Бранислав Ранкић: Даме и господо новинари, ово је редовна конференција за новинаре Српске радикалне странке, померена за четвртак због тога што је јуче одржана седница Скупштине општине Бор и поново једна седница Општинског већа у строгој тајности, али је седница Скупштине, пре свега заслугом председника Скупштине општине Бор претворена у позоришну представу – по мом убеђењу, жанр је трагикомедија. Доминирао је један одборник из Г 17+ који је и генерални директор РТБ-а Бор. Та трагикомедија је била у два чина – у првом чину смо имали прилику да видимо и да се уверимо како председник Скупштине, председник Општине и, нажалост, највећи број одборника пркосе биолошким законима и показују грађанима Бора како је могуће да се живи без кичме, а у другом, том жалосном чину могли смо да видимо како човек који је цео живот био рударски инжењер, учлањењем у Г 17 постаје врхунски економиста који је спреман чак и да даје часове другима. Е видите, за то што је направљена позоришна представа од седнице Скупштине општине кривац је искључиво председник Скупштине који није имао храбрости да одузме реч или да опомене одборника који је шетао и узгред веома недолично потписивао неки уговор за говорницом. Ја мислим да је то непримерено и сад ћу образложити обе тезе из овог трагикомичног догађаја из Скупштине општине Бор, у сали 2. Прво, ако је био друштвени користан потез и ако је било потребно да грађани Бора виде у директном преносу како се потписује један уговор, онда је председник Скупштине био обавезан да да паузу од рецимо пола сата, да замоли одборнике да се удаље из сале, да обезбеди генералном директору РТБ-а Бор салу у којој би одржао краћу конференцију и седећи, како то доликује, потписао нешто што је он рекао да је уговор. А онда после тога да настави седницу и при том не би довео у ситуацију остале одборнике да морају практично да аплаудирају нечему што је изгледало веома жалосно. Дакле, то је прва ствар. Друга ствар, ни одборници ни председник Скупштине и председник општине нису показали да их краси достојанство, до којег би требало да држе, па је седница Скупштине завршена а да председник општине није рекао ни једну једину реч, изузев што је повукао неке тачке дневног реда. Недопустиво је, ја не знам ниједног председника општине у Србији нити градоначелника, да на седници скупштине општине не каже бар неколико реченица када је у питању ребаланс буџета. Е, јуче смо могли да видимо, између осталог, као се скупштинским буџетом значајна количина новца преноси на ЈП „Штампа, радио и филм“, које треба да финансира такозвани амфитеатар. И сада долазимо до суштине онога чиме се служи Г 17 у бесомучној пљачки грађана Бора. Ја вам сада тврдим, на основу информација које имам, да је пре неколико дана, када је председник општине рекао да је због доделе плаца на коришћење фирми „Беотон“ скинуто са рачуна Општине Бор 4 милиона и 700 хиљада динара, да је то највероватније, према мојим сазнањима, Г 17+ нашао начина да скине паре са буџета Општине Бор и да практично представници те политичке странке те паре покраду од грађана Општине Бор. Пошто ви знате да ја никада не износим паушалне оцене, ја ћу вам сада показати уговор који се тиче закупа тог градског грађевинског земљишта, и видећете под каквим условима је градско грађевинско земљиште закупљено, видећете да не постоји никакав правни основ да се то плати, поготово што је још 1979. године извршена експропријација тог земљишта, што је то власницима плаћено, а и пре двадесетак или 30 година, нико не би кроз приватни посед водио топлотне водове, односно проводио цеви за грејање, да то није било у власништву Општине Бор. Ја имам и лист из катастра у коме се каже да је та парцела власништво Општине Бор, али за вас ће бити изненађење кад вам покажем уговор у којем ћете видети да је Љубинка Јелић потписала Уговор о издавању земљишта на 99 година, али не београдској фирми „Беотон“ власника Саше Мирковића, него борској фирми „Беотон Р“, чији је власник отац Саше Мирковића, Драгомир Мирковић који је потписао уговор. Дакле, зашто је потребна ова лаж председнику општине и његовим најближим сарадницима – нема другог објашњења осим тога да желе да украду тај новац и сад не знају како. И тај би новац вероватно украли и тако би прошло да нису поменули моје име. Али, ви знате да се ја увек припремам за све и за све што у животу радим имам добро покриће за то, па се сад вероватно и они кају. И они то не би јуче ни поменули да се није сетила одборник Злата Марковић и то потенцирала. А ево, овом приликом говорим да би боље било да се и она усуди да после 3 месеца одржи једну конференцију за новинаре и да објасни грађанима Бора ко то плаћа онолики пословни простор у Борској банци Српској напредној странци, која га користе иако има просторије овде у непосредној близини, где и Српска радикална странка и где највећи број странака користи своје просторије. Дакле, ко то плаћа закуп више од 1000 евра месечно плаћа за Српску напредну странку? Или то они поново из својих скромних прихода успевају да купе неколико десетина тона сточног брашна да поделе за изборе, да поделе наочаре, ципелице, све из својих скромних прихода, иако немају никакав приход из буџета већ 2 године, и к томе још плаћају и закуп за те просторије? Али видите, њен пример наводим само зато што је она батина у туђим рукама. Мислила је да је то још актуелно, али није знала да се у ствари преварио овај несрећни председник општине. Иначе, кад су сазнали да је он то поменуо, да је рекао да је то дато у време кад сам ја био председник општине, већ је претрпео дебеле критике од оних који су хтели да украду новац, а да нико не сазна. Е, сад ће Борани да сазнају како то изгледа када хоће да краду општинске паре. Друго, оно што се радило и што сада видим да Телевизија Бор има неке емисије типа „Ко је крив“, као да су они суд да утврђују кривицу, ово што се ради сада са амфитеатром, то ће бити највећа афера која је икада била у општини Бор – 12-13 милиона из буџета пребацити на ШРИФ, при чему је ШРИФ као јавно предузеће такође у обавези да спроводи јавне набавке – овом младом директору ШРИФ-а је наметнута омча око врата, он је закорачио једном ногом и само треба још мало и онда ће тек да види у шта се уплео. Ко му је набацио ту омчу, он најбоље зна, јер то није смело да прође без јавних набавки. Сада ћу вам рећи да је прошле недеље дато, на основу Закона о доступности информацијама од јавног значаја, ја сам вам то рекао и на прошлој конференцији, Општинској управи да нам одговоре на ова питања која сам ја сада изнео поводом градског грађевинског земљишта, и видите, још увек нема одговора. Додуше, они имају још 7 дана да ми одговоре, не верујем да ће смети јер за два претходна дописа која сам им послао истиче им рок сутра, нисам добио никакав одговор а то је: Ко финансира, по којој дозволи се ради, на основу ког пројекта се ради амфитеатар и раскрсница на Четвртом километру? Ево вам уговор, ако хоћете ископираћу вам и дати овај уговор о додели градског грађевинског земљишта, ево, видите потпис, Љубинка Јелић, 12. децембар 2007. године. Овај уговор је направљен на основу решења које потписује председник Општине Бор, а то сам ја потписао. Видите, ја сам потписивао и решења и уговоре и на истој катастарској парцели, а то вам је парцела 3284, и хотелу „Албо“ дато је на коришћење градско грађевинско земљиште, ево вам уговор за хотел „Албо“ на истој катастарској парцели, па је право чудо како то наследници нису тужили за целу парцелу и хотел „Албо“, да се плати 4 милиона и 700 хиљада, него само баш то што је постигнуто препарцелизацијом земљишта. Анекс је потписала Љубинка, уговор и решење сам ја потписао. Дакле, уколико је решење које сам ја потписао, ово је решење из катастра, али ви ћете га добити ако будете тражили, да видите да је за ту парцелу уписана као корисник Општина Бор. Дакле, парцела која је додељена, у катастру се води као власништво Општине Бор. А ови из Г17 нашли отприлике некога преко кога би смували, па можда и у катастру, већ десетак дана се мувају по катастру људи из Општине, да покушају да уклоне ово па да убаце нешто друго, да мало измене тамо документацију, али видите, ја увек идем један корак испред њих, па сам ја на време прибавио из катастра решење по коме се види да је власништво Општине Бор. Сада нека мењају шта год хоће. Али, то им неће поћи за руком зато што ја имам и оригинал. Ја ћу вам рећи још само да све што буду износили против мене, отприлике имају неко наређење однекуд да покушавају политички да ме потпуно маргинализују, да ме униште и зато и не смеју да пошаљу своје новинарске екипе, ја ћу имати стрпљења да им одговарам. Али, то стрпљење ће бити отприлике још месец дана, а онда ћу почети ја да нападам јер већ имам довољно аргумената и вероватно ћу у току следеће недеље поднети кривичну пријаву, највероватније против директора Телевизије, Владана Нововића, па ћу онда поднети против председника Општине Бор, Небојше Виденовића. Ја нећу подносити као они кривичне пријаве као Н.Н. лице. Ја ћу се потписати пуним именом и презименом, ево сад им најављујем, да истерам на чистац ово око амфитеатра. Али ћу поднети против Небојше Виденовића кривичну пријаву за клевету, везано за земљиште. Прво – коме је додељено, друго – ко је потписао уговор, па ћу онда вероватно, значи отприлике за месец дана, почети ја да нападам њих, а они ће да се бране, с тим што никада неће имати аргументе које имам ја.
Ја сам имао толико. Ако имате нешто да питате, изволите.
Новинар: Господине Ранкићу, ви сте локалној самуоправи доставили неко питање везано за ове парцеле. Јесте ли добили одговор?
Бранислав Ранкић: Како да не. Поставио питање и то – На основу чланова 5 и 6 Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, тражимо да нам учините доступним следеће информације: Да ли је и ако јесте коме, када, колико и по ком основу, моје информације кажу да није још скинуто 4 милиона и 700 хиљада, а они су се припремили да их скину...
Новинар: Ја имам информацију да је скинуто.
Бранислав Ранкић: Е, онда су пре неколико дана то урадили.
Новинар: То је стварно чудно да се скине толики новац ако је било у власништву локалне самоуправе.
Бранислав Ранкић: Е, па, зато и нема одговора. Ето видите, значи – коме, када, колико и по ком основу је Општина Бор исплатила земљиште на Четвртом километру које је одлуком додељено Компанији „Беотон“ на коришћење. Затим, ако је плаћено, да ли је неко у Одељењу за имовинско-правне послове које припрема решења за доделу земљишта потписао тај уговор? Напомињем да је начелник овог одељење правник. Кад они припреме решење, такво решење се потписује, па на основу њега уговор. Да ли је, дакле, неко из Одељења за имовинско-правне послове које припрема решења за доделу земљишта сносио одговорност што није постојао претходно потпуно уредан имовинско-правни статус? Они на ово не смеју одговорити зато што, ево овде имам из катастра где дословце пише да је „укњижба права коришћења у корист Општине Бор на катастарској парцели 3284“. Предмет доделе, као што видите по уговору, је катастарска парцела 3284. По ком основу су они исплатили? Сад видите шта се ту дешава. Ако су неки наследници бивших власника тражили да им се врати земљиште ако им некад Општина Бор, од 79, када је земљиште одузето, није исплаћено – зашто су то чекали баш сад? Што то нису кад је додељено? Што то нису тужили кад је кроз те парцеле провлачен вреловод за Нови градски центар? Зашто су то чекали сад кад је дошао Г 17, зашто то нису прошле године? Зашто то нису у време Срђана Марјановића?
Новинар: Да ли је Вас неко обавестио да нису решени имовинско-правни односи из службе док сте били председник општине?
Бранислав Ранкић: Ма, решени су. Како ће ме обавестити кад су решени? Ево, имам извод из катастра, зашто ће ме обавештавати? Значи, то је укњижено на Општину Бор. Имовинско-правни односи за ту парцелу су потпуно решени. Е, сада они накнадно желе да украду 4 милиона и 700 хиљада динара из буџета Општине Бор и траже начин како да украду. Ја претпостављам да је ту укључен и председник општине, не може без њега да се украде толики новац. Он је наредбодавац за извршење буџета. Па сад вероватно траже неке наследнике и преко неких судова доносе неке пресуде, покушавају у катастру да изманипулишу, да неко решење преуреде, да можда ово склоне, да неко ново откуцају, разумете? Јер ја кад сам постао председник општине, прво што сам сазнао јесте да је ово подручје где се налази Спортски центар, које је било власништво Слатињана, да је то земљиште, неке парцеле и два пута, исплаћивано власницима. Како? Први пут је исплаћено 76-77, кад је одузимано, кад је извршена експропријација земљишта и проглашено земљиштем од јавног интереса. А други пут после 2000, кад је Крста Калчић био председник општине, тако што су искористили ситуацију која је настала у време хиперинфлације, да банке и платни промет једноставно нису имали никакве доказе о томе шта је некад плаћано. Јер једног тренутка су дошли до тога да је подвучена црта и више није могло да се уђе у ревалоризацију нечега. После 2000. остали су трагови да је нешто плаћано само у архиви Општинске управе. Ти трагови су пажљиво из архиве изнети, уништени, а после тога је власницима речено – Е, сад тужите општину, поново ћемо вам исплатити. И то је наравно био дил где су делили новац ти власници који други пут примају накнаду. Е, сад су ови, претпостављам, применили сличан рецепт после 31 године, па да опет некако украду из општинског буџета 4 милиона и 700 хиљада динара. И ја вам кажем, ово више никад нико не би поменуо да се није истрчао несрећни Виденовић да то каже на конференцији, ничим изазван. Ови његови су пукли од муке кад је то рекао. После су га напали и рекли – Да ли си ти нормалан да причаш о таквим стварима? Дакле, ово су они спремили да украду и сад траже начин како ће да украду тај новац. А ја вам, ево овде показујем, а ви се обратите катастру и тражите извод. Ово сам добио од мојих поверљивих људи у Општинској управи које имам, решење о уговору и тако даље. Уговор је потписала Љубинка Јелић. Ја у катастру немам своје поверљиве људе. Ја ово чувам већ одавно. Значи, ви тражите из катастра, ја ћу вам рећи број парцеле, 3284, на кога је укњижено, кроз 1 до 13, па ћете видети на кога је укњижена та парцела. Видите, дакле, на ово не смеју да ми одговоре. Али оно за шта им истиче рок, за шта сам већ морао добити одговор, то је сад већ потпуно јасно. Овај допис где тражим да ми учине доступним следеће информације: На основу ког пројекта се изводе радови у непосредној близини Дома културе, односно гради такозвани амфитеатар? Пројекта нема, то вам могу одмах рећи. Ко је инвеститор радова? Не зна се, није се знало, ево сад чујемо да ће бити ШРИФ. Њима је пребачен новац. ШРИФ то не може бити. ШРИФ нема стручне службе, ШРИФ не може вршити надзор. То у општини Бор ради Дирекција за изградњу Бора. Она може да буде. Инвеститор је општина. Али радове, јавни конкурс и све остало, спроводи Дирекција. Ко је извођач радова? Вероватно се зна, али пошто не знају ово остало, не смеју да ми одговоре ништа. Ко врши надзор над изведеним радовима? И то отприлике не знају. Да ли је надлежни орган Општине издао потребне дозволе за извођење радова? Није. И на крају под 6 – да ли постоји сагласност Завода за заштиту споменика културе из Ниша за извођење ових радова? Требало је већ да добијем ово. Нема. Изгледа да им је забрањено да ми дају одговоре, а ја ево одмах могу да им кажем да нећу писати Родољубу Шабићу зато што је толико затрпан да не може ником ни да одговори.
Новинар: Хоћете ли поднети кривичне пријаве?
Бранислав Ранкић: Поднећу кривичну пријаву.
Новинар: А и ако добијете одговор?
Бранислав Ранкић: Па, и ако добијем наравно да ћу поднети јер како год да напишу, одговори морају да буду негативни по њих. Тако да ево, сад их упозоравам да ће имати кривичне пријаве од мене. Ја нећу да се кријем као што су они кад су подносили неке кривичне пријаве против мене за злоупотребу службеног аутомобила. Ја одем у полицију да дам изјаву, а они кажу: „Ви сте 5. јуна 2007. путовали за Београд. Ја се зачудим и кажем – Да, па шта? „Па због чега?“ А то је 2009. године. Ја питам инспектора да ли зна шта је доручковао у прошли уторак. Ја сам два пута недељно путовао у Београд као председник општине, а знаћу што сам баш путовао 5. јуна.
Новинар: Могу ли да добијем ово из катастра?
Бранислав Ранкић: А не. Ово из катастра могу само овако да вам покажем, немојте сликати и можете тражити званично. Ево, прочитајте све и можете тражити званично из катастра за ту парцелу на коју је укњижено. И да ли се може укњижити парцела на Општину, уколико је под било којим теретом. Ако је под било којим теретом, да ли је могуће да се укњижи на Општину? Е, сад би било добро да се распитате код председника општине као новинари ко је то хтео да украде 4 милиона и 700 хиљада или је већ украо општинских пара, из буџета. А ових 13 милиона што су пребацили за амфитеатар, то ће, богами, тек бити судски поступак. Кривичну пријаву ће сигурно добити за ово што раде. И још нешто да вам кажем ако немате питања, ја да сам на месту Драгана Жикића, ја не бих смео више да се крећем Бором, ја бих поднео оставку. Да дозволи да се од Скупштине направи онаква комедија – то се дешавало само у време док је Саша Мирковић, и то није био одборник, био је члан Већа, који је био егзибициониста али сад видим, много мањи него Благоје Спасковски. Ово је ненадмашно. Он не личи на озбиљног човека, али шта да радимо. Он је изабрао да на такав начин јавно промовише неке своје пословне потезе. Жалосна је порука коју је послао када је понудио да бесплатно даје часове економије. А ја овим младим људима који су завршили рударство и металургију у Бору саветујем да се учлане у Г 17 јер они одмах постају економисти, и да почну да дају часове, да од тога живе.
Новинар: Да ли председник Скупштине могао то да спречи?
Бранислав Ранкић: Па, председник Скупштине наравно да је одговоран у потпуности за то. Он је морао да одузме реч одборнику, да не дозволи шетање по сали, морао је да реагује у складу са Пословником и ако је већ морао да дозволи да се тако нешто деси, онда је морао да прекине рад Скупштине, па нека овај заврши што има и онда да настави са радом. Хвала.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР