Хаг не зна за Дан људских права

Лидија Димитријевић: Уважени представници медија, даме и господо, захваљујем што сте се одазвали нашем позиву и дошли на конфернцију.

Данас се у свим државама чланицама Уједињених нација обележава Међународни дан људских права. Српска радикална странка тим поводом жели да, по ко зна који пут, укаже на кршење људских права председника странке доктора Војислава Шешеља, држављанина Републике Србије у Хашком тирбуналу.

Ево, ускоро ће пуних девет година како непрекидно траје кршење његових основних људских права.

Подсећам да је Уставом Републике Србије, у делу који се односи на људска права и слободе, гарантовано право на правично суђење. Члан 32. каже да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама.

Општа декларација Уједињених нација о људским правима, која је проглашена на данашњи дан 1948. године, због чега се он и обележава свих ових година, каже у свом првом члану: „Сви људи рођени су слободни, са једнаким достојанством и правима.“

Сведоци смо да су у случају Војислава Шешеља, председника Српске радикалне странке, пред трибуналом у Хагу прекршена сва људска и процесна права, а држава Србија ничим не реагује на то.

Представници једне друге, пријатељске земље – Русије, у Савету безбедности указују на то какав је процес суђења Војиславу Шешељу. Имали смо прилике да пре неколико дана амбасадор Русије Виталиј Чуркин у свом наступу у Савету безбедности Уједињених нација дословно каже да је реч о злогласном процесу, непоштовању процесних и људских права и да је Русија забринута због тога што се дешава са Војиславом Шешељем, не само због тога што то траје девет година, а да нема првостепене пресуде, већ и зато што су угрожени и његово здравље и његова процесна права. Чуркин је у том смислу критиковао Брамерца и Мерона што нису изнели детаље о процесу Шешељу када су представљали шестомесечни извештај о раду.

У том смислу, ми као странка, као људи, кажемо да је апсурдно, готово невероватно да једна страна држава, која је пријатељска, обраћа пажњу на кршење права једног српског грађанина, док девет година власт у Србији ћути о српском грађанину који се налази у Хашком трибуналу. То је апсурд који је необјашњив и са правне, и са политичке и са људске стране гледишта.

Желим да истакнем да је држава Француска реаговала због кажњавања Флоренс Артман са 7.000 евра која је након неплаћања у року замењена са седам дана затвора због непоштовања суда, због података које је изнела у својој књизи. Интересовало их је ко је то казнио њиховог грађанина? Тако смо чули да још није забележено у Француској да се тужи новинар за нешто што је написао.

Познато нам је каквим је казнама за непоштовање суда, такође због објављивања података у својој књизи кажњен др Шешељ. Нико од званичника из Србије није реаговао.

Сведоци чији је идентитет објављен у књизи, сведочили су у корист Војислава Шешеља, неки се и изљубили са њим у судници. Ово говорим, јер желим да подсетим да се против сведока у процесу против Рамуша Харадинаја воде поступци, јер они одбијају да сведоче као сведоци тужилаштва против Харадинаја. Одбијају јер су многи са списка сведока убијени, некима су читаве породице убијене.

Харадинај је био на слободи, чак му је било дозвољено и да се бави политиком. Др Војиславу Шешељу укинута је и привилегована комуникација са правним саветницима.

И сам Брамерц је мишљења да судски процес против Војислава Шешеља није пример како треба да функционише међународно право, и нема проблем да то призна. Међутим, покушава да одговорност превали на председника Српске радикалне странке који се брани у складу са правилима суда.

Важно је да нагласим да је др Шешељ доказао да је трибунал у Хагу политичка институција и да нема везе са правом и правдом. Такође, та институција чини све да га задржи тамо што дуже – док се не заврше парламентарни и председнички избори.

Ако има неких питања – изволите. Уколико нема, ја вам се захваљујем.