Конференција Тима за одбрану Шешеља

(Преносимо у целости 343. Конференцију Тима за одбрану, објављену на сајту председника Српске радикалне странке проф. др Војислава Шешеља)

Зоран Красић: За данас имамо неколико важних информација. Прва се односи на одлуку коју је донело претресно веће које води поступак за непоштовање суда, а то је да су се прогласили ненадлежним да одлучују о захтеву Војислава Шешеља да користи годишњи одмор. То су одлучили иако је Војислав у судници детаљно објаснио да неће погрешити ако буду користили термин „годишњи одмор“, јер већ постоји у пракси Хашког трибунала. И из ове одлуке можемо да закључимо да је Хашки трибунал апсолутно ненадлежан за све што се тамо дешава. Ако су ненадлежни да одлучују о годишњем одмору, мада сам изненађен да Војислав није тражио и регрес, онда нису надлежни ни да суде за дела која су навели у оптужници. Невероватно је да човек осам и по година буде у притвору, назови-међународног суда, који се хвали тиме да је врхунац међународног правосуђа. Они су брука и срамота правничке струке и зато не чуди што је цео свет изузетно негативно расположен према Хашком трибуналу.

Сигуран сам да Хашки трибунал никада неће наћи одговор на неколико простих питања. Притвор је мера којом се обезбеђује присуство оптуженог суђењу. Она је по својој суштини привременог трајања, јер је сваки оптужени заштићен презумпцијом невиности. Ако некоме притвор траје осам и по година, онда та почетна претпоставка, да је невин, постаје трајна. Та претпоставка сваким даном добија већи степен вероватноће, до сигурности да је Војислав Шешељ невин. Сетимо се да је добровољно отишао, с тим да је реч добровољно под наводницима, јер је добио оптужницу. Стварно се поставља питање којој све врсти иживљавања би требало да буде подвргнут Шешељ. Јер, кад се каже Шешељ и трибунал, свима је јасно да је ту реч о појединцу за кога трибунал више ни не крије да га мрзи. Када се покаже тај степен и та врста емоција, поставља се питање да ли је суђење уопште могуће. Да ли могу да му суде ако из њих, на сваком кораку, избија мржња? Какво је то суђење када вам суди неко ко се дичи тиме што вас мрзи?

Мера притвора се може одредити и зато што постоји опасност да оптужени настави са чињењем кривичних дела. Али, када је реч о Војиславу Шешељу, ни то наравно није случај. Да ли је уопште могуће да оптужени који је у притвору, лишен слободе кретања, може да изврши кривично дело? Све што би он, евентуално, урадио што се наводно не уклапа у неке дисциплинске прописе, подлеже дисциплинској одговорности у дисциплинској јединици. Како је могуђе да оптужени из ћелије систематски врши кривична дела непоштовања суда?

Долазимо до ситуације да је ово уствари поступак за страхопоштовање. Значи: мрзимо те, Шешељу, морамо да те поломимо на сваком кораку, поводом сваког питања и сваког права које уживају сви грађани света. Теби је забрањено. У таквим околностима се обавља суђење Шешељу, већ осам и по година, а власт у Србији са одушевљењем гледа како се неко иживљава над држављанином Републике Србије. Ту нема шта више да се коментарише, све је јасно.

Зашто се то ради само против Шешеља? Два су разлога. Први је: задржи га што дуже како би се овде спровели избори и омогућио се нови мандат проевропским и про-НАТО снагама које нису завршиле саучеснички допринос у уништавању Србије и српског народа. Други разлог је, историјски посматрано, још значајнији, да се са поступком одуговлачи, у очекивању да ће се десити нешто што ће да прекине поступак. Није битно како ће га прекинути, али у сваком погледу треба спречити да се сазна истина. Најболнија истина за творце Хашког трибунала је чињеница да не постоји удружени злочиначки подухват на српској страни. Ако се погледа оптужница против Војислава Шешеља, не мора да се гледа доказни поступак тужилаштва. Оптужнице против лица за која Хашки трибунал каже да су им предмети повезани по географском пореклу, односно, ако се погледају ти правоснажно окончани предмети (Галић, Драгомир Милошевић, Момчило Крајишник, вуковарска тројка), види се да је током писања оптужнице против Шешеља, ментално стање аутора текста било крајње проблематично. Сви ови предмети су правоснажно окончани, а правоснажне пресуде обавезују како оптужене, осуђене, лица на улици, тако и тужилаштво, суд и судије. Како је могуће да „нема злочиначког подухвата и злочина против човечности“, а преко ноћи може да се тумачи као да има и да се зато подигне оптужница против Шешеља? Да поједноставим: сви који су одговарали за Сарајево, одговарали су не као учесници удруженог злочиначког подухвата. У Вуковару, Радић је ослобођен, Мркшић и Шљиванчанин су осуђени не за учешће у удруженом злочиначком подухвату, већ се у пресуди констатује да га није било. Па, како је могуће да се то онда наводи у оптужници против Шешеља? Осуђени су за помагање и подржавање, мучења и убиства, а Радић је ослобођен иако се налазио на територији општине Вуковар у том тренутку, и утврђено је да никакав допринос и везу са тим није имао. Какву је онда везу могао да са тим има Војислав Шешељ, када се тих дана налазио у Бањалуци?

Ово причам зато што оптужница против Шешља суштински не постоји и не може да постоји. Да којим случајем Шешељ ћути у судници и да није ништа радио за ових осам и по година, а нису постојали ни разлози ни докази да се против њега подигне оптужница. Када на то додате да је он искористио само право да унакрсно испитује сведоке тужилаштва и да то подигне на ниво општепознатих чињеница, онда вам је јасно о каквом дебаклу Хашког трибунала је реч. И онда је јасно зашто се користи нешто споредно да би се прекратио поступак против Шешеља, јер још нису спремни ни вољни да донесу ослобађајућу пресуду. То сви знамо. Сви непогрешиво знамо да је Војислав Шешељ политички затвореник. Њега просто мрцваре и покушавају да сломе споредним поступцима за непоштовање суда. Они хоће да свима пошаљу поруку: морате да имате страхопоштовање према судијама Хашког трибунала. Јер, они су непогрешиви чак и када се у папирима Хашког трибунала налазе ментално неодрживе конструкције за неке догађаје на територији бивше СФРЈ од 1991-1995. године.

Готово да нема реченице из које не избија мржња, лаж и фалсификат. Зато је борба коју води Шешељ тешка – са гледишта чињеница и истине није тешка, али са гледишта фалсификата и лажи које он успешно скида, она јесте тешка, јер је сам против система. То је систем лажи и фалсификата, а подупрт је медијским силама и магнатима који на разне начине дезавуишу све што се у предмету дешава. Где су велики мислиоци и аналитичари који су причали да Шешељ не тражи да привремено буде пуштен на слободу, јер му “одговара да седи у трибуналу“. Кад претресно веће нема разлог како да одбаци његов захтев, прогласе се ненадлежним. Да ли мислите да ће поменути аналитичари и мислиоци да реагују? Неће. Ћутаће све док се не појави нека нова флоскула коју ће експлоатисати следећа два-три месеца.

Шешељ мора да се бори са познатим и непознатим противницима који су на слободи и који, на левак, у јавно мњење сипају велику количину дезинформација, полуистина или најодвратнијих лажи о Војиславу Шешељу.

За сам крај, од 25. јула до 12. августа ће бити летња пауза у раду Хашког трибунала. Неће бити суђења. За следећу недељу, према информацијама са сајта Хашког трибунала, није планирано појављивање Војислава Шешеља у судници.

Ако нема питања, хвала и видимо се следеће недеље.