Немања Шаровић: Српска радикална странка најоштрије осуђује тајно пребацивање двојице затвореника из америчке базе Гвантанамо у Србију, јер су то људи који су без оптужнице, суђења или пресуде за било које кривично дело или ратни злочин дуже од 14 година провели у Гвантанаму. Њиховим пребацивањем у Србију Србија практично постаје саучесник и саизвршилац у бруталном кршењу основних људских права тих људи и уједно је на најбруталнији могући начин прекршен Устав Републике Србије, као и одговарајући закони.
Једино исправно решење за те људе, као и за све друге, који су били заточени у Гвантанаму било би моментално пуштање на слободу и исплата накнаде штете за 14 и више година неоснованог притвора и за све друге муке, које су они несумњиво претрпели док су били заточени у Гвантанамо Беју.
Српска јавност је обавештавана више пута, ми смо то могли да видимо из „Викиликса“, који су све начини мучења, неки много гори и од оних средњевековних видова тортуре, примењивани, како би ти људи, који су проглашени терористима, који су проглашени претњом по безбедност Сједињених Америчких Држава, били испитани, како би одали одређене информације. Они су практично били препуштени на милост и немилост и била су им ускраћена апсолутно сва људска и грађанска права.
Ја ћу подсетити да су према Уставу Републике Србије странцима зајамчена сва она права која се гарантују и домаћим држављанима, изузев политичких права, односно права да учествују у политичком животу, да бирају и да буду бирани. Режим је ово урадио тајно и јавност је обавештена са друге стране, из других извора.
Претходних дана смо сведоци немуштих покушаја режима да то оправдају, а видите и сами да се они у томе апсолутно не сналазе добро. Једни кажу да се ради о хуманој мисији, али то, јасно је, да није хумана мисија, јер се овде не ради о локацији некаквих заштићених сведока, које је помињао један од министара у Влади Републике Србије, већ се ради о људима који ће и даље бити лишени слободе. Дакле, они се не пуштају на слободу и нису они изразили жељу да се интегришу у српско друштво. Сада се један затвор замењује другим и сада ће нови Гвантанамо за њих бити Србија. Они ће бити под константном контролом безбедносних служби и јасно је да они потенцијално представљају изузетно велику опасност по грађане Србије.
Како је могуће да нам представници режима тврде да они нису опасност за грађане Србије, а јесу опасност за Сједињене Америчке Државе? Ако нису опасност ни за њих, зашто их онда не интегришу у америчко друштво, које, признаћете, свакако има неупоредиво веће могућности него што има мала и сиромашна Србија. Ако нису опасност за Србију, зашто их онда не угосте Сједињене Америчке Државе, чији су принудни гости били и претходних 14 година.
На основу њихових биографија, које је објавио „Њујорк тајмс“, ми видимо да је овај Мансур Ахмед био део војске Осаме Бин Ладена, да је био у директном контакту са њим и са свим важнијим званичницима те терористичке организације. Он је обучен за тренирање терориста, за самоубилачке нападе, активно се борио у Авганистану.
Приче о томе како ће они можда обријати браду или завршити факултет у најмању руку су бизарне, али озбиљне нису и то није озбиљан и адекватан одговор државних органа.
Наводи се да он представља велику опасност по Сједињене Америчке државе и њене савезнике, али и по чуваре и особље затвора, с озбиром на огроман број пријава за насиље, које су поднете против њега. Додаје се да је веома интелигентан и да поседује бројне информације од виталног значаја за борбу против тероризма.
Други човек који је пребачен тајно у Србију такође је био повезан са Ал Каидом, прошао је основну обуку у Ал Каидином кампу са талибанима, посебну обуку за тровањем цијанидом, прошао детаљну обуку за руковање експлозивом, али и користио специјалне технике манипулације током испитивања па још увек нису познате бројне ствари око његове прошлости и идентитета, с обзиром на то да је изузетно вичан у обмани испитивача.
Може ли ико нормалан тврдити да је пријем, трансфер, пребацивање, како год, али суштински затварање ова два човека у Србији нешто што неће оставити никакве последице по националну безбедност Републике Србије и свих њених грађана?
Шта ће ови људи радити, шта је њихов циљ, да ли је да се поново повежу са терористичким групама, да ли је да одавде побегну, да ли ће по њих неко доћи, да ли ће их тражити, да ли ће можда Србија бити жртва неког терористичког напада, ми то не знамо.
Те приче како ми треба да учествујемо у борби против исламске државе и да будемо део света оних који су формирали исламску државу, оних који су џихадисте финансирали и обучавали још током рата у Босни и Херцеговини, е ти сада нека се боре против исламске државе. То, признаћете, није рат у који Србија са безброј проблема треба да се меша.
Када треба да се прича о неутралности, онда слушамо приче о неутралности. Ово није битка коју Србија треба да води.
Приче о изолацији, ако их не примимо, такође су апсурдне. Колико имамо информацију, укупно 17 земаља је примило људе који су били заточени у Гвантанаму. Од 193 чланице Уједињених нација, значи да је 176 донело много паметнију одлуку да их не прими и пре се може говорити о изолацији, уколико се прикључујемо тој групи држава, а свакако за тако нешто потребе нема.
Не може се говорити ни о азилу, јер је јасно да ови људи нису у Србији својом вољом и да не постоје никакви захтеви за азил. Да су поднели захтев за азил, они би овде били добровољно и они не би били под даноноћном контролом полиције и безбедносних служби, као што ће бити.
Приче да Србија учествује и у другим мировним мисијама широм света, па смо Боже мој, ми послали људе у Либан или негде друго, људе са оружјем, тачно је, али су то мировне мисије Уједињених нација. А подсетићу вас да се овде свакако не ради о Уједињеним нацијама, нити се може трансфер ових људи и њихово даље присилно задржавања у Србији, њихово даље утамничење у Србији, оправдати Уставом Републике Србије или било којим другим билатералним споразумом.
Ми смо потпуно сигурни да се на овај начин режим покушао додворити, пре свега, америчкој администрацији и по ономе што је рекао амерички амбасадор Скот, режим из Београда се добровољно понудио да прими неке од тих људи који су тамо заточени били пуних 14 година.
Дакле, Српска радикална странка захтева од представника режима да одлуку коју су донели супротну Уставу, супротно закону, супротно свим међународним правилима, под хитно повуче. Ми тражимо да Србија не буде тамница за оне који нису, не само правоснажно осуђени за било које кривично дело или ратни злочин, већ за оне против којих није вођен било какав поступак. То што су Сједињене Америчке Државе у некога упрле прстом и рекле – он је терориста, па после 14 година није терориста, ето га вама у Србији, то није никакав доказ. Устав Републике Србије гарантује презумпцију невиности. И, заиста, не видим по ком се основу у овом примеру повлачи паралела са тим што су и бројни Срби у Хашком трибуналу чекали дужи низ година, најдуже од свих тамо је провео Војислав Шешељ, дуже од 12 година без правоснажне пресуде, па Боже мој, ми сад чинимо хуман гест тако што доприносимо да се затвори то мучилиште, како каже Александар Вулин. Ово није хумани гест. Ти људи се не пуштају на слободу, већ се наставља кршење њихових основних људских права и Српска радикална странка се томе оштро супротставља.
Изволите, уколико имате неких питања.
Уколико не, хвала вам што сте дошли.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР