Немања Шаровић: Даме и господо новинари, према данашњим подацима јавни дуг Србије износи невероватних 3.014.523.300.789 динара. Три хиљаде милијарди није грешка, као што је својевремено Бачевић говорио десет хиљада милијарди кинеских инвестиција, већ је то званичан податак Министарства финансија, Управе за јавни дуг. Након четири године откако је на власти у Србији режим Српске напредне странке, ово је већ практично трећа влада у којој учествују. У првој је макар формално потпредседник био Вучић, иако је било неспорно и тада да је он најмоћнији човек у земљи, да је он тај који одређује министре, као што је за министра предложио и Радуловића, који је, по сопственом признању, Ивицу Дачића упознао тек на дан избора, и то у просторијама Народне скупштине. Упркос томе што нас режим интензивно свакодневно недељама, месецима упозорава како води изузетно добру и одговорну економску политику и како су економски показатељи одлични, управо подаци које можемо наћи, званични подаци државних органа, то на најбољи могући начин демантују.
Године 2012, када је дошла на власт Српска напредна странка, опет према званичним подацима Управе за јавни дуг, јавни дуг Србије је износио 15,067 милијарди евра. Према подацима за август 2016, значи закључно са августом, тај дуг је 24,5 милијарди. То значи да се за више од девет милијарди евра Србија у међувремену задужила и та задужења нису онаква каквим покушава да их представи режим, да они узимају новац да би сервисирали старе дугове, а да то раде под повољнијим условима, јер да је то истина онда се јавни дуг не би смањивао него повећавао.
Претходне недеље Народна скупштина Републике Србије је расправљала о новом задужењу и то задужењу у износу од милијарду долара и тад су нас убеђивали да је то за подршку буџета, да нама практично паре не требају, јер у буџету имамо суфицит, али се, ето, ипак задужујемо. Међутим, ни то није све. Ево, сутра иде ново задужење, задужење од 100.000 милиона евра. Дакле, претходне недеље милијарда, сутра 100 милиона евра, 15. иде 10.000 милијарди, али динара, ново задужење и тако даље. То су краткорочна задужења (од 53 недеље је рок до две године), чија је превасходна намена подршка буџету, текућој ликвидности буџета.
Како је могуће да се непрестано задужујемо како бисмо одржали ликвидност буџета, а да нам истовремено причају о великом суфициту и о великим економским успесима Владе Републике Србије? Потпуно је јасно да они који су настављачи политике ДОС-овог режима и у економском смислу настављају да упропашћују Србију, настављају да задужују наше грађане и да овај новац, који данас узимају, свакако не планирају они да враћају. Учешће јавног дуга у бруто домаћем производу 2012. године, опет према званичним подацима, је износило 56,2 посто. Значи, укупан дуг је био 56,2 посто бруто домаћег производа 2012. године. У септембру 2016. године, према последњим објављеним подацима, учешће јавног дуга је 70,8 посто и ту видите драматично повећање, јер 15 процената није мало. Замислите каквих бисмо се прича наслушали да смо којим случајем смањили учешће јавног дуга за три посто, не мора ни 15, за три, за један, за пола процента, како би то изгледало.
Српска радикална странка је против свих ових задужења. Ми већ годинама, и данас поново упозоравамо да ће се, док год је Србија у рукама Међународног монетарног фонда, Европске инвестиционе банке, дакле у рукама западних финансијера, док год испуњавамо политичке услове који долазе са Запада, у Србији живети све теже и теже. Шеснаест година плаћамо данак тој заблуди званој Европска унија. Очигледно је да се урушава Европска унија, чак и сама од себе, а ми и даље испуњавамо услов за условом.
Током претходних неколико недеља имали смо неколико изјава од стране челника режима, у којима сада они отворено признају оно на шта ми указујемо јавности већ годинама, а то је да су бриселски преговори фарса, да се искључиво преговара о ономе што је тражила албанска страна, да никакве користи од тога није имала ни Србија ни српски народ на Косову и Метохији и да је сваки нови назовиспоразум практично само даљи корак ка заокруживању независности такозваног Косова. Међутим, проблем је то што њихове изјаве, које су превасходно и намењене домаћој јавности, нису проузроковале било какву промену политичког курса. Уколико је тако, уколико је коначно наше државно руководство схватило да нас Европска унија уцењује, да нам отима Косово и Метохију, да нас економски потчињава, онда је ваљда једина логична последица тога да се коначно промени политички курс државе, да кренемо у интеграције са Руском Федерацијом и пре свега у економску сарадњу са Руском Федерацијом, а да се више оканемо онога што већ по ко зна који пут доноси негативне ефекте.
Српска радикална странка ће гласати у Народној скупштини, као и сад, против овог задужења. То ћемо чинити и у будућности и заиста очекујемо да коначно државно руководство почне да се понаша у складу са оним што говори.
Изволите, уколико имате ви неких питања.
Новинар Никола Радишић, Н1 телевизија: Имао бих ја, добар дан.
Немања Шаровић: Изволите.
Никола Радишић: Хајде прво да питам госпођу Радету. Имате ли икакве нове информације у вези са случајем у Хагу? Да ли се ту шта дешава?
Вјерица Радета: Никакве нове информације немамо. Нешто се претерано и не интересујемо. За нас је тај поступак завршен правоснажном одлуком Вишег суда у Београду тако да, шта ради Брамерц, то је његова ствар.
Никола Радишић: Добро. Али кључна ствар због које сам дошао је, не знам да ли ви можете да помогнете око тога, покушавао сам пре три дана да вас контактирам, око случаја Барбалић из 1997. године.
Немања Шаровић: Ево, ја ћу вам помоћи.
Никола Радишић: Молим?
Немања Шаровић: Ја ћу вам помоћи, рекох.
Никола Радишић: Ево да ми кажете након свега, судске пресуде су такве какве јесу, поднета је и уставна жалба. Породица Барбалић прети Стразбуром да ће ићи до краја. Пресуде су, како оцењују поједини аналитичари, сумњиве. Како ви коментаришете целу ту причу и да ли би Српска радикална странка данас урадила нешто другачије него што је просто било 1997?
Немања Шаровић: Као прво, ја заиста не знам шта вам то значи да неки аналитичари кажу да су пресуде сумњиве. Али дозволите, ви сте поставили питање, дозволите сада да ја одговорим. Ту смо, не бежимо нигде.
Дакле, у нашој држави постоји подела власти на извршну, судску и законодавну. То што неки ваш аналитичар, наглашавам – ваш аналитичар, сматра да је њему нешто сумњиво, па што би то нас занимало? То мачку о реп. Ви знате да је то поступак који је дуго трајао и да је исход свих тих судских поступака практично кључни доказ да сте ви све време манипулисали чињеницама, да сте све време лажно оптуживали Српску радикалну странку и њене функционере да су урадили било шта незаконито. Е сад када смо добили све те судске пресуде, сада вам не ваљају ни судске пресуде. Не могу да кажем ни да ми је жао због тога, напротив, драго ми је, то је ваш проблем. Ја знам да ћете ви наставити да правите ту некакву димну завесу и покушавати да покажете да постоји нешто што не постоји. Ми нисмо власт, као што знате, 16 година. Управо они који су нас нападали за то су непрестано делови тог режима. Дакле, да је икаквих могућности било да се обори било шта од онога што је урадила Општина Земун, да се обори било која од судских пресуда која је донета током претходних година, на некој судској инстанци би се то десило, а све су судске инстанце прошле током ових година. Према томе, џаба вам је. Можете се упирати до миле воље, али од тога једноставно нема ништа.
Имам још један предлог. Промените аналитичаре! Очигледно вам ти такозвани аналитичари ништа не ваљају. Мењајте их. Видите, наши правни експерти су очигледно много бољи. Ми те поступке не губимо. Ви сте били убеђени да се Војислав Шешељ никад неће вратити из Хага, па ето њега.
Никола Радишић: Када кажете „ви“, на кога мислите?
Немања Шаровић: На људе које ви представљате. Знате ли кога представљате? Не знате? Па добро.
Е, питајте аналитичаре. Питајте, господине Радишићу, аналитичаре.
Никола Радишић: Како можете да ми кажете – ево, ова пресуда вам одговора, а неке друге вам не одговарају. Одакле сада ти двоструки аршини?
Немања Шаровић: А која то не одговара?
Никола Радишић: Па ево, не одговара пресуда којом сте ви осуђени, на пример.
Немања Шаровић: Пресуда којом сам ја осуђен, ко вам каже да не одговара?
Никола Радишић: Па не, мислим, просто сам...
Немања Шаровић: Мени је та пресуда драга, рећи ћу вам из ког разлога. Зато што се на тај начин показује однос режима према нама, да се није променила идеологија режима ни кад су оптуживали, ни данас.
Апелациони суд је прву пресуду, која је мени донета, којом сам такође осуђен, укинуо и у њој, вас то сигурно није занимало, а ево могли сте о томе да направите један леп серијал или да ме позовете у ваше вести или да ме позовете на неко гостовање, да се објасни како сам ја то жртва режима. Апелациони суд је написао да ја за то нисам одговоран и укинуо пресуду, вратио на поновно суђење, без извођења и једног јединог доказа, без саслушања и једног јединог сведока. Првостепени суд је донео нову, идентичну пресуду. Ту другу пресуду је апелациони суд потврдио. Е, ви мени одговорите како је то могуће. Завршено на једном рочишту. Нису испоштована упутства апелационог суда први пут када су одлучивали по жалби.
И још једна ствар. Постоји видео-снимак на основу кога ми је суђено, на коме се види да ја то нисам урадио. Суд суди на основу чињеница. То што се ја нисам крио, па сам признао и рекао – ја сам запалио све заставе, то је мој политички став према режиму; ја могу да признам и убиство Кенедија, али то не може бити довољно да ме неки идиот осуди. Говорим идиот, не случајно.
Замислите ви, да је првостепени суд дао себи за право да процењује да ли је политички опортуно то што смо ми урадили, јер Виши суд констатује да сам ја поступао у својству заменика председника Српске радикалне странке, да је то био политички скуп, да је уредно пријављен, да су позвани медији и тако даље, да смо ми одржали своје политичке говоре. Али кажу да то није, према њиховом ставу, било политички оправдано. Суд процењује да ли је то политички оправдано или не. То је политички процес био, од Загорке Доловац која је дала одобрење за кривично гоњење и за заставу Косова (ја сам тражио тада да буде разрешена Загорка Доловац), па преко тужиоца, па преко судије, која је жена бившег председника суда.
Никола Радишић: Ништа вам није било сумњиво у случају Барбалић и пресуде?
Немања Шаровић: Сумњиво? Не. Је ли вама нешто сумњиво?
Никола Радишић: Не, па питам вас.
Немања Шаровић: Је ли вама нешто сумњиво?
Јесте ли били, господине Радишићу, на Сајму књига?
Никола Радишић: Јесам.
Немања Шаровић: Ево, да вас упутим. Дозволите.
Никола Радишић: Само друго питање.
Немања Шаровић: Ма ево, питаћете, дозволите само.
Следећи пут када буде Сајам књига, ове године је био најпосећенији штанд Велике Србије, тамо је доста боравио и председник наше странке, др Војислав Шешељ.
Никола Радишић: Прошао сам поред.
Немања Шаровић: Следећи пут свратите, немојте пролазити. Упућујем вас на књигу број 35, зове се „Кора од банане“. Тамо је целокупан судски поступак објављен. Објављен је не зато што ми нешто кријемо, него је објављен да бисмо за јавност сачували оно што је истина.
Никола Радишић: Немам ту књигу, тако да, ако можете да ми помогнете да је пронађем.
Немања Шаровић: Могу. Можете да је купите. Ви радите за озбиљну кућу, имате плату. Ваш посао се увек добро плаћао. Према томе, потрошите, није вам ваљда жао за књигу да дате неки динар? Није скупа толико.
Никола Радишић: Други део питања само, молим вас. Да ли бисте на исти начин поступили када је у питању сам улазак у стан и сам начин на који је то изведено?
Немања Шаровић: У свему бисмо исто поступили у складу са законом, као што смо то урадили и претходни пут и као што то показују све пресуде у претходних, ево већ колико, двадесетак година.
Никола Радишић: Хвала.
Немања Шаровић: Хвала и вама.
Вјерица Радета: Извини, и као што је то било у око 700 станова у Земуну.
Немања Шаровић: Да.
Вјерица Радета: За око 700 станова је општина Земун, у време када су радикали од децембра 1996. године дошли на власт, упутила грађанима Земуна јавни проглас да се свако ко живи у општинском стану, а да нема решен статус само појави, да се утврди на лицу места да тамо живи и да ће добити одлуку да је то његов стан, односно да му је додељен стан на коришћење.
Други проглас је био – сви који нађу празан општински стан могу да се уселе у тај стан и да дођу да им се статус легализује. Дакле ништа тајно и ништа другачије него за око 700 случајева у Земуну. Било је још тужби, није једина ова и свака пресуда је била таква да је одлука била коначна и правоснажна, да је општинска власт урадила све у складу са законом.
Немања Шаровић: Ето. Хвала вам.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР