Милорад Мирчић: Добар дан. Погрешна и погубна политика коју води власт у Србији, на челу са Борисом Тадићем, има катастрофалне последице по грађане Србије. Оне се највише огледају на делу Србије који се зове Косово и Метохија. Срби на Косову и Метохији су, због овакве погубне политике Бориса Тадића, осуђени да се својим животима боре за елементарна људска и грађанска права. Без обзира што су та права, као и свим грађанима, загарантована и Уставом Србије и међународним правним актима, какав је Резолуција 1244, Срби су приморани да, због погрешне политике Србије и политике коју води међународна заједница на челу са Америком, изађу на барикаде. Да се својим телима, својим животима, боре за елементарна права, за основно право на слободу.
Прича која има за циљ да Србе разувери у лоше намере Америке и НАТО пакта, састоји се у политици коју води Борис Тадић. Она је у оној крилатици да Европа нема алтернативу. Потпуно је јасно да је алтернатива тој њиховој причи то да Србија нема алтернативу. Са друге стране, желе да се наметну као неко ко и те како добро размишља о грађанима Србије на делу Косова и Метохије, тако што говоре да њихова политика мира нема алтернативу. Само слобода нема алтернативу. Све остало има алтернативу. Политика коју води Беорис Тадић и његов режим има алтернативу у политици која би се водила паметно, политици која је осмишљена и која би се стриктно држала спровођења Устава ове државе и придржавала се свих оних правних норми и регулатива које су потписане од стране Савета безбедности, односно Уједињених нација. То је алтернтивна политика овој погубној политици коју води Борис Тадић.
Делегација Српске радикалне странке била је у суботу на простору северног Косова и Метохије. Ишли смо да се лично уверимо каква је ситуација и какво је стање. Стање је алармантно. Људи су свесни да поверење, које су имали у руководство Србије, полако нестаје. Руководство Србије, на челу са Борисом Тадићем, већ дуги низ година заговара политику подаништва и компромиса, политику која има крајњи циљ да међународна заједница, у виду Кфора, Унмика и Еулекса, окупира овај део Косова и Метохије, а онда да га преда у руке Хашиму Тачију. Таква политике је одавно прозрена од стране грађана Србије који живе у овом делу Косова и Метохије. Без обзира на њихову верску или националну припадност, сви су јединствени у ставу да је ово почетак признавања независности Косова и Метохије.
Србима се тамо причају различите приче. Те приче имају само један циљ да се примени један модел где ће се сва одговорност за оно што се убудуће буде дешавало на подручју Косова и Метохије, пребацити на локалне скупштине, на локалну самоуправу. Да ли је то можда модел који Борис Тадић са својом влашћу осмишљава да би применио на две општине, као што су, рецимо, Бујановац и Прешево? Да ли ће можда општине Прешево и Бујановац , сутра на својим заједничким скупштинама, доносити неку сличну одлуку о суверенитету и интегритету дела територије? Само, одлуке по Уставу доноси Скупштина Републике Србије и органи као што су председник и Влада Србије. Они су власти и они су надлежни да, по закону и Уставу ове државе, тако поступају, а локалне самоуправе треба да расправљају о неким другим проблемима. Можда је ово матрица да се сутра неколико општина на северном делу Србије, које се налазе у Војводини, одлуче за одржавање заједничке скупштине. Да ли то Борис Тадић крије, не сме да каже, или ће то уследити након оваквог одлучивања које жели да примени у општини Лепосавић, где ће се одржати заједничка скупштина? Његово убеђивање, његово инсистирање да Србија стоји иза грађана који живе на Косову и Метохији, одавно се потврђује као залудно обећање. Од тога нема ништа. Грађанима Србије који живе на простору Косова и Метохије преостало је да користе свој најјачи адут, а то је да ове разговоре и преговоре приведу крају тако што ће се поштовати Резолуција 1244. Гаранција за то ће бити Влада Србије, њен предсеник и републички парламент. Мора се разговарати на Скупштини Републике Србије о свим проблемима са којима се суочавају грађани Републике Србије који живе на Косову и Метохији. Без обзира да ли су северно или јужо од Ибра.
Полазна и завршна основа је Резолуција 1244. Инсиситирање на спровођењу Резолуције 1244 не сме се сводити само на вербално и декларативно. Свака одредба Резолуције 1244 мора да буде примењивана, пре свега она одредба која се односи на повратак прогнаних са Косова и Метохије, а затим и на повратак око 1000 припадника Војске Републике Србије. О томе се ћути. Како могу специјалци Хашима Тачија да, под окриљем међународних снага које се зову Кфор, односно НАТО, заузимају граничне прелазе, а не може 1000 војника да буде постављено на границу Србије према Македонији и суседним државама. Како може Кфор да штити такву једну чињеницу која није предвиђени ниједним делом резолуције 1244, а не може да гарнтује безбедност 1000 војника који би стали на званичне границе државе Србије? О томе треба разговарати јасно, тамо где је место, а то је у Савету безбедности.
Српска радикална странка је против оваквих споразума и жестоко се супротставља оваквим манипулацијама. Српска радикална странка јасно указује да је заблуда све оно што се причало, у смислу да је излазак из ове кризе Европска унија, да су највеће заблуде, доле на Косову и Метохији, управо Кфор, Унмик и Еулекс.
Решење које нуди Српска радикална странка, и на чему инсистира, је да се цела расправа врати у парламент Републике Србије, да званичне институције и органи ове државе предузму све мере како би заштитили сваког грађанина на подручју Косова и Метохије, и да се тражи решење у Савету безбедности. Залуд је више инсистирати и тражити да се уђе у Европску унију. Та Европска унија мора да буде јасно суочена са ставом Србије. Ако желимо да сачувамо Косово и Метохију, руководство на челу са Борисом Тадићем мора јасно да каже да се одриче уласка у Европску унију зарад Косова и Метохије. Јено и друго не може.
Борис Тадић има, за овакву једну погубну и сулуду политику, подршку Американаца, Европске уније и неких његових политичких истомишљеника, који пореде Косово и Метохију, стављају у исту раван, као да су им синови. Један син је Европска унија, а други је Косово и Метохија. Од таквих ће увек имати подршку и помоћ, јер је њихов задатак исти као онај који има Европска унија, а то је да Косово и Метохија све више клизи у самосталност и независност.
У делегацији Српске радикалне странке су били чланови Председничког колегијума, међу њима је и генерал Божидар Делић који је присутан на конференцији.
Генерале, изволите.
Божидар Делић: Оно што је кључно што наши грађани морају да знају је да Унмик, Еулекс и посебно Кфор никада нису били статусно неутрални. Када говоримо о Кфору, увек га можемо изједначити са НАТО-ом. Тако је било 1999.године и тако је данас. Снаге Кфора су апсолутно изашле из оквира који им је дала Резолуција 1244 и ту треба да се ангажује наша дипломатија и наша влада.
Што се тиче нашег становништва на Косову и Метохији, посебно у северном делу, сада се налази у посебно тешкој ситуацији. У руци имам тај споразум, и то у оној форми каква је дата председницима све четири српске општине да о њима расправљају и да сутра у Лепосавићу донесу одлуку. Уколико постоји могућност да се то ископира и да то добијете, можете да закључите да је ово све оно што је тражио Тачи. Ако наши преговарачи кажу да су обезбедили да на нашим границама до 15.септембра нема цариника из Приштине, односно шиптарских цариника, онда треба погледати да овде пише да на истим тим границама нема никаквих роба. За шта би и служили цариници ако је забрањен промет комерцијалних роба? Каже се да само хуманитарна роба, и то се прецизира да на основу одлука независних међународних хуманитарних организација може проћи само хуманитарна роба, и да је дозвољен само пролаз робе за Српску православну цркву. Ништа више. Практично је свака тачка овог споразума супротна стању које је постојало пре 25.јула.
Наши преговарачи су били неуспешни. Нећу д кажем да су преговори били лаки. Али, они су тражили да имају мандат и подршку Скупштине и добили су ту подршку. Али, овде овај споразум само потврђује да Еулекс, Унмик и Кфор раде на томе да оно што нису успеле шипштарске институције и Шиптари силом, да то сада, за њихов интерес, одради Кфор. То сте и кроз своје новинарске извештаје и ви саопштили грађанима Србије.
Оно што је добро је да доле постоји јединство српског народа да одбрани ту територију, тај северни део Косова и Метохије, посебно ове четри општине. Ви, такође, знате да на једном другом делу територије живи много више Срба. Сви су они ипак усмерени на тај северни део, јер њихово снабдевање, санитетско збрињавање и лечење је везано за Косовску Митровицу. Уколико из Србије не буде била дата адекватна подршка становништву северног дела Косова и Метохије и ако буду препуштени да о њиховој судбини одлучује Кфор или Еулекс, на тај начин ће све српске енклаве на Косову и Метохији бити угашене.
Оно што људи у разговорима са нама истичу је да су решени да одбране своје право на живот. Не некаквим насилним методама, него останком на барикадама. Не плаше се ни Шиптара ни њихове специјалне јединице РОСУ, ни Кфора, никога. Једино чега се плаше је да их сопствена држава, односно Београд, не изда и не испоручи Шиптарима.
На барикадама смо срели професоре универзитета, и судије, и лекаре, све људе, из свих институција, и сви су једногласни. А сећамо се времена од пре неколико година, када се тачно гледало ко ће бити на протесту, да би онај ко је био на барикадама и протесту остао без посла. Ево, ми шаљемо пруку председнику Србије, премијеру и свима осталима да можда не посегну за таквом методологијом. Јер, ово је врућ кромпир који је пре две вечери гурнут у руке председницима локалних самоупрва: ми смо преговарали, постигли споразум, а ви се сад договорите како ћете да га спроведете. То личи на то. Ако нисте задовољни и ако то не прихватате, ми ћемо сеоградити од вашег даљег поступања. А људи су барикадама и мирним протестом указали на то да је ово све практично против интереса Срба на Косову и Метохији и да траже да их њихова држава подржи. Неко помиње балване, па то бива подсмешљиво. Па, нормално, тамо су и балвани и тешке машине, механизација. Али, те барикаде су управо допринеле да уопште буде неких преговора. Оне треба да остану док Срби не кажу: да , ово што се наша држава договорила, наша влада, наш председник, министарство иностраних послова, то је то и то штити наше интересе. Онда ће и саме барикаде нестати. То је симболичан вид отпора и мирног протеста. Неће нико од тих грађана кренути на Кфор и неке дуге институције, исто као што ми очекујемо да ће Кфор, ваљда, гледати да се врати у оквире свог мандата и да неће учинити ништа против грађана. Сам овај папир никако не би могао да служи на част нашој држави, влади и преговарачима.
Хвала.
Новинар: Ако је тај споразум максимум који смо могли да добијемо, шта ће онда постићи нови протести и останак на барикадама?
Милорад Мирчић: Пре свега, тај споразм није ништа у смислу званичног документа. Он је постигнут више на основу усменог договора са представницима Кфора. То су представници војне формације која је задужена за очување безбедности свих грађана на Косову и Метохији. Постигнут је, како смо обавештени у јавности, са главнокомандујућим Кфора. То је човек који је на неки начин, у интерпретацији, дао своју реч да ће ово све овако да буде. То није званични документ иза кога стоје институције као што је Савет безбедности или Уједињене нације, или да стоји администрација Унмика илиЕулекса. Не. Постоји војна формација која се зове Кфор, чији је главнокомандујући обећао да ће све испунити што стоји на папиру. Први предуслов је да склоне барикаде. Шта ако се тај човек смени? Ако за који дан дође други? Зар немамо довољно искуства са таквим преварама којима се служе Американци? Зар није довољно то искуство да би изразили сумњу у такву врсту договора? Шта ако кажу званичне институције да их не интересује то што је главнокомандујући и Кфор договорио са локалним становиништвом или са предтавником било које владе? Шта ће тада Срби? Који им је аргумент да поново седну за преговарачки сто? Да представник владе и Бориса Тадића оде у Брисел и разговара, то је још већа заблуда.
Српска радикална странка инсистира на томе да разговори буду у складу са Резолуцијом 1244, вођење тих разговора је тачно прецизирано од стране Резолуције 1244, у крајњем случају, све је то дефинисано међународним правним нормама. О оваквим питањима се разговара за преговарачким столом, где имате представнике Савета безбедности Уједиљених нација и представника Републике Србије. То је суштина.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР