Борис Алексић: Добар дан даме и господо. Добро дошли на редовну конференцију за новинаре Српске радикалне странке, моје име је Борис Алексић, а поред мене су Јелена Живковић и Срето Перић. Данас бих желео да вам кажем неколико речи везано за догађаје пред Парламентарном скупштином Савета Европе. Као што знате, 22. јуна је усвојена резолуција под насловом Ситуација на Косову и улога Савета Европе. Проблем са том резолуцијом је био одмах када је понуђен њен нацрт, као и препоруке које су пратиле ту резолуцију, због тога што се успостављају посебни специјални контакти између Савета Европе и, како они кажу, власти на Косову. Наравно, када се каже власти на Косову, подразумева се да су у питању шиптарске власти на Косову и Метохију које не поштују ни повељу Организације уједињених нација, нити Резолуцију Савета безбедности 1244. А ја ћу вам детаљно навести садржај те резолуције, па ћете видети кроз коју форму су они покушали све то да упакују. Дакле, у нацрту, то јест у самој резолуцији Парламентарне скупштине Савета Европе, која је усвојена, генералном секретару савета Савета Европе се упућују следеће инструкције: да се успоставе следећи радни контакти на свим нивоима са властима Косова, када је то оправдано разлозима ефикасног спровођења активност Савета Европе, па онда имамо наставак и поштовања статусне неутралности, дакле, први елемент који је веома битан јесте овај када Савет Европе има разлоге за ефикасно споровођење својих активности. Јасно је да ће они директно успоставити комуникацију са шиптарским терористима који су скинули униформе, обукли одела и представљају се за политичаре на Косову. Наравно, представници Српске радикалне странке, Наташа Јовановић и Драган Тодоровић, нису могли да подрже овакав текст резолуције и они су гласали против. Оно што је заиста проблематично, то је да су представници Србије, ево ја овде испред себе имам извод са гласања, дакле, други представници Србије из владајуће коалиције су подржали овакву резолуцију. Господин Жељко Ивањи је гласао за, Наташа Јовановић против, Драган Тодоровић против, госпођа Наташа Вучћковић за. Ову резолуцију су подржали и сви представници Републике Албаније. Дакле, представници Албаније су сматрали да је ова резолуција веома корисна за шиптарске сепаратисте на Косову и Метохији, да она иде корак даље ка потврђивању такозване независности Косова и Метохије, ка удаљавању Косова од Србије и успостављању такозваних паралелних, различитих колосека приступања Европској унији, с једне стране Републике Србије а са друге стране такозваног Косова. Да видимо даље шта се наводи у резолуцији Савета Европе. Наводи се да је неопходно припремити студију изводљивости о примењивости судске праксе Европског суда за људска права по питањима реституције имовине и компензације. Пазите ви, на Косову и Метохији имате најгори криминал, имате отмице људи, имате трговину људским органима, имате убиства сведока у процесима пред трибуналом у Хагу, у процесу против Рамуша Харадинаја, а они као приоритет наводе питање реституције. Па, шта је са људским животима који су угрожени на Косову и Метохији? Дакле, Савет Европе то претерано не инетерсује. Да Комитет министара предводи активности за унапређење владавине права, борбе против корупције и, замислите, економског криминала. То се наводи у Резолуцији Савета Европе, дакле, они вероватно Косово замишљају као неку земљу из бајке, где цвета економски криминал, а у ствари у тој нарко-држави цвета оно што се зове трговина наркотицима, и ту је, ја мислим, време да кажемо отворено, као што знате, према споразумима, међународним, које је потписала Влада Републике Србије са Сједињеним Америчким Државама, са НАТО-ом, војна возила, возила НАТО-а, наше власти не могу да контролишу. То је веома чудно обзиром да постоје конкретни подаци да је база Бондстил центар за растурање наркотика из Авганистана широм Европе, дакле, центар за растурање хероина, и да се управо у тим заштићеним возилима, војним возилима Сједињеих Америчким Држава, тај хероин дистрибуира широм Европе. Имамо, дакле, једну заиста застрашујућу ситуацију. Да се вратимо даље на препоруке и теме које су вођене пред Парламентарном скупштином Савета Европе. Узгредно је поменута једна тема везана за киднаповане Србе и за трговину људским органима, и видећете овде да Парламентарна скупштина Савета Европе себи ускаче у уста иако то нису навели у тексту резолуције, навели су у неким пропратним актима и кажу следеће: оно што су морали да наведу везано за швајцарског парламентарца Дика Мартија који је задужен за истраживање трговине људским органима отетих Срба на Косову и Метохији, као и у Албанији, током сукоба 1999. године, наводе да је специјални изасланик Савета за људска права Уједињених нација, Филип Алстон, још крајем фебруара 2010. године јавно оптужио Албанију да опструише међународну истрагу, пазите, то није ушло у текст ове резолуције, ушао је један детаљ везан за економски криминал. Погледајте сада колико је теже ово дело које сам управо прочитао од онога што су издвојили предстаници Савета Европе. Даље, проблем са заштитом сведока као основ за правду, каже се у овом делу, издваја се проблем недовољне заштите идентитета сведока, наводећи пример суђења Рамушу Харадинају које је било отежано. Пазите сад овај детаљ, колико они покушавају да ублаже сваки термин који користе, да употребе што блаже речи, које је било отежано услед знатног притиска на сведоке, па онда у загради стоји - од којих су неки убијени. Пазите, знатан притисак на сведоке од којих су неки убијени. Дакле, људи који су били укључени у „одбрану“ Рамуша Харадинаја пред трибуналом у Хагу су убијали сведоке. Најмање четири сведока је убиејно том приликом и Рамуш Харадинај је ослобођен, а даље се каже - док је велики број одустао од сведочења. Дакле, сам Савет Европе у неким пропратним актима демантује наводе из своје резолуције, демантује да је главни проблем на Косову и Метохији економски криминал, борба против корупције, и показује да скрива податке везане за најгоре злочине који се одвијају на Косову и Метохији под шиптарском влашћу, и под чизмом НАТО-а. Пратећи документи уз ову резолуцију, званични пратећи документ је такође и Препорука 1923. У тој препоруци се каже, између осталог, следеће: инсистира се на заштити културног наслеђа Косова. Пазите, какво културно наслеђе Косова? Овде се мисли на културно наслеђе Србије, мисли се на православне манастире, мисли се на културу која је наслеђена од Византије, међутим овде су употребљава један заиста непримерен термин и сво то културно-историјско, наслеђе које је српско, бисери европске културе, проглашава се за косовско. Такође, Срби се нигде не помињу у препорукама, међутим помињу се неке друге етничке националне групе као што су Роми, Ашкалије, Египћани на Косову и Метохији, и на крају се инсистира на радним контактима између Савета Европе, његових заспослених функционера са косовским властима на свим нивоима, дакле и са овим терористима, који су убијали српски народ, који су оптужени пред неким судовима, који су на потерницама Министарства унутрашњих послова Републике Србије. Најстрашније је да су овакве препоруке подржали неки представници Републике Србије. Овакве препоруке је подржао господин Жељко Ивањи, ја имам те изводе, могу да вам дам без икаквих проблема, господин Драгољуб Мићуновић је такође подржао овакве препоруке, госпођа Наташа Вучковић такође. Наравно, представници Срспке радикалне странке нису подржали овакве препоруке. Е сад, поставља се питање зашто Влада Републике Србије, зашто представници парламента не ангажују одређена стручна лица да припреме те посланике владајуће коалиције када одлазе пред Паламентарну скупштину Савета Европе и да им објасне неке ствари које су јасне свим грађанима Републике Србије, пре свега да је културно-историјско наслеђе Косова и Метохије српско, пре свега да најугроженији народ на Косову и Метохији јесте српски народ, који живи у гетима, и да их научи да Савет Европе једноставно не може да контактира и одржава састанке и везе са властима Косова, мислећи на шиптарске власти, без сагласности Србије, да они тако нешто не смеју да подрже. Међутим, очигледно је да су ове евроатланске интеграције отишле погрешним путем. Ми смо причали прошли пут о резолуцију коју је усвојио Европски парламент, где су позване све чланице Европске Уније да признају независност Косова и Метохије, ево и сада недавно Спољнополитички одбор Европског парламента усвојио је резолуцију у којој се државама чланицама Европске уније, које нису признале Косово, једноставно препоручују да то учине што пре. Тим поводом особа која је написала ту резолуцију, нацрт резолуције који је усвојен, известилац Европског парламента за Косово, Луначек, посланик Странке зелених Аустрије, наводи да би Европски парламент поздравио признање независности Косова од стране свих чланица Европске уније, као и других држава. Дакле, имамо још једну јасну поруку упућену властима у Србији. Који је одговор наших власти? Преварили сте се ако мислите да Борис Тадић није спремио одговор, он је решио да створи у међународним односима конкуренцију Европској унији, и шта се десило? На недавном самиту који је одржан у Истамбулу, турски председник Абдулах Гул изјавио је на самиту процеса сарадње југоисточне Европе да би Косово требало укључити у процес регионалне сарадње. Дакле, уместо ка Европској унији, полако се Борис Тадић окреће ка турској унији, ствара конкуренцију Европској унији на међународном нивоу и заиста то је невероватан потез у складу са оним што се дешавало, отприлике у 14. веку, на територији Србије и на територији других европских земаља. На ове изазивачке речи, где председник Гул жели Косово да укључи у неко ново османско царство, Борис Тадић изјављује за народе југосисточне Европе, да су вековима повезани музиком у којој су често позајмљивали једни од других делове, увек додајући и понешто своје. Дакле, ове ствари које изјављује председник Тадић су пре свега непримерене, он није на прави начин одговорио на изазове које је упутио председник Турске, господин Гул, и заиста је време да своје одлуке и своје потезе Влада Републике Србије преиспита. Да не бисмо били они који само критикују а не нуде никаква решења, постоје конкретна решења којима Србија може да се одбрани од оваквих напада и да постане заиста озбиљан играч у међународним односима, озбиљан субјект међународних односа, а не неко ко ће беспоговорно да следи политику Вашингтона и Брисела. Прво решење јесте стратешко партнерство са Руском Федерацијом, већ смо више пута истакли, приступање новом концепту европске безбедности од стране Србије, концепт који је понудила Руска Федерација. Што пре то урадимо, имаћемо бољу позицију, не само безбедоносну, већ и економску, а када је у питању изазов који нам упућују с једне стране питањем Косова и Метохије, а са друге стране трибуналом у Хагу, ми сматрамо да будући да су оба ова питања везана за главу 7 Повеље Организације уједињених нација, наша држава, Министарство спољних послова, у сарадњи са Руском Федерацијом, морају да покрену и употребе један институт познат у Уједињеним нацијама који се зове „уједињени за мир“, а који омогућује Генералној скупштини Организације уједињених нација да преузме иницијативу везано за главу 7 Повеље Организације уједињених нација од Савета безбедности. Као што знате, Србија има већу подршку у Генералној скупштини Организације уједињених нација од заступника независног Косова, а ми сматрамо да би могла да се прибави и велика подршка за ревизију одлука трибунала у Хагу, јер су оне супротне међународном праву, уопште функциоинсање овог трибунала је супротно и Повељи Организације уједињених нација, а пре свега везано за измишљено кривично дело удружени злочиначки подухват, који је измишљен 8 година после оснивања трибунала у Хагу, 2001. године, који није прописан статутом тог истог трибунала. Дакле, употребивши институт уједињени за мир, Србија би могла да постигне победу по питању Косова и Метохије пред Генералном скупштином Организације уједињених нација. Тај институт је много јачи од расправе која би уследила након одлуке Међународног суда правде по питању саветодавног мишљења, које је наша држава поставила, и он напросто мора да буде употребљен у оном тренутку када пријатељска земља буде председавала Саветом безбедности. Сада се поставља само питање да ли власт у Србији, власт у Београду има храбрости да то учини и да ли заступа српске националне интересе. Ја сам имао толико за данас. Уколико има неких питања, изволите. Уколико нема, хвала.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР