Владан Јеремић: Даме и господо, добродошли на конференцију за медије Српске радикалне странке, моје име је Владан Јеремић, а на данашњој конференцији присуствују и моје колеге народни посланици, са десне стране госпођа Душанка Плећевић, а са леве стране Радиша Илић. Желим овом приликом да истакнем да Српска радикална странка инсистира на новом моделу привредног раста који потенцира пре свега јачање извозних капацитета државе, што подразумева потпуну промену структуре извоза Републике Србије, јер Србија данас, тога смо сви сведоци, извози производе ниског степена обраде који немају велику вредност, па је по том основу и девизни прилив мали. Због тога извоз наше државе данас учествује у ПДП-у са 20 одсто, а морао би да буде 60, као у озбиљним развијеним земљама.
Овом приликом бих посебно желео да прокоментаришем нешто што привлачи пажњу јавности у последњих неколико дана, а тиче се модела привредног раста који заговара потпредсдник републичке владе Млађан Динкић. По нашем мишљењу, такав модел привредног раста је апсолутно неодржив јер је Србија кредитно презадужена и истовремено кредитна способност грађана је исцрпљена у великој мери. Осим тога, потрошња на којој инсистира господин Динкић није гаранција да ће бити у функцији оживљавање домаће производње јер при том се мора имати у виду чињеница да је у Србији данас, нажалост, увознички лоби изузетно моћан.
Ако се добро проанализира целокупна ситуација, јасно је да ће потрошња коју најављује Млађан Динкић бити усмерена пре свега ка белој техници и намештају, које су грађани Републике Србије у претходних неколико година већ имали прилике да набаве, и онда се извлачи један логичан закључак, а то је да је такав модел, односно тако замишљен начин, апасолутно у колизији са проценом стручне јавности да ће пре свега потрошња у Србији у наредним годинама у највећој мери бити концентрисана на прехрамбене производе. Ово, и још много тога практично доводи у питање смисао предложених мера које нуди Млађан Динкић, које не оспорава, ви нисте заборавили, само Српска радикална странка, већ један део републичке владе, што подврђују изјаве са недавно одржаног економског форума на Копаонику.
Овом приликом бих желео да им у име Српске радикалне странке поставим питање на који начин ће и заправо колико државу коштати најављено субвенционисање кредита. И такође, оно што је јако битно, да ли су та средства предвиђена у буџету Републике Србије. Јасно је да ће од свега овога поново највише користи имати стране банке, којима је апсолутно свеједно да ли новац добијају од државе или грађана. Оно што ми у Српској радикалној странци сматрамо јесте да би знатно паметније било да су новчана средства уложена у ликвидност предузећа у реалном сектору која су презадужена како би се искористила за рефинансирање дугова или за инвестиције. Дакле, ово што нуди Млађан Динкић је политика од данас до сутра, дугорочно ово није никаква озбиљна и стабилна мера већ, рекао бих, још једна шарена лажа на коју ће грађани Републике Србије, нажалост, услед немаштине до које су доведени економском политиком која се води у протеклој деценији, бити принуђени да пристану.
Ја бих овом приликом цитирао и познатог професора Јована Душанића, да се у Србији у пракси примењује једна бећарска економија, а да се не улаже у реални сектор, већ да се практично омогућава страним банкама и монополистима, помаже се њима, а у прилог томе је и податак да индустријска производња у Републици Србији још увек није достигла ниво из 1998. године, када је иначе, дакле три године, на Космету буктала и терористичка побуна. Такође, оно са чиме се суочавамо јесу и табле са називом где је поједине пројекте донирала Европска унија. Све то не може сакрити чињеницу да управо европске банке које функционишу на подручју Србије имају највеће камате у Европи када послују искључиво у Србији. Чак је у неким давним временима и правним законима од пре неколико стотина година било одређено да камате не могу да пређу 25 процената, а данас су и преко 30 процената.
Оно што свакако није добро је и чињеница да је наша влада политички и те како зависна од Европске уније, чак и науштрб економских интереса, а можда најбоља потврда за оно што сам изрекао јесте и чињеница да и дан-данас још увек није припремљена документација која би омогућила инвестирање руских кредита и средстава у домаћу привреду, инфраструктуру, пре свега мислим на Метро. Нажалост, ситуација је таква каква јесте, грађани из дана у дан живе све лошије, радних места нема ни у перспективи, а ево, кажем, нуди се нешто што се отприлике може свести под домен оне активности која се тицала 1 000 евра за бесплатне акције или под нешто слично, у чему је прилично вешт Млађан Динкић.
Ја сам имао толико. Ако имате неких питања, стојимо вам на располагању. Уколико немате, ја вам се захваљујем што сте издвојили време и били присутни на данашњој конференцији.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР