Конференција за новинаре 11.август 2011.

Иван Нинић: Тема данашње конференције за штампу Српске радикалне странке је предстојећа приватизација наше националне авио-компаније „Јат ервејз“, која је основана 1947. Српска радикална странка оцењује да је одлука Владе Србије да кроз модел стратешког партнерства прода „Јат ервејз“ представља план Тадићевог режима да се странцима за багателу поклони имовина „Јата“, а да се, са друге стране, држави оставе дугови од 210 милиона евра.

 Ову одлуку о продаји „Јата“, Влада Републике Србије је донела како би заобишла рупу без дна, која је присутна у „Јат ервејзу“. Министарство инфраструктуре је, 1. августа ове године, расписало јавни позив, оставило рок до краја септембра да се заинтересовани стратешки партнери јаве на тендер. Услов овог тендера је да потенцијални учесници плате накнаду од 10.000 евра, а на тендер се могу јавити компаније које су у прошлој години превезле најмање милион и по путника и које су имале биланс од 200 милиона евра, што је нешто више од биланса „Јата“. На тендеру могу да учествују и компаније које се на баве превозом, а које имају бар 5 одсто учешћа у производњи авиона.

 План владе је да се оснује некакво ново предузеће, не знамо какво, да се имовина, флота, авиони, пилоти и пословни објекти „Јата“ издвоје у ту нову компанију, а да се дугови од 220 милиона евра оставе држави и да нови купац добиј имовину вредну 210 милиона евра. У јавном позиву се не наводи који акцијски капитал је држава спремна да прода и ми то не знамо. Али, из владе поручују да су све опције у игри, на столу, од већинског партнерства до комбинације пола- пола.

За Српску радикалну странку је забрињавајућа чињеница да влада дугове преузима на себе, на пореске обавезнике, на грбачу грађана Србије. То су дугови према банкама, добављачима, кооперантима, итд. Само у 2010. години „Јат“ је забележио губитак од 25 милиона евра, што је астрономска цифра. Према неким информацијама, дакле незваничним,“ Јат“ има губитке које не може да измири и који превазилазе вредност његовог капитала. Ово указује да ће будући купац добити „Јат“ практично гратис. Нико из владе није изашао да саопшти како ће покрити губитке „Јата“ након продаје компаније.

 А како треба отерати на добош и продати предузеће, владу је по цени од 500.000 евра, саветовала консултантска кућа Дилоит, која ће добити још толико новца ако се „Јат“ прода уз њену асистенцију. Због тога Српска радикална странка има обавезу да упозори стручну јавност у Србији да се консултант за приатизацију „Јата“, предузеће Дилоит, налази у директном сукобу интереса, с обзиром на чињеницу да је у том предузећу претходно радио актуелни министар економије Небојша Ћирић. Позивамо господина Ћирића да изађе пред грађане и да се изјасни да ли ће у поступку приватизације штитити јавни интерес , односно интерес државе и „Јата“, или ће штитити иннтерес  његове матичне куће Дилоит, у којој је радио и у коју ће се, највероватније, по истеку мандата вратити.

 Српска радикална странка поставља питање републичком јавном тужиоцу и тужиоцу за организовани криминал: како је могуће да за вишегодишње малверзације и колапс и дуг „Јата“  од 220 милиона евра нема одговорних? Због тога захтевамо да тужилаштво и служба за борбу против организованог криминала саслушају високог функционера Демократске странке и бившег директора „Јата“, Сашу Владисављевића, у погледу чињенице, шта је мислио када је 25. маја 2009. изјавио да је „Јат“ својим нечињењем, цитирам , нечињењем или корупцијом оштећен за око 50 милиона евра. Такође позивамо државног ревизора да коначно, пре окончања приватизације „Јата“ објави извештај о извршеној ревизији пословања овог предузећа, чији нацрт је урађен у јулу ове године.

Овде се намеће питање одакле дугови „Јату“ и зашто иде на добош. Ми у Српској радикалној странци подсетићемо да је то због чињенице која је свима позната, а то је да режим третира „Јат“ као партијски плен, да се „Јат“ дели након сваких избора по партијском кључу, да се у „Јату“ нестручно и партијски руководи и да су директори „Јата“ људи без факултетских диплома. Све је то отерало компанију у задуживање. Данас се „Јат“ налази пред добошем.

С каквим проблемима се „Јат“ суочио у протеклом периоду? У новембру 2010. „Јату“ је због дугова искључена струја, искључена је вода, 15,7 милиона динара је био дуг Електодистрибуцији Београд, дуг према „Јат техници“ 110 милиона динара натерао је то предузеће у штрајк, дуг према „Јат кетерингу“ од 41 милион динара довео је до обуставе испоруке оброка“ Јату“. Дуг према Агенцији за контролу лета нарастао је на 10 милиона евра, дуг према Аеродрому Никола Тесла 5-6 милиона евра, према добављачима у земљи и иностранству за резервне делове и пружене услуге 10 милиона евра. Судске власти Уједињених Арапских Емиратасу, пред крај 2010. године, упозориле су нашу државу да ће запленити први авион „Јата“ који слети у Дубаи, због неизмирених дуговања. „Луфтханзина“ техника, која је обавила ремонт мотора „Јата“, задржала је код себе два мотора док не измири своја потраживања. „Јат“ је закинуо и своје пилоте, није им исплатио одређен број дневница и тај новац је преусмерио за плаћање дугова према страним контролама лета.

„Јат“ је потражио спас у кредитима и задуживању. У фебруару 2009, због колапса „Јата“, влада је дала буџетску позајмицу од 10 милиона евра, у априлу 2008, да би „Јат“ то вратио, морао је да прода своју пословну зграду на Новом Београду. Продао је 8.590 метара квадратних предузећу Телеком Србија. Ова продаја извршена је испод тржишне цене, и то за свега 1.200 евра по квадрату, иако се зна да је пословни простор на тој локацији преко 2.000 евра. Шта ради менаџмент „ Јата“ и Влада Србије после тога? У септембру 2010. дају гаранцију „Јату“ за кредит од 51,5 милиона евра, који доспева за наплату у другој половини 2012, и  ту је каматна стопа 3,95 одсто, плус  еурибор. Кредит је намењен за врађање дугова, за ремонт авиона и, гле чуда, намењен је за рентирање два туђа боинга која ће „Јат“ користити.

 Због ове одлуке Владе Србије, на овакав начин, продаја „Јата“ намеће питање ко ће вратити кредит. Ко ће вратити кредите „Јата“ ако они не доспеју на наплату будућем купцу? Подсећања ради, један неуспели покушај приватизације „Јата“ догодио се 2008, када је расписан тендер за продају 51 одсто капитала „Јата“ по цени од 51 милион евра, на који се није јавио нико. Пре тога, средином 2007, руска компанија Аерофлот је показала интересовање за стратешко партнерство са нашим „Јатом“. Између „Аерофлота“ и Владе Србије је чак потписано тзв. Писмо о намерама. Према незваничним информацијама Српске радикалне странке, понуда Руса је вредела 300 милиона евра, и поред куповине власничког удела у „Јату“, подразумевала је задржавање броја запослених, враћање дугова, и, оно што је најважније, обнову неодрживе флоте „Јата“. Међутим, лидер Г17+ и тадашњи министар финансија Млађан Динкић је ултимативно спречио долазак „Аерофлота“ и према речима једног од тадашњих министара, Динкић је на седници владе рекао, цитирам, да Европска унија не жели да види Русе на небу над Европом.

 Из ове перспективе сада, за Српску радикалну странку нема никакве дилеме да је једини пут за спас „Јата“ од пропасти била продаја инвеститорима из Руске Федерације. О томе говори и пример НИС-а који је, под управом Руса и руске компаније, само у првих шест месеци ове године остварио чисту  добит од 200 милиона евра. Међутим, када ментори из Вашингтона и Брисела умешају прсте, онда Борис Тадић и Млађан Динкић, ако желе да још коју годину задрже власт у Србији, морају да задрже продор Руске Федерације на Балкан. То је случај са предузећем „Јат ервејз“.

 На крају се поставља једно логично питање: коме опвај колапс „Јата“ и његов пут у недоглед  највише користи? Користи консултантским кућама које су до сада узеле преко четири милиона евра, за разне савете. Потпредседник Српске радикалне странке, Драган Тодоровић, за скупштинском говорницом изнео је податке о астрономским накнадама које су консултанти добили, преко 1,2 милиона евра, од којих је око 99 одсто отишло за дневнице тих консултаната, а које су дневно износили по неколико хиљада евра.

Ето, то су у најкраћим цртама разлози због којих је данас „Јат“ у колапсу. То би било то. Да ли има неких питања поводом „Јата“? Уопште икаквих питања? Хвала.

Коментари

0 КОМЕНТАРА

ТВОЈ КОМЕНТАР

ВИДЕО СНИМЦИ

ТВИТЕР

ИНСТАГРАМ