негде око три посто је за обичан свет, а за милијардере и милионере је преко 100, ако не и 200 посто.
То је што се тиче привреде у свету и њене расподеле, а што се тиче Србије, подаци су следећи.
Наиме, БДП за 2012. годину износио је 38 милијарди долара и он је за пет посто мањи него 2009, када је износио 40 милијарди долара.
Године 2013. имамо раст БДП-а од два посто, али и исти толики пад 2014.
За 2015. кажу да смо остварили раст од један посто, а за 2016. се предвиђа раст од два или нешто преко два посто.
То значи да после седам година, од 2009. до 2016. године, нисмо достигли раст из 2009. и да је он мањи за једну милијарду евра него што је био 2009. Ако бисмо посматрали период 2012-2016, дошли бисмо до закључка да је то повећање од свега три посто кумулативно и да је оно упола мање него што расте светски просек, а он износи преко осам и по посто.
Осим тога, овде је битно истаћи у каквој се ситуацији Србија налази и колики има бруто друштвени производ по глави становника. Тај БДП по глави становника износи једва 5.269 долара и он је на нивоу од 57 посто од светског просека. То је било 2012. године. С обзиром на овај раст и у привреди света и у привреди Србије, сада се тај проценат снизио и сигурно је негде на око 54 посто.
Што се тиче животног стандарда, навео бих следеће податке. Наиме, познато је да 700.000 људи у Србији има просечну плату око 30.000 динара, да милион пензионера живи са пензијом мањом од 25.000 динара, а 700.000 људи је незапослено. То значи да 2.400.000 људи са члановима своје породице, што достиже негде око 4.000.000, практично живи на ивици сиромаштва или у сиромаштву.
Ми, нажалост, имамо нека уверавања и приче како се крећемо напред. Тако је скоро била једна изјава, коју ниједан економиста нисам чуо да је прокоментарисао, а то је да ћемо за годину, две имати просечну плату од 500 евра. Тренутно имамо просечну плату 360, 370 евра, тако да би тај раст био негде близу 40 посто. За тих 40 посто раста просечне плате потребан је, сложићете се, и раст БДП-а од 40 посто, а ми предвиђамо једва два до три посто. Према томе, то је тотална нелогичност.
Осим тога, наводи се и податак да је незапосленост 19 посто, што значи да је остварено смањење од преко 20 посто, а то значи да је запослено преко 140.000 радника, што значи да би за њихове плате требало издвојити преко милијарду евра, односно БДП би требало да буде већи за око три до четири милијарде евра, а знамо да је БДП већи за свега 300 до 400 милиона евра, тако да и овај податак говори сам о себи да је неистинит.
Иначе, нагласио бих и то да Србија није у безизлазној ситуацији, она има своје ресурсе, има воду, има обрадиво земљиште, има шуме које су шесте по здравственом значењу у Европи, има руде и тако даље. А нарочито бих нагласио да Србија располаже са пет милиона хектара практично обрадиве површине, од тога су три милиона обрадиве, а два милиона су ливаде и пашњаци, чија цена за пар година може да достигне практично висину 250 до 500 милијарди евра, а ми је сада процењујемо на свега 15 до 25 милијарди евра, по садашњим ценама. Када ово кажем, мислим на цену обрадивог земљишта у Италији: цена једног хектра је 50.000 евра, а у Холандији цена једног хектара износи 80.000 евра, а њихова је земља, сложићете се, лошија од наше.
Према томе, постоје услови за бољитак и да се крене напред, што ћемо ми и покушати. Овде бих дао један кратак нацрт инвестиционог пројекта, да га тако назовем, који не мора да буде прихваћен, али могу да буду само неки основни правци прихваћени, а то је пре свега улагање у пољопривреду, и то у наводњавање, сточарство, воћарство и повртарство. Ту су потребне две до три милијарде евра, а инвестиција би се вратила практично за две до три године. Такође, потребно је инвестирати и у туризам, јер видели смо раније да имамо преко 200 извора термалних вода, стотинак бања, шума и тако даље, тако да је могуће и ту направити добар посао. Мађарска приходује скоро шест милијарди евра од бањског туризма, ми приходујемо једва 300 милиона евра. Трећи део би био инвестиција у индустрију, а посебно би био важан део у прерађивачкој прехрамбеној индустрији која би обрађивала и прерађивала онај вишак пољопривредних производа који би створили. То би могли да извозимо у Русију, која за тим просто вапи. Овде бих напоменуо да постоје и извори финансирања, значи одакле бисмо ми то финансирали. Што је најважније, мислим да бисмо могли да се сложимо да би скоро 80 посто били сопствени извори финансирања и то на следећи начин.
Прво, што би се формирала јединствена државна централна инвестициона банка, која би прикупила штедњу грађана, како од ових домаћих, тј. страних банака, тако и од оних пара које се налазе у сламарици. То би био један извор финансирања где би могло да се прикупи три до четири милијарде евра.
Други део би био део девизних резерви који износи 10 до 12 милијарди евра. Те паре чуче у страним банкама по каматној стопи од 0,1 посто и практично се не користе, а макар би могло две до три милијарде евра да се искористи за инвестиције, а да се то не осети по ликвидност земље.
Трећи извор финансирања би била примарна емисија, јер њу такође ради и Европска унија. Годишње штампа скоро хиљаду милијарди евра, али јој те паре служе за трговање папирима, а ми бисмо могли то да употребимо инвестиције.
И четврти извор финансирања би могли да буду кредити од земаља БРИКС-а које дају повољније кредите, пре свега од Русије и Кине, у висини од две до четири милијарде евра, тако да бисмо сложили ту цифру да она износи између осам и дванаест милијарди евра, што би донело кумулативно 30 до 40 посто раста друштвеног производа за четири до пет година.
Наравно, овде је потребно постићи пре свега сагласност у изворима финансирања, а што се тиче самих инвестиција могуће су промене. Могуће су промене и у другим гранама. Ето, толико бих ја имао и захваљујем.
Миодраг Скулић: Господин Мандић је објавио три пута, ово је треће издање, књигу која се зове „Светска пљачка се наставља“ и новинари могу да је узму.
Међутим, иритирало ме је, а ви сте приметили да је Предраг Мандић говорио о расту бруто друштвеног производа у свету, док је он у Европи само два одсто. Наш професор Јовановић, који ради на универзитету у Женеви, у Српској академији наука пре два месеца изнео је следећи податак – Европа је имала пад бруто друштвеног производа и пре две, три године извршили су измену методологије, не укључује се у раст друштвеног производа оно што цео свет укључује, него се укључују и три нова прихода: приход од проституције, приход од продаје дроге и приход од коцкања. По том основу, они су добили раст од два одсто. Тачније они имају пад од два одсто, а по том основу су увећали приход до четири одсто.
Значи, Европа је у врло, врло великим тешкоћама.
Проф. др Војислав Шешељ: Изволите, имате ли ви неко питање?
Новинар Дејан Мирковић, Бета: С обзиром да је сутра конститутивна седница Скупштине Србије, кога ће радикали предложити за потпредседника? Припада вам по закону. Ко ће бити шеф посланичке групе и које ћете одборе тражити у парламенту?
Проф. др Војислав Шешељ: Централна отаџбинска управа је донела одлуку да наш кандидат за потпредседника Народне скупштине Србије буде госпођа Вјерица Радета, иначе председник Извршног одбора Српске радикалне странке. Ја сам именован за шефа посланичке групе. Мој заменик ће бити Немања Шаровић, а секретар Наташа Јовановић.
Ми имамо намеру да учествујемо у раду свих скупштинских одбора, а обично се на тим прелиминарним састанцима представника посланичких група утврђују кандидати за председнике појединих одбора. Ту, наравно, треба да се изналазе и неки компромиси, тако да вам унапред не бих могао рећи.
Новинар Филип Чукановић, Б92: Многи очекују да ће радикали у новом сазиву српског парламента, како се многи изражавају, правити циркус. Од вас се некако очекује да опструирате рад парламента, да не гласате за европске законе. Ево и Маја Гојковић, стара-нова председница Скупштине је рекла да очекује да сви некако буду сагласни када је у питању доношење тог сета европских закона неопходних за даље отварање поглавља.
Проф. др Војислав Шешељ: Ја не знам шта је изјавила Маја Гојковић, нити ме то интересује. У њену компетентност сумњам и не верујем да је могла да каже нешто озбиљно по том питању, нити она зна шта су то европски закони. У Народној скупштини у овом мандату сви ће бити циркус осим српских радикала. Ви ћете видети да ће 22 српска радикала доминирати Народном скупштином у расправи по свим питањима.
Доказаћемо вам на делу да смо ми једно, а сви остали друго, ми и они, по компетентности, по озбиљности, по припремљености, по способности да предузмемо одговарајуће мере за излазак Србије из економске кризе и социјалне беде кад нам народ укаже поверење.
Нажалост, на овим изборима нисмо добили довољно гласова да бисмо представљали водећу снагу у акцији изласка земље из кризе, да бисмо формирали извршну власт. Али пошто очекујемо да ови који ће формирати извршну власт неће имати никакве озбиљне резултате, надамо се наредним превременим изборима и надамо се промени воље бирачког тела.
Што се тиче закона које разни некомпетентни људи називају европским, ми ћемо од закона до закона одређивати наше становиште. Дакле, немамо ми намеру да се супротстављамо доношењу закона који померају ствари напред у Србији, који побољшавају организовање српског друштва, који помажу решавању многих проблема, али наравно, жестоко ћемо се супротставити законима који су против интереса српског народа, који би нам довели у питање Косово и Метохију као интегрални део Србије, који би нас правили привеском Европске уније, који би нас терали на конфронтацију са нашим традиционалним пријатељима и тако даље. Имате ли још питања? Изволите.
Новинар Дејан Ерић, БН: Пре неки дан, господине Шешељ, овде су били господа Иванић и Додик. Да ли мислите да је Република Српска угрожена на начин на који су то они пренели, пре свега господину Николићу и господину Вучићу? Да ли мислите да су национални интереси српског народа угрожени, да се води кампања против Републике Српске, да је та реторика која долази из Федерације, али и од верских поглавара, пре свега муслимана и католика, негативна по српски народ?
Проф. др Војислав Шешељ: Па, ја не знам шта су они говорили Томиславу Николићу и Александру Вучићу, али ми српски радикали одавно упозоравамо јавност да су западне силе одлучиле да униште Републику Српску, да је обезглаве, да је сведу на пуку формалност и да је утопе у унитарној Босни и Херцеговини. Та акција долази до пуног изражаја, у пуном је јеку, а нажалост, западне обавештајне службе су међу неким српским политичарима и челницима политичких партија нашле своје послушнике, нашле своје људе који ће извршавати туђе интересе и потребе за рачун сопственог народа.
Ми сматрамо да Република Српска мора да остане чврста и јединствена и да се не сме доводити у питање Дејтонски споразум. Све оно што је насиљем, противправним средствима и притисцима изнуђено од Републике Српске као одрицање од њених дејтонских надлежности, мора да се врати у надлежност Републике Српске, а то су пре свега судски систем, војска, полиција и остале надлежности. Ви знате, у Босни и Херцеговини успостављен је Суд Босне и Херцеговине противно Уставу, и Уставу Босне и Херцеговине, и Уставу Републике Српске, чак и Уставу Федерације муслиманско-хрватске.
Затим, по Дејтонском споразуму оба ентитета морају да имају своју војску. Голим насиљем високи међународни представници су натерали тада актуелну гарнитуру власти у Републици Српској да се одрекне надлежности у односу на војску. Они једноставно уплаше челнике државних органа, носиоце политичких функција – или ћеш пристати, или ће ти хашка оптужница бити подигнута. И тако су многи пристајали. Тако су многи попуштали. Е, сад је време да се то врати на своје место и зато сматрамо да је веома важно да Република Српска још чвршћи ослонац тражи у Русији, јер једино на тај начин може да се супротстави мешетарењу западних сила и њиховим антисрпским намерама.
Дејан Мирковић: Да ли сте, можда, добили позив за консултације у влади од премијера, техничког премијера и ако добијете, да ли ћете се одазвати?
Проф. др Војислав Шешељ: Ми још нисмо добили никакав позив. Ако стигне тај позив, заседаће Председнички колегијум Српске радикалне странке и одлучити прво да ли ћемо учествовати. Ако одлучи да ћемо учествовати, онда ће одредити ко ће у тим консултацијама представљати Српску радикалну странку.
Имате ли још питања? Хвала вам што сте се одазвали.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР