Конференција Тима за одбрану Војислава Шешељ

(Преносимо у целости 342. конференцију Тима за одбрану, објављену на сајту председника Српске радикалне странке проф. др Војислава Шешеља)

Зоран Красић: Добар дан. За данас смо припремили неколико информација за које мислимо да су интересантне јавности, а тичу се целокупног поступка који се води против Војислава Шешеља у Хашком трибуналу. Морам да кажем целокупног, јер то више није један поступак него се то стално умножава. За среду 6. јул, са почетком у 15 часова, у Судници број 1, заказано је прво појављивање Војислава Шешеља поводом ове треће оптужнице за непоштовање суда. Мало ко је имао прилике да види како изгледа та оптужница. То је такозвани налог in loco које су судије претресног већа донеле, јер сматрају да је Војислав Шешељ прекршио правило 77, па треба да поново одговара за непоштовање суда. Сада је та радња због које он наводно треба да одговара у ствари једна чињеница да се на сајту Војислава Шешеља налазе неке књиге. Једноставно мора да се отвори сада и питање, не само питање дуплих стандарда, пошто је Хашки трибунал познат по дуплим стандардима, него уопште мора да се отвори питање климе у којој раде судије Хашког трибунала. Да ли је та клима здрава или је та клима толико лоша да сужава могућности да мозак функционише онако као што је то потребно да би неко могао да каже да је разуман човек. Да направим један мали увод. Отприлике у исто време када је покренут поступак против Војислава Шешеља, онај први поступак за непоштовање суда, покренут је и поступак против госпође Флоренс Артман. У поступку против Војислава Шешеља рекли су да је он објавио једну књигу и да би можда неко ко добро чита ту књигу могао да закључи да је он обелоданио имена три заштићена сведока. У оптужници против Флоренс Артман написали су да је она обајвила књигу и да је у књизи навела жалбено веће Хашког трибунала у поступку против Слободана Милошевића, разматрало је ту, ту, ту и ту документацију и донели су одлуку да подаци који се налазе у тим документима буду тајна, да не буду доступни јавности. И она дословце све то напише. Водио се поступак, Војислав Шешељ је морао да буде у притвору. Флоренс Артман није била у притвору, она се бранила са слободе. Првостепени поступак се завршио тако што је пријатељ суда тражио максималну казну, 4 месеца, а судије су Војислава казниле 15 месеци. Флоренс Артман је кажњена новчано. Војислав је изјавио жалбу, жалбено веће је потврдило одлуку претресног већа. Флоренс Артман је изразила жалбу, још увек нема одлуке жалбеног већа. Онда је судско веће наложило Војиславу да са интернет странице уклони књиге и још неке ствари за које они сматрају да не треба да се налази на интернет страници Војислава Шешеља. Онда се долази до закључка да би судије претресног већа хтеле да уређују интернет презентацију Војислава Шешеља. Значи, мало им је што га држе 9 година у притвору, већ би хтели да буду и главни и одговорни уредници његовог сајта, па би се упустили чак и у естетику сајта, какав је распоред боја, величина слова, какве су слике, да ли су лепе, да ли су адекватне, да ли су текстови прихватљиви што се тиче судија Хашког трибунала. Гле чуда великог. Пре отприлике месец дана, све оно што је Флоренс Артман објавила у својој књизи, због чега је наводно извршила непоштовање суда, судије тај материјал закаче на сајт Хашког трибунала. Значи, ако је Флоренс Артман учинила то дело, непоштовање суда, и још не постоји правоснажна пресуда, интересантна је ствар како се нашао тај забрањени материјал на званичној презентацији Хашког трибунала. Да ли то Хашки трибунал има намеру да води кривични поступак против уредника њиховог сајта или има намеру да води поступак против секретара који очигледно не поштује пресуду судског већа Хашког трибунала? Видите какви су то стандарди. Значи, када је у питању Флоренс Артман, видите и сами, може све. За исто дело тужилац тражио 4 месеца, судије кокнуле 15 месеци. За Флоренс Артман неких десетак хиљада евра, новчана казна. Жалба Војислава Шешеља експресно решена, жалба Флоренс Артман још није решена. Из тог поступка следи овај трећи поступак. Наводно није поступио по налогу да скине књиге са сајта. У предмету Флоренс Артман, Хашки трибунал закачи тајну документацију коју је објавила, али каже – сада је то доступно јавности. А можемо да очекујемо да ће за 5-6 месеци и све оно што је стављено на терет Војиславу Шешељу да буде доступно јер тако је одлучио неко у Хашком трибуналу. Онда се поставља питање какво је то суђење, какав је тај поступак. Уопште, каква су та суђења у Хашком трибуналу и какви су то поступци? У Хашком трибуналу може да се деси нешто што не би могло да се деси код нас ни код општинског суда. Сада је то основни суд. Не би могло ни код судије за прекршаје. Не би могло да се деси ни у великим фирмама где постоје службе које раде дисциплински поступак против запослених. Све оно што не би могло код нас да се деси, а не би се десило у знак поштовања права, у Хашком трибуналу се дешава као правило када су у питању Срби. Тужилаштво у једном предмету имало је неколико сведока. Претресно веће Хашког трибунала одлучило да су та сведочења непоуздана, то у преводу значи лажна, и да не могу бити основ за утврђивање чињеничног стања, и та пресуда постане правоснажна, не може више да се оспорава, и то исто тужилаштво ставља тих неколико сведока за које је правоснажно утврђено да су њихова сведочења непоуздана, као крунске сведоке против Војислава Шешеља за једну локацију. Од њих се тражи да сведочењем докажу постојање злочина против човечности на тој локацији, а у превоснажно окончаном поступку је утврђено да ту није било злочина против човечности. Зар је могуће да тужилаштво, једно јединствено, од предмета до предмета прави чињеничну и правну конструкцију у зависности од тога ко је оптужени. Шта на тај начин покушавају да нам докажу? Да ли желе да нам ставе до знања да сви по службеној дужности морамо да се плашимо Хашког трибунала? Тај поступак не могу да заврше. Нико се у Србији више не плаши Хашког трибунала. Нико у притвору Хашког трибунала се више не плаши Хашког трибунала. Да ли желе да нам укажу да су безгрешни, да су врхунска институција правосуђа? То више никога у свету не могу да убеде, у Србији поготово. Али ни у свету више никога не могу да убеде. У многим државама Западне Европе праве се емисије и спроводи својеврсна спрдња са Хашким трибуналом. Војислав Шешељ постаје обавезно градиво на неким правним факултетима у Немачкој. Сад се враћам на почетак. Вероватно та клима у Хагу и велика количина влаге у ваздуху, утиче на ментално здравље. Ово што они захтевају, оно што раде и захтевају да сви то поштујемо, то нико разуман не може да прихвати више. Ко би то разуман мога да прихвати шта они раде тамо? Да су нека материјална сила која је мимо контроле, па то сви знамо, али ми знамо како завршавају све планетарне силе. Да ли је могуће да се они врате у неку нормалу? Тешко. Зашто? Та врста индивидуализма опредељености за тржишну економију која је доминантна у Западној Европи и та похлепа која је постала карактеристика сваког Западноевропљанина, просто налаже судијама да грабе. Узми све што ти живот пружа. За 40-50 хиљада евра месечно може суђење да траје и 15 година, јер су они снабдевени печатом Савета безбедности који је једини овлашћен да успоставља мир на планети Земљи. Својеврсни сумрак цивилизације. Захваљујући Војиславу Шешељу, ми смо једноставно у прилици да видимо са каквим болесницима Србија има проблема, какви болесници врше притисак на Србију и на Србе, какви су болесници формирали Хашки трибунал. То су праве речи за оно шта се дешава тамо. Не постоји синоним који би могао другачије да опише ово што раде у Хашком трибуналу. По сваку цену заводе страхопоштовање. Дакле, не неко правосудно поштовање, него страхопоштовање према оним мантијама, према одорама, јер они су безгрешни и када покрећу поступак против Флоренс Артман и када њену документацију, због које воде поступак, објаве. Али зато што је то Флоренс Артман, инсајдер, где би то требало да буде далеко теже ако уопште постоји неки правни основ за вођење таквих поступака. И неко очекује да ће под великом количином страха у Србији људи да ћуте. Ево видите, Српска радикална странка не ћути, Комитет за одбрану Војислава Шешеља не ћути. Једноставно упозоравамо, обавештавамо, информишемо са каквим је све проблемима Војислав Шешељ суочен у судници Хашког трибунала. И у среду треба да се појави у том њиховом намештеном поступку. Прво појављивање, да ли раузме оптужницу, договор око претреса, договор око извођења доказа тужилаштва, опет она форма која треба да успава људе и да прикрије суштину. Суштина је да је суд намењен да гони Србе и да Србе окриви за све и за свашта. Тотална шизофренија на Западу. Мало да се нашалимо. Још се није ни осушило пенкало Обамине заклетве, добио Нобелову награду за мир. Збунили човека. Што ја добио награду за мир, још нисам сео на место председника? Кажу – превентивно, да не изазове неки рат, а у међувремену сваког месеца по један рат изазвао човек. Нобеловац, добио награду за мир, а сеје бомбе широм света и изазива страх где год се окрене. Ето, захвањујући Војиславу Шешељу можемо да утврдимо где је истина и, наравно, да видимо где је правда. Неко то можда не жели да види, али Војислав нам лепо поручује шта треба и како треба да се ради. И на примеру Војислава Шешеља видимо како треба разговарати са Западом, и на примеру суђења Војиславу Шешељу можемо да видимо какве су релативно трајне намере Запада када је у питању српски народ и када је у питању Република Србија. Ето, позивам све који су у могућности да у среду прате тај одложени пренос. Надам се да ће бити интересантно. Наравно, Војислав ће много више да прича него што сам ја уопште могао да дотакнем ову тему. Уколико има питања, изволите.

Новинар: Какав је став Српске радикалне странке поводом постигнутих договора Београда и Приштине, по питању слободе кретања и извода из матичних књига?

Зоран Красић: Госпођо, ми ову конференцију за штампу недељом држимо само суђења Војиславу Шешељу. Наш став се никада није променио и то вам је јасно. Прошле недеље смо имали расправу у Народној скупштини и указали смо и Борку, и Николајевићки, и ујка Васи, и свима онима који су морали да дођу да их пропитамо. Србија, захваљујући Борису Тадићу, полако, сигурно губи Косово и Метохију, јер они клизе, клизе сваким даном све више. Видите и сами да сад и они признају да независно Косово јесте услов да они уђу у Европску унију. Не требамо ми у Европскиј унији да будемо ни секунд, ни трена да размишљамо о њој. Никада ми нећемо бити чланови Европске уније и НАТО пакта. Та прича је важна због неких нових услова. И увек неки услов има да буде. Измислиће нови услов. Ја очекујем од ће ове власти, после ове информације, или да мењају политику или да подносе оставке, или нека изврше самоубиство ако не могу да одоле тим притисцима са Запада. Али нико им није дао право да мимо Устава уништавају овај народ и ову државу. Да ли има још питања?

Новинар: Да ли је овим договором повређен Устав?

Зоран Красић: Како да није повређен Устав! Прошле недеље смо их преслишавали на ту тему. Немојте да ме враћате у неку даљу прошлост шта смо ми тражили. Године 2008. нису хтели да закажу седницу Народне скупштине да се прича о Косову, зато што је Борис Тадић прихватио да полако, али сигурно, Косово клизи ка независности. Европској унији је потребан инсајдер. Ако није Тадић, ако није Дачић, ту је Томислав Николић, Ако није Томислав Николић, онда је Чедомир Васиљевић, ако није Чедомир Васиљевић, ту је било који други. Сви су они на тој страни осим Српске радикалне странке. То зна 80% грађана Републике Србије. Ваша креативност и умешност са тим питањима није уродила плодом. Не ликујемо ми што смо у праву, то разумите. Ми никада нећемо признати шта ради Борис Тадић. Све што ради Борис Тадић, што се тиче Српске радикалне странке, никада то нећемо признати. Ни као странка. Позивамо све грађане Републике Србије да никада не прихвате и не признају ове ствари које ради заклети Борис Тадић. Човек који се заклео у Скупштини. У тексту заклетве се налази све оно што се тиче одговорности везано за Косово и Метохију у саставу Србије. Али ја вас молим да ово о Војиславу Шешељ буде ударна вест. Има ли још неког питања? Нема. Хвала, видимо се следеће недеље.