Проф. др Војислав Шешељ: Добар дан.
Даме и господо, активисти Српске радикалне странке предвођени председником Извршног одбора и потпредседником Народне скупштине Вјерицом Радетом у петак су спречили рушење недовршене приватне породичне куће на подручју Ледина. То је општина Нови Београд. Зашто смо то урадили? Српска радикална странка је принципијелно за то да се закон поштује, поготово ако је остављен законски рок да се стари објекти легализују, иако је речено – од почетка важења новог закона нема више никоме опраштања. Међутим, нема правде, нема правичности, нема правног поретка, нема принципа законитости у држави у којој приликом кршења закона не дођу на удар прво највиши државни функционери, па онда обични грађани.
По нашем мишљењу, по нашем становишту не сме никоме ништа да се руши у Србији као нелегално док се не сруше три куће Томислава Николића на Новом Београду у заштићеном појасу реке Саве, где је апсолутно забрањена било каква градња.
Томислав Николић је своје куће сазидао на државној земљи, узурпирао државну земљу, а ови људи су своје куће подизали на сопственој земљи. Нису прибавили грађевинску дозволу. Ко је крив? Крива је скупштина града која већ деценијама није донела детаљни урбанистички план, па не може да изда грађевинску дозволу за подручје Ледина, где постоје услови искључиво за индивидуалну стамбену изградњу. Ем су приванти плацеви, ем близина аеродрома омета изградњу вишеспратница.
Српска радикална странка позива све грађане Србије који се нађу у сличној ситуацији да се организују, да обавесте и наше активисте да им у томе помогну и да спрече рушење било ког објекта у власништву грађана, док се не поруше приватни објекти Томислава Николића на државној земљи, да би се једном успоставила правда, да би се једном видело да се успоставља правда.
То је прво што смо имали за данас да вам саопштимо.
Друго, Српска радикална странка ће учествовати на предстојећим ванредним локалним изборима у општини Бела Паланка и тим поводом данас нашој конференцији за штампу присуствује госпођа Јелица Спасић Огњановић, која је председник нашег општинског одбора и прва на листи Српске радикалне странке у Белој Паланци, а овде је и члан општинског одбора госпођица Дајана Радојевић, која је седма на нашој кандидатској листи.
У отежаним околностима у којима тамо делујемо, у немогућности да обавимо све оне послове који су били нужни у једној озбиљној предизборној кампањи, у недостатку новца и других материјалних средстава, ми смо на време предали листу кандидата, ми смо на време обавили све предизборне радње. Пошто смо, буквално, једина опозициона странка која тамо излази на изборе, ми очекујемо да ће нам грађани у великом броју указати поверење, ако већ не можемо да победимо на тим изборима, да имамо што јачу одборничку групу да бисмо могли власт да контролишемо и да бисмо могли што оштрије да је критикујемо за све неправилности и за све негативне појаве које се буду дешавале у њеном функционисању.
Тамо су се само режимске партије кандидовале: Српска напредна странка, Социјалистичка партија Србије, Јединствена Србија и две групе грађана које су блиске Српској напредној странци.
Шта је са осталим опозиционим странкама? Ви сте вероватно чули, нама није драго што се то десило, али десило се, угасиле су се потпуно ове прозападне странке: Демократска странка, затим Социјалдемократска странка Бориса Тадића, која је раније била владајућа, и у овим другим прозападним странкама скоро сви њихови активисти су прешли у напредњаке. Остали су само српски радикали.
Ми ћемо имати, ипак, бројне активности, иако са оскудним финансијским средствима. Сутра ће наши активисти предвођени Зораном Красићем, потпредседником странке и чланом Председничког колегијума, разговарати са народом, обилазити Белу Паланку. На пазарни дан тамо се окупи доста људи из околних села.
Наредних дана преко викенда ћемо обилазити сва та сеоска насеља. Организовали смо екипе људи, чланове странке, одређени пропагандни материјал урадили, летке, делићемо бесплатно књиге у издању Српске радикалне странке. Нисмо у стању да делимо оно што деле напредњаци, џакове брашна или белу технику, ми имамо књиге и делићемо своје књиге. Делићемо страначке мајице. То је оно што смо ми могли да урадимо.
У четвртак, то је 15. септембар, у 18 часова, имаћемо митинг у Белој Паланци и ја ћу говорити на томе митингу. Митинг је заказан у Дому културе, а ако буде доста народа и ако буде лепше време, можемо га одржати и испред Дома културе.
Поднели смо све спискове контролора за ове изборе. Надамо се да ће наши контролори бити много ефикаснији. Нажалост, прошли пут смо имали поткупљивање неких контролора. Баш у Белој Паланци се то десило на једном гласачком месту где смо имали смо два контролора, који су из те изборне јединице, који су ту гласали, а ниједног гласа. Њих смо искључили из странке, сад смо одредили много боље контролоре и надамо се да ћемо бити у стању да контролишемо комплетан изборни процес.
Изволите, ако ви имате нешто да нас питате.
Новинар Јелена Зорић, Телевизија Н1: Ван теме, ако може само неко питање.
Проф. др Војислав Шешељ: Изволите.
Јелена Зорић: С обзиром на последња дешавања у медијима и размену оптужби на релацији Наташа Кандић и ви, стиче се утисак, мишљење је неких да се стиче утисак да се на тај начин, тим оптужбама изједначава случај шпијунаже са случајем истраживања ратних злочина. Само то: да ли можете да дефинишете тврдњу да су шпијуни Наташа Кандић, Соња Бисерко и Јелена Милић. Некако се стиче утисак да су се изједначили истраживање ратних злочина и случај шпијунаже.
Проф. др Војислав Шешељ: Ако сте уопште пратили мој судски процес у Хагу, могли сте се уверити да сам ја више пута отворено прозивао Наташу Кандић као једног од главних режисера мога процеса, као особу која је ангажовала лажне сведоке и подметала доказе. Дакле, ја ништа ново нисам изнео.
Друго, кад се истражују ратни злочини, онда се резултати подносе надлежним државним органима, а не страним државама или државама које су се против нас бориле у рату. Могу се најпозитивније ствари радити, ако се то ради у интересу супротстављене државе онда је то шпијунажа. А овде ништа није било позитивно, овде је реч о измишљању кривице и о фалсификовању доказа на основу којих су многи Срби осуђени.
А уосталом, та Наташа Кандић је и самог Томислава Николића оптужила да је клао неке бабе у Славонији. Ја познајем Томислава Николића. Прву бабу кад би почео да коље и она завриштала, он би се уплашио и побегао. Више од једне не би стигао. Сад, да ли би је доклао или не би, то је друга ствар. Чуј, Томислав Николић клао бабе по Славонији! Хајде замислите ви то. Можете ли?
Јелена Зорић: Не, него ја замишљам само да шпијуни раде нешто тајно, а чини ми се да су оне то радиле врло јавно.
Проф. др Војислав Шешељ: Она ради тајно кад та документа односи у Загреб. Она је тајно припремала сведоке и у мом процесу. На пример Горана Стопарића, који је први сведок, она га је држала у свом стану. Тамо га је обучавала. Чак му је и љубавница постала. И давала му да користи кључеве од њеног стана и у њеном одсуству. Толико је поверење у њега имала. Па се он појавио и код Јовице Станишића и Франка Симатовића, па код Властимира Ђорђевића, па у још неким хашким процесима као лажни сведок. Неке ствари које је он износио су и тачне. Обично су то најтежа сведочења кад у истините чињенице уграде нешто измишљено, нешто лажно, као што су мени уграђивали да сам држао говор у Вуковару. Ја идем тамо, са свих страна падају мине, гранате, а ја сад држим митинг. Судско веће му поверовало, али је рекло да то није кривично дело. А заиста нисам уопште говорио. У мојој пресуди можете видети да су они рекли – јесте, говорио је, јер је било троје, четворо сведока од којих је један рекао да сам говорио унутар једне куће на затвореном састанку, па он кроз одшкринута врата прислушкивао, други испред куће, трећи на трећем, четврти да сам се пењао на камион и говорио са камиона преко разгласа и тако даље.
Ето, то је начин на који се сведоци налазе и одводе у Хаг на сведочење. И зато су тамо две трећине процеса потпуно режиране.
Има људи који су тамо осуђени на основу реалне кривице. Ја не могу да стајем у њихову одбрану. Ја не могу да станем у одбрану некога ко је учествовао у стрељању 1.000 муслимана у Сребреници, али уз њих је осуђено неколико људи који у томе нису учествовали, нису знали, па чак и један који је покушао то да спречи. И они му признају да је покушао да спречи. Добио тринаест година. И пустио муслимане да изађу из окружења, јер би их још изгинуло две, три хиљаде сигурно да није повукао заседе које су биле постављене благовремено у правцу Тузле. То је Винко Пандуревић, вероватно знате. Тринаест година је добио, зашто? Није важно, да и њега мало поткаче. То се у Хагу дешавало, али позитивна последица свега овога је што је први пут пред српском јавношћу Наташа Кандић признала да је и у мом процесу скоро све сведоке она прикупила и организовала њихово сведочење. То је сад признала.
Имате ли још питања?
Дејан Ерић, БН телевизија: Имам ја питање.
Проф. др Војислав Шешељ: Изволите. Само се представите.
Дејан Ерић: Значи, можда је мало незахвално да вас питам какви ће бити резултати ванредних избора у Хрватској сада током викенда, али бих желео да вас питам да ли можете да прогнозирате и да ли очекујете да ће после тих избора доћи до нормализације односа између Београда и Загреба?
Проф. др Војислав Шешељ: Надам се да неће.
Можда вас чуди што сам ја у последње време мало заћутао у погледу српско-хрватских односа након оне моје најаве да ћу са дипломатским пасошем да идем тамо, јер је почео окршај између челних људи режима. Они су чак теже речи користили у томе него што бих ја употребио. Зашто бих се ја онда у то мешао? Чим они опет почну да се грле и љубе, ја ћу опет кренути у акцију, палити хрватску заставу или шта ми већ падне на памет. Дакле, кад се они грле и љубе, моја функција је да им то кварим. Кад су они у окршају, ја сам задовољан онда. Сто пута сам упозоравао – данас су нам много гори Хрвати који глуме да су демократе, српски пријатељи, да су овакви, да су онакви, попут Иве Јосиповића, попут Зорана Милановића и слично, Весне Пусић, Стипе Месића и тако даље. Они нам најгоре раде о глави. Нама је најбоље да радимо са отвореним усташама, јер су све карте отворене. Знате с ким имате посла, знате ако негде треба да се нађе заједнички језик по конкретном проблему, у обостраном интересу да се реши, ако је реч о пловидби Дунавом и тако нешто, а знате шта једни о другима мислимо. Али, ови који су се додворавали, који су јавности говорили да су српски пријатељи, видимо у ствари какви су. Ево, Милановић је сам говорио и показао се. Ја мислим да нисмо имали ХДЗ-овца последњих година који је оволико жучи против српског народа изнео као Милановић.
Ено, узјогунио се поново Иво Јосиповић, а ја сам најзаслужнији, то је пре неки дан рекао у неким новинама, да сам утицао на изборне резултате у Хрватској. Боље је Колинда која је отворени усташа и лепо изгледа, и има све женске органе на правом месту, него један Иво Јосиповић који је прикривени усташа, ружно и женскасто изгледа, а онај женски орган му није на правом месту. Чекајте, јесам ли у праву? Јесам ли у праву? Пријатније је водити дијалог са Колиндом него са Ивом Јосиповићем. Мени јесте.
Иначе, што се тиче Републике Српске, ми ћемо држати митинг у Бајиној Башти. Пошто је мени забрањено, од стране високог представника, да уђем у Републику Српску, држаћемо митинг у Бајиној Башти, 24. септембра у 17 часова поподне. То је дан уочи референдума. Позваћемо још једном грађане Републике Српске да се одазову на референдум и са друге стране, то ће бити недељу дана пред изборе. Позваћемо све грађане Републике Српске да изађу на те изборе и да гласају за српске странке по свом нахођењу, према томе како процене у које странке могу имати поверење. Оно што нам је најважније – све српске странке, међу њима и Српска радикална странка, истакле су само једног Србина кандидата за начелника Сребренице. Нама је најважније да окупимо што више Срба који имају право гласа у Сребреници да гласају како не бисмо дозволили да нам муслимани опет мешетарењем наметну свога начелника неким фалсификованим, фабрикованим гласовима ван Републике Српске над којима Срби нису имали ни контролоре. Овога пута Срби ће и на сва та бирачка места послати своје контролоре, а Српска радикална странка је узела на себе да по захтеву свих других странака из Сребренице организује и аутобусе који би грађане Републике Српске који имају право гласа у Сребреници, а живе у Србији у ту недељу превезли до гласачких места.
Дејан Ерић: А шта они мисле тим референдумом да промене, у исход изјашњавања грађана не сумња нико, чини ми се.
Проф. др Војислав Шешељ: Па, прво да Срби једноставно свима ставе до знања да се нико више не може поигравати њиховом судбином. И није то сад питање државног празника већ питање опстанка. Одабран је један верски датум, Свети архиђакон Стефан, први мученик хришћански после Христа и православни и римокатолички светац, а њега поштују и муслимани, као што муслимани поштују и Исуса Христа, али га називају божијим изаслаником, а знамо да су сви ти муслимани који се буне пореклом православци, да су и раније били Срби као православци, да су и сад Срби као муслимани. И што би се они бунили? Па то је вера њихових прадедова. Њихови прадедови су до одређеног момента били православци, а онда су из различитих разлога променили веру. Неко из интереса, неко из нужде, неко из идеала.
Имате ли још питања? Ако немате, хвала што сте се одазвали.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР