Даме и господо новинари, јуче је у Њујорку одржана редовна седница Савета безбедности, посвећена извештају Унмика о тромесечном периоду, шта се све дешавало на територији Косова и Метохије и како се спроводи Резолуција 1244 и остали међународно признати правни акти Уједињених нација, а пре свега Савета безбедности. Јуче је поново била прилика да јавност у Србији на што конкретнији, на директан начин сазна ко су прави пријатељи Србије и српског народа. Само да подсетим: поједине сталне чланице Савета безбедности које руководе Европском унијом и НАТО пактом, да их не набрајам, и које се у јавности Републике Србије представљају као велики пријатељи, и ове власти као и свих претходних од 5. октобра, који помажу Србији на добром путу ка Европској унији, јуче су демонстрирале отворено непријатељство према свему што је српско.
Подсећам, већ две и по године они воде акцију да Унмик напусти територију Косова и Метохије, да се прекине са мандатом Унмика. Зашто? Претежно због тога што су баш ти актери те политике, предвођени Сједињеним Америчким Државама, и признали независно терористичко Косово. Јавност је имала прилике да види да у Савету безбедности постоје две сталне чланице, Русија и Кина, које се противе укидању и престанку мандата Унмика на територији Косова и Метохије, и које се једине позивају на Резолуцију 1244 и све оно што је потписано од стране Уједињених нација. Из тога се извлачи закључак да, уколико се не би чуо глас Русије и Кине у Савету безбедности, вероватно би ситуација поводом Косова и Метохије за Србију била далеко тежа или можда катастрофална.
То нам указује да морамо да преиспитамо нашу политику, ко су нама уствари пријатељи и у зависности од тога ко су нам стварни и искрени пријатељи да дефинишемо и државну политику Републике Србије. Уколико то не буде урађено на одговарајући начин, последице по Републику Србију могу да буду катастрофалне, јер онда се стварно отвара једна Пандорина кутија, а кад се та кутија отвори, онда практично неко на притајени начин кроји границе на територији бивше СФРЈ како њему одговара. Ти апетити онда не могу да се зауставе и онда је то опасност по васколики српски народ и Републику Србију.
Пошто је то тако, користим прилику да подсетим ове који врше власт да је у Републици Србији још увек на снази Устав који су грађани усвојили на референдуму и тај Устав Републике Србије је дефинисао, одредио и написао правила како морамо да се опходимо и шта представља територија Косова и Метохије за Републику Србију. Нећу да цитирам те чланове, то је и те како добро познато.
Желим да скренем пажњу да то што смо имали прилике јасно и гласно да чујемо на седници Савета безбедности, има и неко своје материјално покриће. Мало ко у Србији зна да је мисија Унмика на територији Косова и Метохије некада имала 4718 службеника Уједињених нација. Данас та мисија има 388 људи, 116 су чланови међународног цивилног особља, 229 је локално становништво, 27 волонтера у Уједињеним нацијама и само 16 људи у униформама, од тога 8 војних службеника и 8 полицијских службеника. Али на територији Косова и Метохије је присутно и 16 специјализованих организација и агенција, система Уједињених нација. Ово мора да се очува по сваку цену. Зашто? Па они који су нас бомбардовали нису тражили сагласност Савета безбедности, већ су зверски завршили тај посао, а онда, да би се изашло из тога, брже-боље ангажовао се Савет безбедности и донета је Резолуција 1244.
Резолуција 1244 не подразумева ову ерозију особља од стране старатеља. Уједињене нације спроводе старатељство над територијом Косова и Метохије. Они су тутори на том простору. Сећате се шта је било својевремено са Кфором. Данас Кфор каже да има око 4600 војника. Наравно, они се хвале да су неке ствари постигнуте, а главна ствар на коју се позивају јесте Еулекс и онај чувени Бриселски споразум, јер су то политички фактори и политички документи који искључују било какву могућност избијања неког конфликта на тој територији. Али истовремено, они који се хвале постигнутим резултатима на територији Косова и Метохије су направили и специјализовано веће и специјализовано тужилаштво Косова и морали да изместе седиште у Хагу да би се судило за, запамтите, злочине против човечности и ратне злочине које су припадници ОВК и њима блиски извршили на територији Косова и Метохије од 1. јануара 1998. до 31. децембра 2000. године. Каква контрадикција! Овамо признају да су њихови миљеници чинили злочине и позивају се на извештај Савета Европе из 2011. (То је онај чувени извештај Дика Мартија.) Ту се стално поставља питање документа на коме су се потписали представници Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, Француске, Немачке и да не ређам даље; да ли тај њихов потпис њих обавезује на нешто. Ја се слажем када неко каже да то њих не обавезује, али се онда поставља питање – да ли нас треба да обавезује наш потпис на неком документу. Ако њих не обавезује, онда ја позивам Владу Републике Србије и председника Републике Србије да се на адекватан начин понашају и према својим потписима на неким документима. А колико таквих докумената има? Ево мало да се подсетимо. Има 11 докумената из такозваног преговарачког процеса, осам техничких споразума и четири остала споразума, то су осигурање и цивилна заштита. Ниједан од тих споразума Република Србија не треба да примењује уколико се и један промил штете јавља за Србију и за наше држављане. Међутим, истовремено са тим, Албанија и Косово су већ договорили слободан прелазак границе – нема границе. Албанија и Косово укидају границу, они фактички немају границу. А истовремено, под притиском НАТО пакта, Републику Црну Гору терају да закључи споразум о државној граници између Републике Косова и Црне Горе. Ту је опет тема потпис, да ли важи и да ли можемо да верујемо. Нама искуство каже да не смемо да верујемо.
Идемо даље. Заборављена Резолуција Савета безбедности 1244, таксативно је наведено шта све треба да се уради. Каже овако: Повратак особља за четири године, за горе наведене функције обавиће се уз надзор међународног безбедносног присуства и биће ограничено на мали договорени број. Неколико стотина, не хиљада. Да ли је неко из Србије тражио повратак нашег особља, пре свега људи са униформом, државних службеника? А где они треба да се врате? Ево, написале Уједињене нације: обележавање и чишћење минских поља, одржавање присуства на местима српске културне баштине, одржавање присуства на главним граничним прелазима. Да ли је то неко тражио? Крајње је време да Вучић потражи ово, пошто је то споразум, cвако се обавезао. Да не причам о војно-техничком споразуму, по коме тај КФОР мора да обезбеди поштовање нашим службеницима након повратака на територију Косова и Метохије. Да ли је ово тражио неко од 5. октобра 2000. године до данашњег дана? Не. Али, отворено је поглавље 35 и ево шта каже Европска унија поводом тог поглавља. Процес нормализације односа – трајна обавеза.
Србија престаје да финансира и подржава српске структуре. Па, како? По Резолуцији 1244 ми морамо да имамо наше структуре тамо. Напредњачка влада је прихватила да избаци из радног односа све који раде у државним институцијама. Даље, Србија подстиче општинске власти на северу Косова да у потпуности поштују косовско законодавство. Ко је смео у Републици Србији да преузме ову обавезу? Србија обезбеђује транспарентност свог финансирања заједнице општина, која није ни направљена. Србија доставља тромесечне извештаје надлежним косовским властима о исплати пензија бившим припадницима своје полиције, који су инкорпорирани у косовску полицију. Исто се односи и на правосуђе, и да не читам даље, све горе од горег.
На све то долази и наше Министарство за европске интеграције. Позивам све који су у могућности да дођу на сајт тог министарства и да виде чиме се бави власт у Републици Србији и како власт у Републици Србији гази Србију. То министарство има и свој цивилни сектор, двадесетак невладиних организација, које врше промоцију. Влада Републике Србије је из буџета одвојила 4,500.000 динара за финансирање невладиних организација, а слушајте који су програми: Можеш и ти – евросрпски, Едукативни центар Крушевац; Европска школа без граница, Европски покрет у Србији, Лесковац; Образуј се уз ЕУ, прошири видике, Омладински кутак Ниш; ЕУ амбасадори, Млади амбасадори Ниш. Слушајте ово, Млади уређују – подршка младима за младе, подршка школским гласилима у промоцији европских вредности, Мрежа развојних иницијатива Логосфера, Бајина Башта; Шта мислимо да знамо о Европској унији, Удружење грађана Епомена, Београд; Одели ме, Европска унија и национални и културни идентитет, истина и предрасуде, група Хајде да, Београд.
Шта финансира Република Србија? На сајту Министарства за те интеграције, приближавање Европској унији, имате и упутство како да се едукујете да будете припремљени за Европску унију, у коју Србија никада неће ући. Каже – језик преговарања, прихватљиво је лагати током преговора. Едукативне вежбе, тачни, нетачни одговори и све остало што иде. Па онда, имају и тестове, како да се тестирају да савладају комплетно ово градиво, како би евентуално могли да буду у још некој од институција која се плаћа из буџета Републике Србије, како би се, наводно, нешто радило у процесу придруживања Европској унији. А пре два дана смо добили званично истраживање да млади у Србији не желе ни да чују за Европску унију. Па који је то раскорак између власти и народа!
Користимо ову прилику да обавестимо јавност и да упозоримо ове који су на власти, да се не играју са државом. Позивамо да сузбију ова слободоумна размишљања појединих министара и државних чиновника, како би они, наводно, решили неку ситуацију. Подсећамо да постоји Устав Републике Србије, подсећамо да постоји Резолуција 1244 и подсећамо да постоји Савет безбедности. Све што Србија треба да ради на том путу, да се нађе неко решење за територију Косова и Метохије, јесте да власт разговара са Уједињеним нацијама, са представницима Уједињених нација који врше старатељство над Косовом. Косово ће увек имати тутора, ово Косово, овакво. Косово и Метохија неће имати тутора, Косово и Метохија је саставни део Републике Србије. Сви ови који врше власт да имају у виду ово, да не би предузели неки посао олако, са наводно неким уверењем да је то неопходно да би Србија путовала ка Европској унији. Европска унија није једина дестинација за манифестацију економске сарадње, царинске сарадње, а поготово није за било какву политичку интеграцију. Ми упозоравамо власт да о овоме води рачуна и да подхитно заустави те преговоре са Европском унијом, јер поглавље 35 никада неће да се затвори док не натерају неког сатрапа у Републици Србији да потпише било који документ, који би у слободном тумачењу могао да значи сагласност за независност Косова и Метохије.
Користим прилику и да се у име Српске радикалне странке захвалим представницима Русије и Кине, који су јуче зауставили, по ко зна који пут, опасну намеру запада и НАТО пакта да фактички доведу до тога да је стање на територији Косова и Метохије решено, да више нема о чему ту да се размишља нити да се прича и уједно позивамо представнике власти да се држе наших докумената и интереса Републике Србије. Уколико има неких питања изволите, уколико нема, хвала што сте дошли.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР