Конференција за новинаре, 09.06.2016.

Проф. др Војислав Шешељ: Добар дан.

Даме и господо, председник Хашког трибунала Кармел Агијус и главни тужилац Серж Брамерц жалили су се Савету безбедности зато што Србија није испоручила троје истакнутих српских радикала, функционере наше странке: Вјерицу Радету, Петра Јојића и Јову Остојића Хашком трибуналу, под оптужбом за непоштовање суда.

Међутим, њихово обраћање је потпуно бесмислено. Што се тиче унутрашњег српског правног поретка то питање је апсолутно завршено. Вођен је законом прописани судски поступак пред надлежним судом, суд је донео одлуку, одлука је одмах ишла вишој, другостепеној судској инстанци. Другостепена судска инстанца је одлуку потврдила. Она је постала правоснажна и нема више могућности да се води нови поступак по том питању. То је пресуђена ствар.

Када би било могуће водити нови поступак? Само када би се установило да се неко од троје српских радикала лажно представио, па да то није била Вјерица Радета, да то није био Петар Јојић, да то није био Јово Остојић, па да неко оспорава њихов идентитет. Никако другачије није могуће то обновити унутар српског правосуђа. Када би неко покушао било шта да уради, то би био апсолутни слом правног поретка.

Ми позивамо Савет безбедности да напокон укроти тај свој накарадни продукт који се зове Хашки трибунал и да га натера да приводи крају лажне процесе, процесе на основу лажних оптужби који се тамо воде против истакнутих српских политичких лидера, војних команданата и полицијских официра.

Даме и господо, актуелни режим води нови облик политичке кампање најављујући подизање споменика Зорану Ђинђићу и то на Студентском тргу, у најужем центру Београда. Актуелни режим као да се инати са Демократском странком, која никад није хтела да подигне такав споменик. Руководство Демократске странке је најбоље знало у какве је све криминалне афере својевремено био умешан Зоран Ђинђић и због тога се ни Борис Тадић није усуђивао да крене са иницијативом о подизању споменика. И чему то? Колико много има заслужних Срба научника, књижевника, уметника и људи других професија који заслужују споменик, а споменик им никада није подигнут. Зоран Ђинђић не заслужује споменик. Зоран Ђинђић је имао негативну улогу у српској историји. Али Зоран Ђинђић, као и сваки други грађанин Србије, има право на утврђивање чињеница о његовом убиству, има право на истину о ликвидацији и ми позивамо режим да се томе посвети.

Видимо да неки од оних који су учествовали у ликвидацији Зорана Ђинђића, чак претендују да уђу у Владу Србије. Треба Чедомир Јовановић прво да буде саслушан око свих околности које се односе на њега. Треба да буде саслушан за оно за шта имамо апсолутне доказе, да је наложио рушење куће у Шилеровој улици по хитном поступку како би се сакрили сви трагови ко је тамо долазио, колико је пута долазио. Изгледа да је то Душан Спасојевић све снимао. Да се утврди ко је наредио да се убију Душан Спасојевић и Миле Луковић Кум. Ми смо вам саопштили у неколико наврата да су их непосредно убили Родољуб Миловић, генерал полиције – убио је Душана Спасојевића, а Спасоје Вулевић, пуковник, који је још увек командант САЈ-а убио је Милета Луковића Кума. Ко је наредио? Душан Михајловић? Небојша Човић? Ко све још? Зашто су они ликвидирани? Да не би рекли истину. Нема бољег начина да се приступи утврђивању истине која се односи на убиство Зорана Ђинђића, него испитивањем ове две једноставне доказане, апсолутно доказане чињенице. Ту је и питање трећег метка. Људи који су били верзирани у истрагу износе све више чињеница како је та истрага тенденциозно вођена, како су запостављани разни докази, суђење је било потпуно режирано, изнуђено је признање од Звездана Јовановића под тешким батинама и претњом да ће му цела породица бити побијена, а фалсификован је и потпис адвокатице Весне Радомировић, односно она је фалсификовала документ тако што је потписала исказ о саслушању, а да саслушању уопште није присуствовала.

Ако нешто треба да се уради за Зорана Ђинђића, без обзира шта је био и какав је био, онда треба истражити до краја његово убиство. Е, за то се ми залажемо. Јер, утврђивањем свих чињеница везаних за убиство Зорана Ђинђића отворио би се пут да се разјасне и многа друга убиства. А не славопојке незаслужено да се певају Ђинђићу у част, а ево већ четрнаест година како његово убиство није разјашњено. Има и политичка позадина, има и страна позадина, али има чињеница које су већ утврђене, а нико не реагује.

Зашто је срушена зграда у Шилеровој? Ко је наложио? То је противправно срушено. Ко је наложио да се то тако хитно сруши? Ко је убио два главна актера, Душана Спасојевића и Милета Луковића Кума?

Имамо читав низ чињеница да су кључни досманлијски лидери делили паре од испоруке Слободана Милошевића, да је Ђинђић добио највише пара, да су дељене паре од отмице сина Лепе Брене и Бобе Живојиновића, отмице Милорада Мишковића, Милије Бабовића и других. Све је те паре делио досманлијски врх. Имамо доказе. Паре од асфалтирања Србије Зоран Ђинђић је делио са Чуметом. И сви ћуте. Цели државни врх зна за те чињенице. Зна то и цели врх Демократске странке и свих странака које су накнадно отпале од Демократске странке и сви ћуте, а сви су спремни у хору да понављају како је Зоран Ђинђић био некакав геније. Није био. Има неких који лажу да је убијен зато што је променио политику па нагло постао патриота. Није истина. Има неких који тврде да је био поштен човек. Није, огромно је богатство стекао својим криминалним радњама и доста тог богатства на време изнео у иностранство. Чињенице, чињенице и само чињенице, то нам једино треба.

Изволите, имате ли ви неко питање?

Новинар Петар Гајић, Прва телевизија: Рекли сте да је правна процедура, везано за троје радикала, завршена, али шта ако политика погази ту правну процедуру. Знамо да се то догађало и у прошлости, дакле, шта ако ипак дође до неког поновног процеса и одлуке да буду изручени?

Проф. др Војислав Шешељ: Ако политика погази основне елементе правног поретка онда политика губи легитимитет. Најлакши начин да власт изгуби легитимитет је гажење основних принципа правног поретка. И ако то ураде, ако изгубе легитимитет, ви знате шта онда следује.

Петар Гајић: А каква је ваша процена, да ли ће Србија бити под притиском сада?

Проф. др Војислав Шешељ: Неки притисци ће бити вршени, не верујем да ће бити снажнији притисци, али Европска унија ће ту да закера, не претерано, јер се Европска унија боји тренутка у коме ће цела Србија рећи – е, доста с том Европском унијом, смучила нам се и нећемо, чак и да нас на коленима моле, нећемо да се учланимо. Све је ближи тај тренутак, зато не верујемо у неке снажне притиске.

Петар Гајић: Хвала.

Проф. др Војислав Шешељ: Али, без обзира какви притисци били, томе се не сме попуштати.

Имате ли још питања? Ако немате, хвала вам што сте се одазвали.