Вјерица Радета: Даме и господо, Српска радикална странка је још у претходном скупштинском сазиву поднела предлоге за измене и допуне неколико закона. Поднели смо и нов предлог закона о извршном поступку и обезбеђењу. У међувремену смо припремили више текстова закона, који су од највећег интереса за целокупни народ и те законе ћемо пустити у процедуру одмах после наредних избора. Ако будемо део власти, онда ћемо то, наравно, радити као влада, а ако будемо у опозицији, онда ће то радити посланичка група Српске радикалне странке.
У предизборној кампањи представићемо јавности све предлоге закона које смо припремили, наравно, оно најбитније из сваког закона.
Данас ћу укратко да кажем да смо припремили нов Закон о раду. Тај закон је заиста проблематичан са аспекта права запослених и он је донет, сећате се свакако, на иницијативу страних инвеститора и углавном је тај закон у интересу послодавца, а не у интересу запослених. Ми српски радикали мислимо да то мора да се мења и зато смо припремили нови предлог закона, којим свакако нећемо угрожавати послодавце, али ћемо запосленима вратити нека права која су им у међувремену била одузета.
Најпре, нико неће моћи да прима зараду мању од гарантоване, од такозваног минималца, који, по нашем мишљењу, мора бити 40.000, а не 35.000 динара, јер је наш став да минималац не може бити нижи од најниже потрошачке корпе. И неће се дешавати оно што се дешава сада, да послодавци, да би испунили ту обавезу, исплате запосленом тај минималац, а онда запослени мора у кешу одређени део новца да врати послодавцу. Мислим да сви у Србији знају да се то дешава, зато што малтене свако има некога у свом окружењу ко на тај начин функционише.
Друго што је велика аномалија постојећег закона, а чега неће бити и што не постоји у нашем тексту, је рад на одређено време. Рад на одређено време, по предлогу Српске радикалне странке, биће могућ само ако то заиста на одређено време захтевају услови рада, ако то захтева проширење производње, проширење делатности у неком кратком року. Неће се моћи десити да неко буде запослен по четири, пет, шест година и да све те године ради на одређено време, три месеца па још шест месеци, па три месеца и да сваки дан страхује када се приближи истеку та три месеца на која је добио уговор, да ли ће послодавац да му каже – Хвала, више нам не требаш.
С друге стране, власт злоупотребљава годинама запослене на одређено време тако што од њих тражи, као услов да би их запослили за стално, да им обезбеђују те такозване капиларне гласове за изборе. Људи то морају да раде, чланови породица морају да гласају да би тај њихов запослени члан добио стално запослење, које, наравно, не добије, него опет се тако вуче до неких следећих избора. То је једноставно недопустиво, то је злоупотреба.
Осим несигурности тог ко ради на одређено време, постоји још један објективан проблем, што људи који су запослени на одређено време не могу да функционишу као они који су запослени за стално. Рецимо најбаналнији пример, не могу да узму кредит, не могу да узму ни потрошачки краткорочни кредит, а камоли да узму дугорочни кредит за решавање, рецимо, стамбеног питања, поготово кад су у питању млађи људи. Ту аномалију смо нашим предлогом закона укинули.
Такође, по предлогу закона Српске радикалне странке прековремени рад неће бити регулисан како је то сада. Сваки сат прековременог рада мораће да се плати. Прековремени рад ће такође бити могућ само тамо где то услови захтевају у неком краћем року, а ако је то дуже, онда ће морати да запошљавају људи који ће радити законом гарантовано радно време. Постоје, наравно, неки послови где је прековремени рад заиста трајно потребан, рецимо када су у питању лекари, медицинско особље, полиција, неке комуналне службе. Ту заиста постоји потреба да се стално ради и да запослени морају да раде прековремено. Али проблем је што је законом регулисано да се прековремени рад може платити само 48 сати седмично, а људи раде и по 60, 70 сати седмично прековремено. И онда им уместо зараде кажу – Добићете слободне дане, које углавном не добију, јер добиће их кад послодавац буде могао да их да, а то се не дешава, али и да се дешава, нико не жели да ради за слободне дане, људи желе да раде за плату. Замислите лекара који оперише, који погледа на сат, каже – У, истекло ми је 48 часова за ову недељу, ја морам да прекинем, да идем кући, полицајца који врши увиђај неке саобраћајке – А, истекло ми је, ја сам већ 48 сати ове недеље радио прековремено, више не могу, идем кући. То више не сме да се дешава. Дакле, прековремени рад тамо где мора да постоји, постојаће. Постоји и по нашем предлогу закона, али за разлику од садашњег, сваки минут проведен у прековременом раду мораће бити плаћен. Наравно, то се односи и на рад празницима. Опет су ту највише погођени лекари и полиција, који морају да раде и за празнике, и личне, и државне, и верске и које год и то заиста мора коначно да се уведе у ред.
Наравно, има још много измена у овом предлогу закона, али нам се чинило да су те три ствари најбитније и нека јавност размишља о томе да ће Српска радикална странка одмах у априлу предати овакав предлог закона.
Да ли ви имате питања? Ако немате, хвала што сте дошли.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР