Проф. др Војислав Шешељ: Даме и господо, данас се пред Специјалним судом наставља суђење за измишљени ратни злочин. Суди се осморици српских полицајаца, припадника Специјалне јединице Јахорина, који су спроводили 317 муслиманских заробљеника до земљорадничке задруге у Кравици у време пада Сребренице.
Атмосфера је била веома опуштена. Ти људи су се међусобно познавали, и полицајци и заробљеници. Међусобно су се распитивали за судбину појединих породица, за поједине људе. Када су дошли у то складиште, један српски полицајац је чак ноншалантно ушао међу те заробљенике, настављајући разговор. Један заробљеник је прискочио, отео му аутоматску пушку, убио га и почео да окреће пушку према осталим полицајцима. Прискочио је командир, ухватио калашњиков за цев, усмерио у ваздух и муслиман је испалио цели рафал. Цев се толико загрејала да је спржила длан и прсте командиру полиције. Командир полиције је отишао у оближње село да му пруже прву помоћ, а атмосфера је постајала све напетија. У питању је 317 заробљеника, од којих ниједан није био везан и око 20 полицајаца који су их спроводили.
У једном тренутку се тако десило да је било само питање секунде да ли ће заробљеници да скоче и прегазе двадесетак полицајаца или ће се полицајци одбранити. Страх је учинио своје, ратне су околности – да су мирнодопске, могло би се рећи: прекорачење нужне одбране. У рату нема прекорачења нужне одбране, или пуцај или погини. Тако је дошло до пуцњаве и тако су муслимански заробљеници изгинули. Тачно их је било 317 и толико је после ексхумирано, а сада измишљају да их је било 1.313, и та цифра и даље расте. Ми смо одлучили да се супротставимо тим подметачинама. Одлучили смо да се боримо за истину, да бранимо невине.
Свих осам полицајца којима овде суде су потпуно невини и то овај процес доказује. То сведочења доказују и то нема никакве везе с било каквим геноцидом. Геноцида није било. Стрељања су била на другом месту, на пет локација општине Зворник. А овај инцидент се десио два дана пре него што су почела стрељања. Дакле, нема ни временске везе са оним што је заиста злочин, што је ратни злочин стрељања ратних заробљеника – што га је спровео пуковник Беара, а за који још није ни идентификовано ко су све били извршиоци.
Изволите, имате ли неко питање?
Новинар: У овој вашој верзији приче помињете убиство више од 300 заробљеника. Ви то називате инцидентом?
Проф. др Војислав Шешељ: Да.
Новинар: Не ратним злочином?
Проф. др Војислав Шешељ: Па, инцидент је . Је ли један муслиман скочио и убио српског полицајца?
Новинар: Не знам о чему причате, господине Шешељ.
Проф. др Војислав Шешељ: Ма, није ратни злочин. То су сва суђења до сад установила, и у Хагу и у Сарајеву. И то је био повод да остали буду побијени. Убио је једнога, полицајац је прискочио, убио њега и онда су сви остали побијени у тој гужви и метежу.
Новинар: Ко их је побио?
Проф. др Војислав Шешељ: Двадесетак српских полицајаца је побило 317 заробљеника који су се побунили.
Новинар: Јесу ли ови људи који седе сада на оптуженичкој клупи међу њима?
Проф. др Војислав Шешељ: Чак нису ни они. Јер, онима који су били у првом плану већ је суђено у Сарајеву. А ово су накнадно додати неки који су били у тих 20, али нису били у првом реду када је почела пуцњава.
Новинар: А што сте ви баш толико заинтересовани за овај процес? Није вам први пут да сте пред Специјалним судом.
Проф. др Војислав Шешељ: Ма, ја пишем књигу у три тома под насловом „У Сребреници није било геноцида”. То је тај наслов и то је моје животно дело.
Новинар: А је ли ово притисак на суд?
Проф. др Војислав Шешељ: Не. Ово је демонстрирање у корист правде. Демонстрирати се може против сваке власти: и против извршне, и против законодавне и против судске. А притисак на суд је када се извршна власт меша у конкретан судски процес.
Новинар: А ви сада демонстрирате против?
Проф. др Војислав Шешељ: А ми сада демонстрирамо против судске власти која овакве процесе још увек одржава, а унапред се зна да је кривица измишљена.
Новинар: Хвала.
Проф. др Војислав Шешељ: Молим.
Има ли још неко питање?
Хвала вам.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР