Конференција за медије

Немања Шаровић: Даме и господо новинари, Српска радикална странка поздравља одлуку владајућих странака да скрате мандат Владе Републике Србије, јер актуелни режим за претходне две године, колико је скоро прошло од претходних избора, није урадио ништа добро за грађане Србије и није испунио ни једно једино обећање, а обећања је у предизборној кампањи заиста било као печурака после кише. Подсетићу вас на то да је након првих, можда шест или седам месеци Владе започела та прича о реконструкцији, да су нас месецима, и нас и грађане Србије малтретирали са тим причама да ли ће Влада Републике Србије пасти или ће бити реконструисана. На крају је реконструисана и то је први пут у историји српског парламентаризма да у некој влади буде промењено више од половине министара. Иако су нас убеђивали да је и та прва влада Ивице Дачића као мандатара била одлична, да је одлично радила, променили су више од половине министара и онда наставили да убеђују грађане Србије како је то најбоља влада у историји Србије, како је то реформаторска влада, како ће грађани брзо осетити и брзо ући у тај бољи живот, како ће реформе које спроводе ти чудесни министри донети многа добра грађанима Србије. Међутим, та како кажу најбоља влада у историји Србије, била је најкраћа влада у историји Србије, трајала је свега нека четири и по месеца и данас иако нас убеђују како је одлично радила, како су односи у владајућој коалицији одлични, они су упутили председнику Републике предлог да распусти Народну скупштину Републике Србије. Можда најбољи пример колико су нас лагали када су говорили о томе да је Влада Републике Србије добра и успешна и да су реформатори и да су односи у Влади одлични је и пример министра Радуловића, који је пре неколико дана поднео оставку. Означио је Александра Вучића као главног кочничара реформи, а њега је пре само неколико месеци исти тај Александар Вучић представљао као изузетног стручњака светског ранга и представљао га као до сада невиђеног реформатора у Влади Републике Србије. Од реформатора, Радуловић је за свега неколико дана, када је поднео оставку, прешао пут до криминалца и како каже некадашњи саветник Александра Вучића, господин Мали, за њега је Радуловић срамота Србије. Српска радикална странка сматра да су срамота Србије сви они који су учествовали у првој и другој влади Ивице Дачића, сви они који су допринели на било који начин и потписивању Бриселског споразума и спровођењу његових одредби, даљем задужењу Републике Србије и даљем осиромашењу грађана Републике Србије. Најважније обећање најмоћније странке у Влади Републике Србије, то је Српска напредна странка, било је поништавање пре свега противуставних и противзаконитих споразума које влада Мирка Цветковића потписала са Приштином под окриљем Брисела. Уместо да испуне то предизборно обећање, они су потписали Бриселски споразум којим су предвидели потпуно укидање институција Републике Србије на територији Косова и Метохије. До сада су већ укинули судове, укинули су полицију, укинули су српске општине и пристали да изађу на изборе под уставом и законима Републике Косово. Какви су резултати политике Владе Републике Србије, ми смо видели претходних недеља и у Косовској Митровици, где се убијају одборници, где је Крстимир Пантић, који је изабран за градоначелника, поднео оставку, а где је други најозбиљнији кандидат Оливер Ивановић у затвору. Сви они који су пристали да уђу у законски и правни систем Републике Косово сада на својим леђима осећају како изгледа демократија Хашима Тачија и других шиптарских зликоваца. Друго обећање, можда и најважније обећање владајуће коалиције, Томислава Николића и Александра Вучића било је довођење страних инвеститора и сто милијарди страних инвестиција. Од тога, наравно, није било ништа и ниво инвестиција у 2013. години био је око пет стотина милиона евра, што је најнижи ниво од 2000. године. Томислав Николић и Александар Вучић обећали су покретање јавних радова, запошљавање две стотине хиљада људи у Србији, отварање две стотине хиљада нових радних места. Од тога, према званичним статистикама, број незапослених је повећан за 2 %. Да ствар буде још гора, преко двадесет хиљада људи се запослило у јавном сектору и државној администрацији, што значи да се негде за око педесет хиљада људи смањио број радних места у привреди, од које држава и читав тај јавни сектор и живе. Они су нам обећали да ће зауставити страначко запошљавање, међутим, видели смо да су сви, и државни секретари у Влади и директори агенција и директори јавних предузећа и чланови упавних и надзорних одбора изабрани искључиво по партијској припадности и ова коалиција је у томе, у том партиском запошљавању, отишла и корак даље јер су променили чак и Закон о Народној банци како би заменика председника Српске напредне странке, Јоргованку Табаковић, могли да поставе на место гувернера Народне банке Републике Србије. Обећали су да ће укинути 70% агенција за које су тврдили да су непотребне и да служе само за запошљавање партијских кадрова, није укинута ниједна. Сијети је промењен назив а министар Радуловић, који је укинуо агенцију за лиценцирање стечајних управника, али није смањио број запослених, (они су остали у државној администацији), је преко ноћи, као што видите, проглашен за криминалца и за срамоту Србије. Владајућа коалиција је обећала и да ће зауставити задуживање Републике Србије. Уместо тога, Србија се задужује брже него икада, у 2013. години преко пет милијарди евра је ново страно задужење а буџетом за 2014. годину је планирано невероватних 6,6 милијарди евра, што значи да ће за прве две године рада владе Александра Вучића и Ивице Дачића Србија бити задужена за више од дванаест милијарди евра. Приликом доласка на власт ове коалиције укупно задужење, укупан спољни дуг Републике Србије био је 14,7 милијарди евра али то је за знатно, знатно дужи временски период. Борба против корупције, која се представља као највећи успех владајуће коалиције, на чему Александар Вучић и Српска напредна странка темеље своју популарност, је по мишљењу Српске радикалне странке само декларативна, она се води само на речима, само кроз медије, потпуно је јасно да је селективна, јер нису баш сви тајкуни на тапету. Они који су блиски Алкесандру Вучићу и Томиславу Николићу, попут Мирослава Бека, они нису одговорни ни за Луку Београд ни за било коју другу пљачкашку приватизацију, док неке друге, као што видимо, хапсе. Оно што је најбитније, борба, наводна борба против криминала и корупције је без икаквог резултата. Који је резултат, те, како кажу, до сада невиђене борбе против криминала и корупције? То што су ухапсили Мишковића и пустили га на слободу, пустили га да слободно путује по иностранству? Да ли су осудили било кога? Има ли озбиљних доказа против било кога? За сада нема. Да ли је иједан криминалац или нарко-бос завршио у затвору? За сада није. Недавна акција „Гром“ је од стране Српске радикалне странке оцењена као неуспешна. Они су претресли, по својим речима, хиљаду локација тешких криминалаца и пронашли двадесет три пиштоља. У било ком граду или селу у Србији сад, ако претресете хиљаду кућа или хиљаду станова, пронаћи ћете више од двадесет три пиштоља. Да ли то нас Александар Вучић убеђује да свега два посто најтежих криминалаца у Србији има оружје, или је истина другачија, а то је да је та борба против криминала само на речима.

Што се тиче платформе Српске радикалне странке, и на овим изборима доследно, као и на претходним, као и за претходне двадесет и четири године политичког деловања, Српска радикална странка се залаже против уласка Србије у Европску Унију. Ми сматрамо да треба прекинути одмах европске интеграције и поништити Бриселски споразум, јер је очигледно да је против основних националних и економских интереса Републике Србије. Српска радикална странка сматра да је основни национални, али оно што је такође подједнако важно, основни економски интерес најближа могућа сарадња са Руском Федерацијом и укључивање у евроазијске интеграције, јер је то једини пут за решавање нагомиланих економских, политичких и социјалних проблема у Србији. За разлику од других политичких странака, које пред сваке изборе смишљају некакве нове преваре, па једанпут обећавају хиљаду евра акција по глави становника, други пут обећавају сто милијарди евра инвестиција и све се то испостави, врло брзо као лаж, Српска радикална странка пред грађане Србије и овог пута излази уздигнута чела и чистог образа и грађанима Србије као препоруку да нам укажу поверење на овим изборима нудимо све оно што смо радили у претходне двадесет четири године и подсећамо их на чињеницу да смо их и пред изборе 2012. године упозорили и нажалост, били у праву, када смо говорили да ће Српска напредна странка у свакој области друштвеног живота бити гора од њихових идеолошких клонова из Демократске странке. Ми смо и тада упозоравали да је попуно свеједно хоће ли гласати за Демократску странку или Српску напредну странку и сада је јасно и очигледно да између политике Српске напредне странке, ЛДП-а, СПО-а и Демократске странке нема никакве разлике. Ако некоме није јасно и ако није сигуран да ли добро процењује каква је нечија политика, може проценити веома добро и на основу тога ко ту политику подржава. Ко данас подржава политику Српске напредне странке? Подржава је Чедомир Јовановић, у њима види будућег коалиционог партнера. Подржава је Вук Драшковић, подржава је Расим Љајић, подржава је Наташа Кандић, подржавају је сви непријатељи Србије са Запада, сви они који су до јуче подржавали Демократску странку, која је за дванаест година опустошила Србију и осиромашила њене грађане. Данас своје највеће узданице виде управо у Александру Вучићу и у Српској напредној странци. На политичкој сцени у Србији осим Српске радикалне странке не постоји нико други, ниједна друга политичка странка која има и мудрости и знања и што је најважније храбрости да се супротстави и Александру Вучићу и Српској напредној странци и свим другим политичким странкама које заступају тезу „Европа нема алтернативу“. Можда је и најбољи показатељ те чињенице била Народна скупштина Републике Србије у претходном периоду, у периоду у коме није било народних посланика Српске радикалне странке и у којима ни Демократска странка Србије ни Демократска странка ни Либерално-демократска партија, која је наводно изигравала опозицију, нису имали ни знања ни храбрости да се значајније супротставе актуелној власти, коалицији Српске напредне странке и СПС-а. Још један показатељ да Александар Вучић и Српска напредна странка стрепе, као што је то био случај са демократама до 2012, једино од Српске радикалне странке је чињеница да се Српска радикална странка налази у до сада незапамћеној медијској блокади. Ни данас на нашој конференцији за штампу, иако су расписани избори, иако постоји законска обавеза свих телевизија, а пре свега оних са националном фреквенцијом, да равномерно прате све учеснике на изборима, ни данас на конференцији нема камера ни РТС-а, ни Пинка, ни Б92, ни Прве телевизије, ни Хепија, ни Студија Б. Већ двадесет један месец нико од чланова руководства Српске радикалне странке није гостовао ни у једној емисији, ни у једној са националном фреквенцијом. Сви су гостовали, и представници парламентарних и ванпарламентарних странака и којекакви стручњаци и експерти, политички аналитичари и за свакога су отворена врата телевизија, једино нису отворена, и једино не преносе ништа о активностима Српске радикалне странке. Прошло је пет и по година откако је основана Српска напредна странке, и то је податак који ће вас можда изненадити, још увек није одржана ниједна телевизиска емисија у којој би ставове сучелили руководство Српске напредне странка и неко из Српске радикалне странке. Небројено пута смо их позивали на телевизиске дуеле, али они и даље од нас беже као ђаво од крста. Ја позивам и користим ову прилику, да још једанпут позовем, како кажу најмоћнијег човека у Србији, Александра Вучића, а видећете колико је моћан, уколико смогне храбрости да изађе на телевизијски дуел мени или неком другом, уколико му је то превише страшно, некоме другом из Српске радикалне странке, да би коначно грађани, након скоро шест година могли да упреде и сами у чему се то разликује политика Српске радикалне странке од политике Српске напредне странке, мада су претходних годину и по дана могли на својој кожи да осете како је то када је на власти Српска напредна странка. Српска радикална странка је започела припреме за предстојеће локалне и парламентарне изборе, на које ћемо, као и увек до сада, изаћи самостално. О евентуалним коалицијама разговараћемо након избора. Што се тиче републичког нивоа, сарадња је могућа искључиво са политичким странкама које су против Европске Уније, док ћемо на локалном нивоу разговарати са свима и правити коалиције са онима са којима будемо имали подударне ставове у вези са решавањем најбитнијих проблема за грађане Србије, грађане Београда, Неготина, Пећинаца, Аранђеловца и Бора, мислим да су то општине у којима су расписани локални избори. Уколико имате неких питања, изволите.

Новинар: Ко је носилац листе, ако је одлучено, за републичке изборе?

Немања Шаровић: Носилац листе, а листа ће се звати „ Српска радикална странка-др Војислав Шешељ“, а први кандидат на листи ће такође бити др Војислав Шешељ, председник Српске радикалне странке. Такође у Београду ће први на листи бити председник Српске радикалне странке, др Војислав Шешељ. Ја уједно позивам све оне који поштују све оно што претходних једанаест година др Војислав Шешељ ради у Хашком трибуналу, који поштују његову борбу, да изађу и да то своје поштовање покажу и на предстојећим изборима. Велики је број људи који каже- гласаћемо када се Шешељ врати, али је, ја мислим, постало очигледно да Хашки трибунал ради све што је у његовој моћи да Војислава Шешеља у Хагу задржи док не прођу и ови избори. У претходној одлуци о наставку поступка коју је донело судско веће, надлежно за предмет Војислава Шешеља, судија Антонети је у свом мишљењу отворено написао да је најделикатнији проблем у вези са евентуалним пуштањем Војислава Шешеља на слободу, чињеница да му, у складу са Европским пактом о људским правима и слободама, нико не може забранити да учествује у политичком животу Србије и то што му је у складу са међународним правом документована презумпција невиности. У даљем размишљању како да Војислава Шешеља спречи да се бави политиком и да користи та права која му гарантују бројни међународни документи, судија Антонети каже да је једно од могућих решења да Војислав Шешељ буде пуштен, али не у Србију, већ у неку другу, далеку европску земљу из које му неће бити могуће да утиче на политичку сцену у Србији. Ми смо од почетка знали да су политички разлози ти који су диктирали подизање оптужнице против Војислава Шешеља. То је потврдила и Карла дел Понте, а ево, као што видите, и представници судског већа који суде Војиславу Шешељу, потврђују да је једини разлог због ког Војислава Шешеља не пуштају на слободу то да не би могао да утиче на политичку сцену у Србији. Имате ли још питања? Уколико немате, хвала што сте дошли.