Миљан Дамјановић: Поштовани новинари,за данас смо припремили тему која је годинама уназад актуелна, а актуелизовао ју је 20. октобра ове године председник државе, поново, по ко зна који пут, најавом борбе против мафије. Најављен је рат мафији, са констатацијом да они који мисле да су јачи од државе, мораће маљем у главу.
Данас је 10. децембар, прошло је скоро два месеца од те најаве и резултати су врло танки, па смо и сазвали ову конференцију за новинаре како бисмо обавестили јавност и наше представнике државе, односно државних органа, да уколико већ желе да воде рат против мафије, што је неопходно, да је најмоћнији део данашње мафије своје канџе зарио дубоко у тело садашњег режима, а на челу те мафије је Звонко Веселиновић.
Када се помене име тог човека, везује се само за онај део када је био на барикадама, али се поставља питање ко је Звонко Веселиновић. Он је човек из Косовске Митровице, стаклар, а одједном креће да се уплиће у разне криминалне афере. Први пут се појављује у Белој књизи још 2001. године, тако да не би могао бити непознат садашњем режиму. У Белој књизи из 2001. се наводи да је предводио групу која је крала аутомобиле и кријумчарила из јужног, односно шиптарског дела Косовске Митровице, у северни, односно српски део Косовске Митровице. Та његова група се тада бавила и разним фалсификовањем личних докумената, личних карти, пасоша и слично.
Недуго затим, први пут на територији Централне Србије, тачније у Новом Пазару, Звонко Веселиновић је ухапшен 2003. године, 31. маја, и то ни мање ни више, него са три килограма хероина који је пронађен код њега. Тадашњем тужиоцу је изјавио да је тај хероин добио од извесног водича, неког Кене из Приштине, признао деликт да је хероин његов, да је хтео да га на територији Пазара препрода за 39.000 евра, али када је требало да крене суђење, оповргнуо је своју изјаву, рекао је да је био присиљен да да такву изјаву, батинама које је добијао од припадника полиције у СУП-у Нови Пазар.Правоснажном пресудом након два суђења у Краљеву, он је ослобођен. Интересантно је да је у том послу радио са Страхињом Шуњевићем, који је недуго затим ухапшен у Новом Саду и осуђен на четири године затвора због препродаје хероина са Косова и Метохије на територији Аутономне Покрајине Војводине, односно северне Србије. Ту се није нашло ни тужиоцу, ни нашем судству да реагује или да на основу чињеница донесе пресуду која је у овом моменту била дефинитивно политичка, односно већ тада је почео да јача и да има своје везе чак и у судству.
У извештају Бије из 2011. године, иако је државни орган донео пресуду да је ослобођен, стоји поново да га оптужују да шверцује дрогу, хероин, оружје, а на плану илегалне трговине наркотицима, како се наводи у извештају Бије, Веселиновић блиско сарађује са Османи Исметом и Бећири Ментором из јужног дела Косовске Митровице, предводницима криминалних организација укључених у међународне канале за трговину дрогом из Турске, Македоније, са подручја Косова и Метохије и Црне Горе, према западноевропским земљама.
Исмет Османи помиње се и у извештају немачке тајне службе из 2005. године, као криминалац који шверцује дрогу, цигарете и нафту. Сматра се изузетно опасним, наводи се у том извештају, зато што Османи има и личне контакте са Хашимом Тачијем.
Веселиновићева група куповала је дрогу од Османија и шверцовала је у централну Србију, док је оружје ишло обрнутим смером – из централне Србије на територију Косова и Метохије.
Овај извештај је валидан извештај Бије, имају га државни органи, има га тужилац.Држава ни 2020. године не реагује. Тачно је да се он истакао на барикадама када су косовски Срби хтели да спрече постављање шиптарских цариника на ове административне прелазе, али треба подсетити јавност да је он у то исто време, када је бујао патриотизам у њему, паралелно са шиптарским властима из Приштине био ангажован на изградњи ауто-пута који је вредеооко милијарду евра и, наравно, итекако имао добру зараду од истих тих Шиптара, против којих се као борио. Он чак признаје да се обогатио преузимајући монопол на довођење робе из централне Србије и остатка Србије, јер је тада та роба била ослобођенаПДВ-а за територију Косова и Метохије, а затим је са оваквом биографијом и оваквим спознајама и знањем државних органа ангажован од стране Зоране Михајловић на изградњи Коридора 10 и Коридора 11. Зорана Михајловић је у том тренутку била и министар и потпредседник владе.
За илегално вађење шљунка из река за те коридоре, тј. његове фирме „Инкоп” из Ћуприје, он је био осуђен јануара 2019. на две године затвора, а јула исте године, одмах ослобођен по ко зна који пут.
Шта је још интересантније? Поред спреге тог криминала, на чијем је врху господин Веселиновић, јесте и спрега са судијама, односно судијом Зораном Савићем, који је судија Апелационог суда, али се исто поставља питање ко је тај судија и како држава до сад није реаговала.
Судија Зоран Савић председавао је већу које је незаконито ослободило Станка Суботића оптуженог за шверц цигарета и као такав подобан судија, када је мафија у питању, он је такође добио случај Звонка Веселиновића и био је у већу које је потврдило ослобађајућу пресуду Звонку Веселиновићу. Тај судија има три стана на подручју Београда, има вилу на Авали и уз помоћ Звонка Веселиновића изградио је зграду са 13 апартмана на Копаонику.
Дошли смо и до података колика је тачно његова плата.Његова плата у Апелационом суду је око 2.500 евра, а плата његове супруге, која је такође судија, око 1.500 евра. Нека свако стави прст на чело, нек изведе математику, нек израчуна.Те плате јесу велике за овдашње стање, али су далеко од рачунице проценитеља који је извршио имовину тог брачног пара, не рачунајући новац који су зарадили од продаје апартмана на Копаонику. Мимо тога, вредност износи 1,2 милиона евра. Дакле станови, вила и аутомобили. То је наше судство данас, то је криминал, то је мафија против које држава треба да се бори.
Да бисмо повезали садашње стање и садашњи тренутак и да је борба против мафије био само маркетиншки трик, говори и чињеница да је шеф полиције у Новом Саду, који се зове Слободан Малешић – Небојша Стефановић га је мало пре своје смене унапредио у чин генерала – случајно кум Звонка Веселиновића. Преко истог тог свог кума стекао је вилу на Дедињу, па се и овде поставља питање како је могуће да један полицијски службеник, па да је и генерал много дуже него што је сада био, може да заради за врло кратко време вилу на Дедињу.
Ту се повезује криминал уз њих и са министром Златибором Лончарем. Ово је цела спрега коју окупља Веселиновић преко врхушке власти. Где год су се добијали привилеговани радови на инфраструктури, он ту испоручује лош материјал, поставља лоше плоче при калдрмисању улица, то брзо пропада, то мора брзо да се поправља, чега сте и сведоци, јер се то често ради у Београду већ годинама уназад.
Последњи пример да држава и даље узима, односно финансира мафију, односно чело, врх мафије, Звонка Веселиновића, јесте да се грађевински материјал за поплочавање улица у Београду, тачније Цара Душана на Дорћолу, на платоу код Палмотићеве и Џорџа Вашингтона, узимао крајем 2019. од фирме „Гранит Пешчар” где је један од сувласника Звонко Веселиновић. Такође, сувласник је и фирме „Нуклеус” која је уз фирму „Гранит Пешчар” и „Инкоп” без тендера добијала посао на изградњи дела ауто-пута на Коридору 11. Ово су све чињенице са којима су упознати и председник државе и председник владе и министри и потпредседници владе и тужиоци и судије и добар део медија.
Четири године смо ми српски радикали у републичком парламенту непрекидно упозоравали, највише председника државе и председника владе, да касне у обрачуну са криминалним групама, са криминалцима из својих редова, из редова Српске напредне странке и то нису учинили. Сада су они толико ојачали, да ми имамо паралелну званичну структуру власти. То је ова која се бира на изборима и ову паралелну коју чини мафија. Овој коју чини мафија легитимни режим тренутно не може ништа, апсолутно ништа. Они могу да се бусају како имају извршитеље да сиротињи отимају и да раде шта раде, да имају комуналну милицију која малтретира људе који продају на улици и склапају крај са крајем, али да ова напредњачка власт није ухапсила никог и није се бавила против корупције и криминала говори и чињеница да од 2012. до данас нису ухапсили никог – ни Мирољуба Лабуса, ни Млађана Динкића, ни Ђелића, само је Мишковић био у једном тренутку светао пример.Али, зашто нису спровели поступак до краја, зашто није осуђен? Зато што је онда морао да одговара и тада врх те власти, власт Демократске странке, власт Бориса Тадића, јер су они омогућили Мишковићу радње које је учинио.
Навешћу два најновија примера која Звонко Веселиновић ради на терену: Први јесте да је почео да прети људима – пошто је направио неколико вила, зграда, са својим пајтосима на Дедињу, почео је да обилази људе око њихових објеката, који давно већ живе ту, и да им прети да морају да му продају земљу, кућу, како би он правио нове виле и нове зграде.
Последњи на удару је Милован Бојић, који је добио решење о изградњи базена од Општине Савски венац на својој парцели, има све чисте папире. Када је требало да почне да гради, нажалост, ова криминална група улетела је у Општину Савски венац и почела да постројава запослене који су по закону издали решење. Уплашили су се ови из Општине Савски венац и рекли да то решење не могу они да оповргну, а може виша инстанца, односно Град Београд. Одатле су се Звонко Веселиновић и његови пајтоси устремили ка Граду Београду и тражили да се тамо решење које је издато од Општине Савски венац поништи. Ово је сада пример Милована Бојића. Пример су и сви људи који живе на Дедињу и около, где су се они намерачили да руше и праве зграде.
По нашим информацијама, чекамо да их добијемо тачне и поуздане, везани су и за град Нови Сад, где су такође умешали своје прсте са људима који су блиски режиму у Новом Саду и направили вид добијања информација о томе на који начин ће регулациони план регулисати део града. Пнда се они појављују, они купују пољопривредно земљиште, које после тога постаје, наравно, грађевинско и након тога преко ноћи настају вишеспратнице и од тога се енормно богате.
Порука нас српских радикала садашњем режиму је да су закаснили са борбом против организованог криминала и мафије, али да уколико су заиста решени да се боре, онда морају одмах на оне који су на челу те мафије, од Звонка Веселиновића, Зоране Михајловић, Златибора Лончара. Још увек нису застарели предмети Млађана Динкића, Лабуса и свих оних који су уништавали ову земљу.
Имате ли ви неких питања?
Уколико нема, хвала вам што сте били на конференцији Српске радикалне странке.
https://www.youtube.com/watch?v=5iPYEDlAlOk
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР