Немања Шаровић: Даме и господо новинари, Српска радикална странка најоштрије осуђује државни врх Републике Србије због, како кажу, топле добродошлице и црвеног тепиха са којим су дочекали осведоченог српског непријатеља Џозефа Бајдена.
Ми смо одржали протест пре два дана и подсетили читаву јавност у Србији на само неке од бројних изразито отворено, огољено, антисрпских, антицивилизацијих, могу слободно рећи, фашистичких изјава Џозефа Бајдена које су биле усмерене против српског народа.
Џозеф Бајден је један од главних промотера независности Косова и Метохије, односно један од главних промотера кршења суверенитета и уставног уређења Републике Србије. Он је доказани српски непријатељ. Мало је таквих непријатеља српског народа и Републике Србије као што је Џозеф Бајден. Упркос томе, државни режим га је дочекао уз највише почасти и покушао да убеди све грађане Србије како је он, боже мој, наш велики пријатељ, иако је и чињеница да је у Србији провео неколико сати, односно у Београду, а потом отпутовао у дводневну посету не јужној српској покрајини, него „независном Косову“, такође дипломатски шамар за Србију. Тим чином државно руководство Републике Србије, Александар Вучић и Томислав Николић, лупило је шамар свим грађанима Србије и још једном, слободно то могу рећи, убило све оне који су страдали током злочиначке НАТО агресије.
Ми смо потпуно сигурни да наш став о доласку Џозефа Бајдена у Србију дели 99 посто грађана Србије. То што се десило велика је срамота, али је ту срамоту донекле ублажила Српска радикална странка, која је као једина политичка снага на нашој политичкој сцени смогла и храбрости и снаге да организује протест и да позове грађане Србије, као и да позове српску дијаспору у Америци да гласа за Доналда Трампа, јер горег решења од континуитета доласка на место председника Америке Хилари Клинтон и Џозефа Бајдена, једноставно нема.
О протесту Српске радикалне странке, као што сте видели, много озбиљније и опширније известили су светски медији (Ројтерс, Вашингтон пост и многи други), него што је то учинио било који медиј у Србији.
Радио-телевизија Србије је том протесту посветила можда десетак секунди, известили су кратко, али бедно, да се не види суштина, да се не виде људи, да се не чују поруке. Тако РТС наставља да игнорише стварност у Србији. Њима је дуго година као оправдање служило то да Српска радикална странка није парламентарна, па, боже мој, не морају да преносе то што ми радимо, иако преносе оно што раде многе друге политичке странке које нису парламентарне.
Ја ћу подсетити да Српска радикална странка данас има 22 мандата у Народној скупштини Републике Србије, што нас чини другом по снази политичком странком на политичком небу Србије. Социјалистичка партија Србије, када се одузму коалициони партнери, има 20 мандата. Међутим, Радио-телевизија Србије и даље не извештава о нашим активности или када и извештава, извештава кратко и накарадно. Слично је и са свим другим медијима.
Друга тема о којој сам желео да говорим је чињеница да, ево, већ колико месеци после избора, ми и даље немамо скупштинских заседања. Подсетићу вас на то, да је разлог за расписивање ванредних парламентарних избора био да се, тобоже, убрзају реформе, да Србија не касни, да закони брже долазе, да скупштина више ради и да грађани Србије живе боље. Пето ванредно заседање започело је 17. фебруара 2016. године, давног и далеког 17. фебруара, пре шест месеци, чак и нешто дуже од шест месеци. Чекали смо на формирање Владе дуже од три месеца, иако је најављено да ће бити најкраћи рок за формирање Владе у историји Србије.
Коначно је формирана Влада, али нема ниједног законског предлога у скупштинској процедури. Како је најављено, вероватно га неће ни бити до друге половине септембра. Ако се може и прихватити за нове министре оправдање да им треба времена да припреме законске предлоге, или да се макар упознају са оним што су њихови претходници радили, јер програмска основна начела Владе се нису мењала, па не може ни у законским предлозима бити великих промена, али две трећине министара су стари и председник Владе је стари. Према томе, где су ти пројекти на којима они, не само у претходних шест месеци, него и претходних неколико година неуморно раде?
Влада Српске напредне странке и Социјалистичке партије Србије у различитим облицима, у различитим агрегатним стањима траје од 2012. године. Како ће се у неком тренутку промешати карте, ко ће бити на којој министарској функцији мање је битно, али ми данас видимо да они, заправо, претходних месеци ништа нису радили, да немају идеју како ће водити Србију, да немају ниједан спреман законски пројекат и потпуно сам сигуран да ће прва наредна седница, када год да буде заказана, поново бити заказана од данас до сутра, у року од 24 сата и мање, да ће се опет вршити страховит притисак, пре свега, на посланике Српске радикалне странке, да не користе време, да не коче реформе и то све вам показује антидемократски дух режима у Србији.
Ми, као опозиција, смо спремни да радимо. Стално се прича како су посланици нерадници. Не, нерадници су они који седе у Влади Републике Србије. Заиста је доста деградирања Народне скупштине Републике Србије. Ми смо ту, спремни смо да радимо, али Влада Републике Србије није способна да понуди ниједан законски предлог Народној скупштини Републике Србије.
Изволите, уколико имате неких питања. Изволите.
Новинарка Прве српске телевизије Љиљана Станковић: Неминовно је да ће Устав морати да се промени због европских интеграција, па да ли ћете ви да подржите те измене и да ли очекујете да ће оне бити козметичке или суштинске у смислу преамбуле?
Немања Шаровић: Ми ћемо учинити све што је у нашој моћи да се Устав Републике Србије не промени.
Ви сте започели питање једном нетачном констатацијом, па ви кажете да је неминовно. Пошто знате да је неминовно, због чега је то неминовно?
Љиљана Станковић: Па због тога што је то у оквиру Поглавља 23.
Немања Шаровић: То, као прво, што је било шта у Поглављу 23, или у било ком другом поглављу, не значи да је то неминовно. Ако се нама постави неки услов, не значи да је неминовно да га прихватимо, али ваша свест показује слугерањски дух и овога режима, и свих режима од 2000. године до данас. Ми смо потпуно сигурни, као што смо то говорили и претходних година, да уколико буде мењан Устав Републике Србије, он неће бити мењан због броја посланика, због локалних самоуправа или због било којих других мање битних ствари, биће мењан, пре свега, због тога да би била измењена преамбула и да би, практично, Република Србија тихо или нечујно признала независност Косова и Метохије.
Српска радикална странка је чврсто на свом ставу да треба истога тренутка одустати од евроатлантских интеграција. То је још један, по нама, додатни разлог због кога то треба учинити, јер колико год је Србија испуњавала услове претходних 16 година, однос Европе, Америке и НАТО пакта према Србији, као држави и према српском народу, се није променио.
Ако се сећате, до 2000. године, они који су касније чинили ДОС-ов режим, су нас убеђивали да је то демократско питање и да се не ради о односу Европске уније или Сједињених Америчких Држава према српском народу, него према, тобоже, недемократском Милошевићевом режиму. Шеснаест година су на власти у Србији проевропски режими. Сваки од њих је био слугерањски. Сваки од њих је прихватао оно што претходни није и ми смо и данас сведоци да колико год услова да прихватимо, колико год да се понизимо, колико год да се одрекнемо националних интереса српског народа, однос Сједињених Америчких Држава и Европске уније и наших традиционалних непријатеља према српском народу се неће променити.
Изволите, има ли још питања? Уколико нема, хвала вам што сте дошли.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР