Саша Сантовац: Зрењанин је град који је у протеклом временском периоду био препознатљив како по пољопривреди, тако и по прехрамбеној индустрији. Нажалост, данас није град који може да се хвали својом прехрамбеном индустријом. Сигурно да један од начина како развијати град и шта је приоритетно за развој града је и прехрамбена индустрија уз пољопривреду, али да би се тако нешто десило, првенствено не само град него и влада Републике Србије мора много тога да промени, и по питању пољопривредне производње, а исто тако по питању саме индустрије, па и прехрамбене.
Што се тиче саме пољопривреде, по показатељима који се могу сазнати ових дана, стање је поражавајуће, а које ће се сигурно у наредном периоду још више погоршати. Један од тих параметара који показују стање једне гране пољопривреде тј. сточарства, може се видети и у следећим подацима – да је у Србији у првих седам месеци ове године из Европске уније увежено 4600 тона замрзнутог свињског меса, што је два пута више у односу на период од прошле године. Зашто је увежено много више меса? Првенствено зато што месо које се увози, увози се из хладњача Европске уније, која нашем увозничком лобију даје месо пред сам истек рока за употребу по много нижим ценама. То месо је од 50 – 100 динара јефтиније по килограму у односу на нашу домаћу производњу. Проблем је што држава на адекватан начин не врши контролу квалитета тог меса, и онда се јасно поставља питање шта то грађани једу?
Оно што је још проблематичније је што се на тај начин потпуно уништава наше сточарство, јер не може да буде конкурентно овоме, и на крају највише зарађује увознички лоби. Увознички лоби оставрује енормну зараду на рачун грађана, на рачун наше домаће пољопривредне производње. Није ни само свињско месо проблематично, у протеклих седам месеци ове године увежено је 7914 тона пилетине, а у истом периоду прошле године је увежено само 2545 тона.
Потпуно је јасно да је у овој години у само првих седам месеци увежено 5400 тона више него у истом временском периоду прошле године. Све је то на уштрб домаће производње, домаћег пољопривредног произвођача, на уштрб домаћих фарми и то је оно што је проблематично, и није нимало позитиван сигнал за опоравак и наше производње и опоравак саме државе. Разлог оваквог стања лежи у либерализацији царине, а да нисмо ништа добили од Европске уније. Многи су то радили, али би остварили одређену добит од Европске уније и та средства улагали у домаћу производњу. Оно што јесте чињеница је да се просечне царинске стопе у Србији крећу око 7,4 одсто, а за пољопривредне производе је 14,2 одсто. Оно што јесте разлика Србије у односу на друге развијене земље је то што су друге развијене земље ту стопу драстично повећале.
Додатни проблем је и Закон о трговини Србије који је објављен у Службеном гласнику 53/2010 и 10/2013 где је потпуно изједначена домаћа и страна роба. Оно на чему су многа удружења потрошача инсистирала, а и Српска радикална странка то истиче, да је потребно направити разлику између домаћег и страног производа, јер једноставно ако овако кренете да не правите разлику, ускоро на нашим рафовима нећете имати домаће производе, имаћете увежене стране производе и већину стране робе. Ако сесећате 2008. године и зашто Српска радикална странка није гласала и прихватила Споразум о стабилизацији и придруживању, данас смо потпуно јасно сведоци зашто је Српска радикална странка била против тога. Тај Споразум о стабилизацији и придруживању предвиђа постепено смањивање царине за увоз робе из Европске уније, да би од 2014. године потпуно укинуо све те царине на робу из Европске уније. Следеће године ће се десити да наш пољопривредни произвођач буде остављен са стране, јер ова роба захваљујући увозничком лобију се увози у Србију, биће много јефтинија у односу на наше домаће производе, кланице ће по природи ствари узимати робу која је веома сумњивог квалитета, зато што је та роба близу истека рока употребе, узета смрзнута из хладњача Европске уније, и на тај начин ће потпуно бити уништена пољопривредна производња.
Очигледно је да је наша индустрија у веома тешком стању, а да са овом робом која ће се наћи на нашим рафовима и додатно ће уништити нашу првенствено прехрамбену производњу, а и осталу индустријску производњу коју имамо, и да ће се 2014. године драстично осећати те последице наше залуђености идејом уласка у Европску унију, из разлога што ће све више људи остајати без могућности запошљавања и рада. Једноставно, конкурентност нашег производа ће бити минимална, а оно што јесте најпроблематичније у целој причи је то што ће бити потпуно уништена домаћа пољопривредна производња, посебно сточарство које се из године у годину све више смањује по броју стоке које имамо. Због оваковог начина увоза стране робе ћемо дефинитивно имати великих проблема. Данас то истичемо овде у Зрењанину, зато што је Зрењанин био предводник те прехрамбене индустрије, који је познат по својој пољопривредној производњи, по огромној количини хектара пољопривредног земљишта које поседује, по
точарству. Међутим, Зрењанин данас више то није, а проблем је шта ће се десити од 2014. године, мислимо да ће последице бити још драстичније, да ће бити још тежи положај пољопривредних произвођача без обзира којом граном пољопривреде се они бавили, а посебно прехрамбеној индустрији. Ми из Српске радикалне странке видимо начин како да се ова земља издигне у прехрамбену индустрију, у пољопривредну произвидњу, али применом оваквих закона то неће бити.
Да смо ми потпуно у праву показују и изјаве из Министарства пољопривреде, одређених државних секретара који кажу да су покушали да са представницима Европске уније разговарају о овим питањима и да покушају да обезбеде заштиту одређеног дела пољопривредних произвођача наше робе, међутим представници Европске уније не желе о томе да разговарају и кажу да све оно што је Србија прихватила, а мисли се на Споразум о стабилизацији и придруживању, морају да се примене у потпуности, а то значи примена и потпуно урушавање и уништење пољопривредне производње и прехрамбене индустрије.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР