Изборна кампања у јеку

Томислав Николић: Даме и господо новинари, кампања за избор председника републике је у јеку, изборна листа је комплетирана, данас ће бити обављено жребање за места на листи. Што се мене, као кандидата, и Српске радикалне странке која ме је предложила тиче ми смо велики део својих послова обавили у годинама пре ових избора, а ових дана само покушавамо да стигнемо до сваког бирача у Србији, да га подсетимо на све што смо и ми као странка и ја као њен кандидат учинили до сада и да их уверимо да све што говоримо, што обећавамо, а кампање служе да обећамо да ћемо све испунити и да од жеље да испунимо сва своја обећања ни по коју цену нећемо одустати. Анализирајући кампање супарника, противкандидата, закључио сам да у великој мери многе личе на Српску радикалну странку, да многи копирају моје изјаве даване ранијих година и да су те изјаве сада у потпуно другачијем контексту у очима медија. Било каква моја прича о потреби да се Срби и други неалбанци на Косову и Метохији одбране до пре неколико дана за медије је био позив у рат. Откако је то почео да говори Борис Тадић то постаде доминантна тема о којој се у Србији прича, само што још увек не може да објасни како то замишља Борис Тадић. Што се мене тиче Србија ће остати целовита, суверена, у њеном саставу ће бити Косово и Метохија, сваки њен грађанин ће бити миран и безбедан и то ће бити свети циљ. За остварење тог циља тражићу пријатеље у целом свету, а покушаваћу да оне који нам нису пријатељски наклоњени убедим у то да онај ко није пријатељ Србије овог часа није пријатељ ни своје државе ни свог народа и да тиме својој деци отвара проблеме. Мој велики задатак биће формирање правне државе, нећу стати на том путу, нема ниједног криминалца кога бих узео у заштиту. Нема ниједног човека који би ме финансирао, па да има моју заштиту. Нема ниједног министра који је амнестиран с моје стране, ниједног судије, тужиоца, полицајца. Мојом победом у Србији ће државни органи почети да раде посао који им је предвиђен у опису радног места, а не посао који им нареде политичари. Покушаћу да уверим све који се у држави баве бригом о грађанима да је прошло време када су могли да се понашају како хоће, када су срађивали чак и са онима који нашој деци продају дрогу у школским двориштима. То мора да престане. Пропаст, суноврат Србије, суноврат нашег поноса, достојанства, васпитања мора да престане. Идеална прилика је промена режима. Промена режима је моја победа на председничким изборима. И ништа дурго, све друго је даља агонија, да ли ће се звати Мика, Пера или Лаза у оквиру ДОС-а потпуно је свеједно, имаћете наставак кризе која ће некада да кулминира, некада да буде слабија, али као у чаши воде, посвађају се и примире се врло брзо та чаша. И треће, економска и социјална сигурност, видећете колико тога може да се учини да грађани, да деца, пензионери, сељаци, војска, полиција могу да кажу поносно да живе у Србији.

Уз све то намеће се питање даље сарадње са Владом Републике Србије. Обећавам два дана после полагања заклетве имаћу озбиљан разговор са председником владе. Моја победа значи да грађани Србије желе тај програм којим се ја представљам и влада ће бити на испиту да ли је спремна да тај програм испуњава или не. Уопште нећу одустати у спровођењу Устава, у одбрани Устава, никада га нисам у животу газио за разлику од свих осталих противкандидата. За мене је Устав светиња. За сваког председника Републике Устав мора да буде светиња. Што се саме кампање тиче, понавља се све што виђамо од стране власти од како је наставо вишестраначки систем. Државни функционери користе своју функцију за обављање кампање у изборима. По мом схватању ове кампање Борис Тадић је технички председник Србије. У неизвесноти хоће ли то бити и после 20. јануара. Он може само да долази на посао и да одлази с посла. А било би добро и да не долази на посао, него да иде у кампању. А шта раде медији? Ја имам пет секунди на телевизији, или 20 на Јавном сервису, а Борис Тадић има пет минута као председник Републике, па му је баш сад пало у ових неколико дана кампање да заврши све државничке послове, а да га ви сви у томе пратите, да му новине дају читаву страницу, да се прави специјална репортажа о томе како Борис Тадић обавља функцију председника Републике. Да ли су то равноправни услови? Нису. То је безобразлук. И показује панику у редовима Демократске странке. Паника изазвана њиховим проценама да је све већи број бирача који су спремни да изврше промене у Србији и да на том путу више нико не може да ме заустави. Да више не може да се измисли ниједна лаж о мени, да више не може да се напада идеологија коју спроводим зато што су је сви прихватили. Некада је била јерес рећи да државе које признају Косово и Метохију угрожавају односе са Србијом. Безмало сам звиждуке добијао у Скупштини Србије од њихових посланика, данас они то истичу као свој програм и ја сам поносан на то, само нека истичу. Само нека кажу још и шта ће бити са том државом, како заштитити живаљ који ће тамо бити нападнут, а не признати државу која буде формирана. И то је оно што ја стално питам – а шта дан после независности. Никад нико неће да вам каже тачно шта дан после независности. И како је могуће ићи у Европску унију, а имати Косово и Метохију у свом саставу кад Европска унија каже да Косово и Метохија нису у саставу Србије. Ту дилему нам још нико из државног врха није објаснио. Ни Борис Тадић који нам ту дилему намеће ни Војислав Коштуница за кога не постоји тако чврста дилема, али не сме да се супростави Борису Тадићу. Волео бих да су ови избори један на један. И немате праве председничке изборе док не постоје само два кандидата, кандидат режима и кандидат опозиције. Ово је – ајмо Алија да је више војске. Неко да би зарадио неки динар, а неко да би зауставио поход Томислава Николића на председничку функцију. Али то заиста не могу да спрече, не могу да зауставе. Можда чак ни 20. јануара. И тога су свесни. Кад погледате колико процената гласова остаје за расподелу, мало већом разликом ја могу да освојим 50 процената гласова у првом кругу. И ништа у Србији неће да се промени на горе, него само на боље. И односи међу грађанима, ја грађане мирим, ја их не делим, ја их не свађам, ни односи у Народној скупштини ко има 126 гласова, нека формира владу, али ће односи између владе и председника републике бити на потпуно другачијим основама. И скрећем вам пажњу на две или две и по функције око којих са мном неће бити погађања. Једна је војска и одбрана, то је у рукама председника републике, а не министра, а не владе. Друго су спољни послови, председник води спољну политику земље. И то пола посла су функције Службе безбедности, коју надизире и контролише председник републике. Заиста бих волео службе безбедности, а нисмо добили закон о њима, искључиво раде на заштити државе и тада бих се у тај посао мешао, ако мисле да прате, да шпијунирају, да сметају ноћу да спавате, дању да живите ја у то нећу да се мешам, то више нећу да контролишем. Мене не интересује шта који грађанин Србије приватно ради. Мене интересује заштита Србије. Да ли су ти органи у стању и да ли су спремни. И као председник републике заложићу се за сарадњу са Хашким трибуналом, на начин на који још нико није сарађивао, а то је да помогнемо људима који се тамо налазе, да их не одбацујемо, то су наши грађани. Погледајте, понеко од њих буде оглашен и невиним. Да ли је срамота и председника владе и председника републике што људе који су чак и од таквог суда оглашени невиним никада нису помогли, што њихову одбрану никада нису помогли, што им никада ниједан документ нису ставили на располагање којим би се бранили пошто не бране само себе, бране Србију. Ми ћемо наставити активности до изборне тишине, до последњег скупа, мислим да ће то бити у Косовској Митровици, поново симболично. И почетак и крај кампање је код нас пун симболике. Није нам последња Косовска Митровица, него нам је прва. Али нам је и живот у Србији исто тако важан. Све сфере друштвеног живота које је угрозио ДОС за ових седам година, све тражи поправку, све тражи ремонт, све тражи строги надзор, све тражи дисциплину, честитост, поштење, морал. Све се изгубило за ових седам година. Ко хоће да настави овим путем нека слободно иде, али ко озбиљно мисли и освојој породици и о овој нашој великој породици која се зове Србија, он ће захтевати промене.

Ако имате неко питање изволите.

Новинар: Ако неће нико, ево класично питање. Шта очекујете први круг, други круг или евентуално...

Томислав Николић: Па, волео бих да то решимо све у првом кругу зато што мислим да неће бити неких већих изненађења ни у другом кругу. Ја ћу имати толику предност да ће други круг бити бесмислен. Прошли пут је то било мало другачије и све су анализе говориле да уз јасну подршку коју би добио у другом кругу Борис Тадић може да победи. Овог пута је на нивоу издаје подршка Борису Тадићу у другом кругу. Онај ко жели да му помогне, нека га помогне у првом кругу. Свако ко жели да да подршку Борису Тадићу нека му помогне одмах у првом кругу. И ми смо имали амандман на Закон о избору председника републике, да председник буде онај ко има највише гласова у првом кругу, тако да ми противкандидати знамо с ким имамо посла. Ја хоћу да знам да ли је Коштуница мој супарник на овим изборима или није. Да ли је Велимир Илић, да ли је његова кандидатура супростављање мени или жеља за победом. Да ли је Милутин Мркоњић ушао у изборну трку само да бих ја имао мање гласова. Немој да ми праве изненађења у другом кругу, нека то одмах кажу сад. Ја не видим друге противкандидате, не обраћам им се уопште и не тражим од њих подршку нити говорим о њима. Не говорим ни о Борису Тадићу, желим да ову кампању спроведем као кандидат који има шта да вам каже, али да има среће или да има храбрости код Бориса Тадића ми бисмо имали један телевизијски дуел у првом кругу. На то сам га позивао, на телевизијски дуел у првом кругу. Да ту рашчистимо ствари. Ја чујем како се они хвале како су победили после телевизијског дуела који смо имали прошли пут. Да, победили су после подршке коју су им сви дали. Волео бих да имамо телевизијску дуел сада уз подршку коју он очекује и да знамо коначно на чему је Србија. У том телевизијском дуелу, један део ћу посветити и Борису Тадићу. Начину на који је обављао функцију, грешкама које је чинио, кризама у које нас је доводио и институцијама које је потпуно уништио. Бавићу се његовом личношћу, наравно не приватним животом, то ме не интересује. А до тада ја заиста не желим уопште о њему да говорим, нити ћете чути радикале да говоре о њему. И нека му као пример послужи оно дивно дете Марија Шерифовић, која је отпевала песму и изрекла само једну реченицу на нашем митингу. Тако би требало уметници и спортисти да се понашају, нека покажу своју подршку коме год хоће и нека се склоне, а не да говоре о мени лоше, јер што бих ја обраћао пажњу што о мени говоре лоше неки Тадићеви људи који певају, или трче или скачу. Поштеније би било да Тадић сам говори лоше о мени. То бих пре прихватио него што ангажује друге људе да говоре лоше о Томиславу Николићу. Људе који ни моје ципеле не би могли да чисте, који угрожавају односе две српске државе.

Новинар: Могу ли ја питањ?

Томислав Николић: Изволите.

Новинар: Б92. Ви сте у Крагујевцу, а и на неким другим местима говорили да је Европа персијски тепих, а да је мало бушен. Шта сте тиме хтели да кажете? Можете ли да нам мало појасните?

Томислав Николић: Хтео сам да кажем да првобитна идеја заједничког европског тржишта из кога је проистекла Еврпска унија изванредна идеја. И да је то био одговор доминацији Сједињених Америчких Држава, угрожавању Европе од стране Сједињених Америчких Држава. Европа је тражила начин да бар на неком величином одговори Америци и успела је заједничких европским тржиштем, затим и Европском унијом. И ако би све у тој Европској унији функционисало како би требало да државе између себе сарађују то би заиста био скупоцени персијски тепих исткан од најчистијег злата и свиле, заиста. Али тај тепих са рупом, са малом рупом који се зове Србија не вреди ништа. Ако Европа мисли да остане тако бушна, да прескочи Србију само зато што Србија не може да испуни све њене уцене и све њене захтеве нека то Европа ради. Али ја пре мислим да би Европи било у интересу да почне да затвара ту рупу, да сарађује са Србијом без обзира ко је на власти и ко јој се у Србији свиђа ко јој се не свиђа. Јер да је гледала ко јој се свиђа, или да је гледала демократско уређење других земаља многе не би биле чланице Европске уније. Интереси су били да је на границама Совјетског Савеза бившег, или данашњег Руске Федерације, да је отворено против Руске Федерације, да су некада малтретирани од стране Руса па да постоји неки историјски отпор према Руској Федерацији са Србијом би био други проблем. Код нас нису могли да нађу мржњу према Русима, покушавали су да нешто друго ураде. Али ја не стављам Србију пред избор или-или, ја је стављам пред много лакшу дилему и-и. Дакле, и Европска унија и Руска Федерација. Само што ја не видим да ми можемо да испунимо све захтеве Европске уније. Ми захтев да нам узму Косово и Метохију не можемо да испунимо. Ако је то услов да будемо чланови Европске уније онда да ми лепо одустанемо од ових преговора и да тражимо други начин да преживимо.

Новинар: Хвала на овом одговору. Не могу да одолим а да не питам. Беџ господина Шешеља опет немате на реверу. Али господа са ваше леве и десне стране имају.

Томислав Николић: Ја мислим да је ово већ други или трећи пут да ми Драган Тодоровић даје на конференцији беџ.

Новинар: Да ли га намерно заборављате или случајно?

Томислав Николић: Постоји намера и случајност.

Новинар: Која је намера, а која је случајност?

Томислав Николић: Па, намера је да ја заиста желим да победим на овим изборима, више него што ви желите да победи Борис Тадић и та жеља је толико јака да не желим да иритирам оне људе који би ускостраначки донели милион гласова, мени као кандидату. Мени треба два милиона. Ја још нисам одштампао предизборни беџ и мислим да није стигао, иначе носићемо тај беџ. Чим се избори заврше носићу поново беџ Војислава Шешеља. Али Војислав Шешељ сада није кандидат за председника републике.

Новинар: Да ли вам одмаже у кампањи ако већ...

Томислав Николић: Не одмаже ми уопште у кампањи, али мени ако сам нисам довољно способан не може нико да помогне. Не може нико да каже – јесте, ја сам најспособнији, али ево гурам Томислава Николића да буде кандидат, као што то говоре неки за Бориса Тадића. Не, ја хоћу да сам будем довољно спреман и довољно јак да сам победим. Зато и не тражим од људи који ме телефоном подржавају да изађу и да то кажу. Не треба ми таква врста подршке. Али много ми је драго када неко ко је потпуно чист, невин, као што је рецимо Марија Шерифовић, неумешан ни у шта, само је победник, долучи да ми пружи помоћ. То ми је најдрагоценија врста помоћи, као да ми је неко дете помогло. А ови извикани даваоци подршке који то некад раде за новац заиста ми нису потребни. Дакле, с поносом носим беџ Војислава Шешеља, као што с поносом слушам и руску химну на свом телефону. Али ево у кампањи не желим да било кога тиме нервирам. Желим да заиста покажем грађанима Србије да ме неће водити никакав страначки интерес кад будем прдседник државе. Само интереси Србије и Устав, Устав, Устав и закони. Ето то би био разлог и неморате уопште да ме подсећате, дакле, сваког јутра када ми жена спрема све што треба да обучем ја размишљам и о том беџу.

Новинар: Хвала.

Томислав Николић: Недостаје ми.

Новинар: Шта каже Војислав Шешељ што правите малу паузу у томе? Да ли сте га обавестили?

Томислав Николић: Господин Шешељ гледа чак и Б92.

Новинар: Гледаће овај прилог у коме ви кажете...

Томислав Николић: Сваки.

Новинар: ...да би неке могло да иритира то што га носите.

Томислав Николић: Претпостављам да би. Ја тражим рецимо од многих грађана који рецимо никада неће гласати за Српску радикалну странку да гласају за мене. И ово није страначка... ја јесам кандидат Српске радикалне странке, и сва моја идеологија проистекла је из идеологије Српске радикалне странке и кад ме питате шта ћу да учиним знате већ и сами, све сам то обећавао ових 17 година и радио као члан Српске радикалне странке. Али везивање само за Српску радикалну странку у кампањи, то може да помогне Борису Тадићу и било би вам јако драго када бих ја на било који начин помогао Борису Тадићу, зато чачкајте и даље. Али да хоћете да чачкате око Бориста Тадића имали бисте материјала на тоне, да хоћете њега да рушите имали бисте материјала на тоне. Он је заиста заслужио одавно да буде срушен, само што се нико не усуђује да га руши. Чак ни ова новина коју је преварио пре 15 дана у једном интервјуу када је дошао да тражи да му та новина пружи потпуну подршку и видим данас цела страница. И када је завршио интервју онда им је рекао да ће у року од два сата бити расписани избори, тако да му нису поставили ниједно питање о изборима, а завршили интервју са њим. Сутрадан је на расписане изборе изашао интервју са њим у коме се не помињу избори. Ево та новина му је данас поново дала страницу, значи да су притисци и уцене довољно јаки уз симпатије које неко може да има према било ком кандидату. Ја ценим ваше симпатије, симпатије ваше куће према Борису Тадићу, али покушајте понекад да будете објективни, тако лепо човек спава када је објективан. Угледајте се на мене. Изволите.

Новинар: Данас се одређује број кандидата на изборном листићу. Да ли бисте волели да извучете број један или имате неки други омиљени број?

Томислав Николић: Немам ниједан омиљени број. Некада сам као дете када смо нешто у вези бројева говорили, ја сам говорио број пет, али није битно, мислим да и број девет мени...

Новинар: Да ли бисте волели број пет?

Томислав Николић: Знаште шта, када је било по 20, 30 кандидата онда није било ваш свеједно да ли сте при врху или при дну. Први и последњи су увек некако на оку бирача који не тражи превише. Али ако се бирачи опредељују према броју, онда нема од Србије ништа. Ове постоје да озбиљна кандидата, Борис Тадић и Томислав Николић. Кад они буду ваљда ће цела Србија знати који је број испред њиховог имена. Дакле, потпуно ми је свеједно. Већ су ме људи питали ко да иде на извлачење тога, да ли ће да буде баксуз или ће бити срећне руке, ја сам рекао – слободно идите ту баксуза нема. Ја ако сад не победим у Србији више неће бити победника јако дуго.

Новинар: Да ли је Борис Тадић по вама озбиљан или неозбиљан? Ви сте сада једном рекли да је неозбиљан кандидат, а сада сте рекли да је озбиљан.

Томислав Николић: Он је неозбиљан кандидат, али имаће много гласова. Србију не смеју да воде неозибљни људи. То није смешно. Па ево, погледајте у кампањи председника републике који је у власти већ осам година. Шта вам је рекао, шта је урадио у животу? Он прича што и ја – биће боље ако ја победим. Он то говори са функције. Он не каже – било вам је добро док сам ја био председник. Не, него каже – биће боље ако сад победим. Па, и ако идући пут победим можда ће нам опет бити боље. Знате, најтеже је борити се са супарником иза кога не стоји никакав посао. То је био Коштуница 2000. године. Кажу – човек који никада није направио грешку. Па није ништа ни урадио. Борис Тадић је чак чинио грешке иако ништа није урадио. Али оставите то за дуел са њим. Хвала.