Немања Шаровић: Даме и господо, претходних дана је српску јавност узбудила изјава високог представника за Босну и Херцеговину, Валентина Инцка који је потпуно отворено упоредио Републику Српску са Независном Државом Хрватском и датум оснивања Републике Српске изједначио са даном оснивања злочиначке геноцидне творевине Независне Државе Хрватске. Српска радикална странка сматра да нема много смисла у захтевима који су потом уследили да се смени Валентин Инцко, јер нема много смисла убијати ни курира због лоших вести, а Инцко јесте управо то. Он не може бити крив због тога што је отворено саопштио оно што јесте став ОХР-а и оно што јесте став Западних земаља, а то је да је Република Српска геноцидна творевина. И чињеница да се нико из ОХР-а и нико од диплпомата Западних земаља није оградио и није осудио ту његову изјаву, показује да је то управо званичан став оних који су Валентина Инцка, као једну потпуно маргиналну политичку личност довели на то место да спроводи њихове интересе. Валентин Инцко ништа није рекао случајно. Мислим да је заиста крајње поједностављивање када неко каже да је то рекао због сопствене необразованости и глупости или да је то рекао случајно, иако наравно нећемо тврдити да се ради о неком великом интелектуалцу, већ је то да је Република Српска геноцидна творевина управо и главна теза Запада и главна теза Хашког трибунала свих ових претходних година. Не мислите ваљда да је случајно оно што се дешава Радовану Караџићу, што се дешава Ратку Младићу. Не мислите ваљда да је случајно суђено и Војиславу Шешељу и Слободану Милошевићу. Не мислите ваљда да је случајно бомбардована Република Српска, да је случајно бомбардована Србија. Не, они су то урадили како би спровели своје интересе и урадили би то како би оправдали своју тезу да се ради о некаквој геноцидној творевини коју треба у наредном периоду уништити. Мислим да само наивни могу веровати да може постојати искрено пријатељство између српског народа и Западних сила и да је то што је Инцко рекао случајно. Једини пут за српски народ јесте да искоренимо те заблуде о могућем бољем животу у Европској унији и о некаквом пријатељству које према нама гаје Западне силе. Још једна игра која се ових дана игра са Републиком Србијом је ова игра око хаппшења и испоручења Рамуша Харадинаја за кога, ја мислим, потпуно јасно да је ратни злочинац. Ви знате да је велики број сведока убијен током оног квази поступка у Хагу, који заправо није ни имао за циљ да донесе било какву пресуду праведну, или да буде инструмент међународне правде, већ је циљ и суштинска сврха тог поступка била да Рамуша Харадинаја ослободи да би могао да буде и председник Косова и премијер Косова, и да би могао нормално да настави оно што је и радио свих тих претходних година током рата. Да Србија има имало међународног кредибилитета, како то тврде представници режима у Београду, ниједног тренутка се не би постављало питање да ли ће Харадинај бити испоручен Србији по важећој Интерполовој потерници. Наглашавам по важећој Интерполовој потреници која је испунила све услове да би могла бити „црвена“ Интерполова потерница. Е сад, ако потерница која важи од 2004. године није довољна да један ратни злочинац буде испоручен Србији, онда је јасно да Србија нема тај међународни кредибилитет којим се режим хвали. И друга веома битна ствар, сматрам да ни представници режима у Београду не желе искрено да Рамуш Харадинај буде испоручен, јер би он Београду био неупоредиво већи пробелем кад би га испоручили, него ако га пусте, што је, рекао бих, веома, веома исвесно. Ако би Рамуш Харадинај био испоручен Србији, онда би то био основ за многе притиске у месецима или још дуже, јер претпостављам да би то суђење трајало и дуже. То би био трајни основ, нови основ притиска на Србију и то, заправо, још једанпута показује да циљ режима није испоручење Рамуша Харадинаја, већ чекају да он буде ослобођен и да онда, као што је то био случај када је он био ухапшен у Словенији, да кукају накнадно и да кажу како постоје дупли аршини, како је то неправда, како су они свесни да је то неправда, али да ће Србија наставити да испуњава своје међународне обавезе, да ће наставити да се држи тог несрећног европског пута и да ћемо, Боже мој, ми и даље бити већи европејци од оних који не поштују сопствена правила и да то српски народ мора учинити због себе и због будућности наше деце, а не због неких тамо неваљалих европских званичника и њихових влада. И трећа ствар о којој сам желео да вас обавестим, то је да је Војислав Шешељ такође добио од Асоцијације ствараоца Републике Српске „Октобарску споменицу 1991. године“ за велики допринос стварању Републике Српске. Та октобарска споменица је Војиславу Шешељу практично додељена још пре две године. Тачан датум је 24. октобар 2015. године. Значи, пре скоро пуне две године. Међутим, Томислав Николић је ту октобарску споменицу добио и силно се похвалио са тим још пре неколико дана. Ми морамо рећи да је јасно да је Томислав Николић током свог председничког мандата, ваљда, две тоне одликовања поделио, а да њега јадног и мученог нико жив не одликује, па смо се, на крају, ми сажалили, те смо ми ургирали да њему ова октобарска споменица буде додењена. Сматрамо да срамна политика коју Томислав Николић спроводи од 2008. године је једно, а да су његове заслуге и политика, коју је заступао док је био у Српској радикалној странци и заслуге које има за стварање Републике Српске, из тог периода нешто потпуно друго и то се не може избрисати. Изволите уколико имате неких питања.
Новинар: Како коментаришете одлуку ДС-а да подржи кандидатуру Саше Јанковића?
Немања Шаровић: Мислим да је то бег, пре свега, од сопственог лошег резултата. Да Демократска странка има било какав капацитет и да има доброг кандидата, не би се крила иза Саше Јанковића. Међутим, нас туђи кандидати превише не занимају. Српска радикална странка је свесна да има најбољег кандидата. Ми смо странка која је прва још након избора прошле године на седници Централне отаџбинске управе донела одлуку да кандидат Српске радикалне странке буде др Војислав Шешељ. Ми нисмо лутали. Сви други лутају. Сви други траже погодног кандидата. Сви други траже начин да обману грађане Србије. Једино Српска радикална странка то не чини, јер ми знамо да имамо најбољег кандидата и нећемо смишљати неке посебне пароле за те изборе, јер сматрамо да је све оно што је Војислав Шешељ урадио на политичкој сцени у Србији у претходних 26 година и у претходном периоду, дакле пре деведесете док је био дисидент, да је то најбоља препорука да он буде изабран за председника Србије. Војислав Шешељ се за ту улогу спремао читавог живота. Потпуно је јасно да не постоји бољи кандидат, да не постоји образованији политичар у Србији од Војислава Шешеља. Дакле, не говорим сад само о кандидатима, јер уопштено говорећи, не постоји образованији политичар од Војислава Шешеља и не постоји особа која би квалитетније могла да обавља функцију председника Републике. Ако немате више питања, хвала што сте дошли.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР