Након што је „Инекс Морава“ из Ниша, од стране мешовите Комисије у чијем су саставу били и представници Енергане и Општинске управе али и политичких структура, проглашена за најповољнијег добављача угља за Општину Бор, о детаљима и ретроспективи грубог покушаја рушења власти у Бору говорио је председник Општине Бор, Бранислав Ранкић.
Бранислав Ранкић: Даме и господо новинари добар дан, редовна конференција за новинаре председника Општине. Данас је време одржавања конференције померено и одржава се мало раније због сахране Његове Светости патријарха српског Господина Павла.
За сутра је, почећу од тога, заказана Седница Општинског већа на којој треба да донесемо одлуку о упућивању двочлане делегације на прославу Дана Општине Бар, града побратима Општине Бор. Они су нама били за Дан града, 6. мај овде, узвратићемо посету. На Дневном реду биће и доношење Одлуке о изради генералног урбанистичког плана града и Просторног плана општине Бор. То је обавеза према Закону о планирању и изградњи који је ступио на снагу 11. септембра. Три недење нисам држао редовну конференцију из разлога заиста бурних догађаја који су се десили у општини Бор, чиме је, једно време, општина Бор била у жижи интересовања у Републици Србији и била на медијима републичког значаја, поготово електронским медијима. Ја сам тада тврдио као и сада да је то практично био покушај прављења афере од нечега што је био проблем највећег броја локалних самоуправа у Србији, а фокусирана је Општина Бор. Ви и данас имате ситуацију да је у великом делу или у великом броју станова у Београду где су радијатори потпуно хладни па то ипак није тема. Имате ситуацију у којој су градске топлане Града Београда највећи дужник Србијагаса. Дуговања се мере стотинама милијарди динара, па ипак нико не говори о том проблему. Говори се о дуговањима за електричну енергију и енергенте Топлане у Бору. Али, озиром да су сви могли да изнесу своје ставове који су углавном били опречни, обзиром да је од мене тражено као и од осталог руководства да поднесемо оставке, обавеза ми је да кроз ову конференцију за новинаре кажем зашто то нисам желео да урадим. Протест од прекјуче је показао да заиста нема, иза толико организатора, снаге која би имала морално или било какво друго право да тражи оставку председника Општине и његових сарадника а довољно је само председника Општине, али је поготово неумесан предлог да одборници поднесу оставке. Јер ако одборници поднесу оставке, онда ће, на њихова места, политичке странке именовати друге одборнике са листе коју су имали, а ако би неко ускратио политичким странкама да именују друге одборнике, монда је то противуставно и уопште не разумем захтев синдиката и политичких странака које су у томе учествовале да одборници поднесу оставке.
Захтеви за увођење Привременог органа управљања морају наравно бити на закону заснованим основама, уколико се не примени пракса кризних штабова којој видим да би многи прибегли када би имали прилике. Наравно да постоје услови који морају да се испуне да би се увео Привремени орган управљања. Међутим, они који такве захтеве шаљу, љих очигледно не анима закон.
Неки који су у неком ранијем периоду били овде говорили о томе како ја уништавам предузећа и како су они уложили напор да та предузећа извуку из крзе. Преда мном су папири који говоре о пресеку, потпуно јасно, у наредних годину и по дана шта се дешавало до данашњег дана и како су дугови одређених предузећа расли у периоду од 9 месеци мог одсуства са власти. Алитакође и гомилање неисплаћених зарада за запослене. Рећи ћу вам на примеру «Водовода» да је дуг за струју порастао за 9 месеци за око 50 милиона динара, да је много мање уплаћивано за струју него што је уплаћивано док сам ја био ту. Дуг за струју када је «Топлана» у питању, такође је порастао енормно.
Али, да почнемо од предузећа која су ликвидирана. Дуговања «ШРИФ»-а у септембру 2008. године када сам ја смењен била су око 6 милиона динара и углавном су то биле неисплаћене зараде запослених. У поступку ликвидације а то се десило одмах када сам преузео власт, после непуних месец дана, дуговања су била 26 милиона, од чега је око 3 милиона за неисплаћене зараде јер смо у међувремену динамику повећали и исплатили за два месеца. Дакле, 23 милиона су, за 9 месеци, направљена дуговања. Када је у питању «Спортски центар», ту је још више, негде око 35 милиона су порасла дуговања, још увек се евидентирају. Тако да, не ликвидирам ја фирме нити доносим такве одлуке зато што бих волео да тих фирми нема, него кроз оснивање нових фирми покушавам да их оздравим и да направим те фирме које су функционисале, нажалост, на катастрофалан начин, да покушам да направим нове, здраве фирме. До ликвидације «Центра за културу» је дошло, у ове две фирме између осталог, због енормног броја запослених, а у «Центру за културу» због припајања са Биоскопом и што је било много лакше извршити припајање оснивањем нове фирме јер смо две године тражили и покушавали да нађемо правне основе да се таква једна фирма формира. Ево, на том примеру можете да видите да у «Спортском центру» који је имао 105 запослених и преко 30 Уговора о делу, по новој Систематизацији радних места радиће 50 радника плус 5 на одређено време. У Радио-телевизији Бор ће радити 40 запослених плус 4 на одређено време и у «Центру за културу» 14 плус 2 на одређено време, обзиром да су на та 22 запослена примили и оне који су били у Биоскопу. И наравно да ће кроз рационализацију пре свега исплата зарада запосленима али и кроз уштеду у материјалима, ови нагомилани губици у 9 месеци мог одсуства са власти бити, између осталог и на тај начин намирени, да би уопште та предузећа односно установе, могли да опстану. Из тога се види један домаћински однос према јавним предузећима и установама.
Дајкле, није било домаћинског понашања и то су празне полутичке приче. Овде су спремни папири, сви који су заинтересовани могу до њих да дођу и да се увере да је управо тако било. На примеру «Водовода» поготово се види колико је то драстично када сте имали ситуацију да вам је дуг за струју порастао 50 милиона динара, а да се истовремено, за тих 9 месеци, дуг РТБ-а према „Водоводу“ смањио за неких тридесетак милиона. Дакле, у то време, РТБ је интензивно плаћао Водоводу своје обавезе, али нажалост, ефекти нису били такви да се смањује дуг за електричну енергију, него је он повећаван.
Сутра би требало у Бору да борави румунски амбасадор, Јон Маковеј. Ја се надам да ћу имати прилику да се сретнем са њим и да попиричамо.
Имали сте прилику да видите даје агонија око набавке угља, око свега онога што се дешавало завршена прекјуче потписивањем уговора и да су јуче почеле да пристижу прве испоруке угља у Бор. Из тога се види да је постојао, данас је потпуно јасно, организован бојкот од почетка грејне сезоне, да су пропуштени сви пристојни рокови да се склопе уговори са добављачима. У периоду завршетка тендера су добављачиодбијали да склопе уговоре, вероватно опет под различитим утицајима разних интересних група и после осниваља једне мешовите комисије у чијем су саставу били и представници Енергане и Општинске управе али и политичких структура, дошло се до тога да се ипак одабере добављач угљева и према мојим информацијама, првобитна понуђена вредност смањена је за око 44 милиона на годишњем нивоу када је у питању набавка угљева. Оптуживан сам да смо, зато што смо презадовољни радом претходног директора Топлане продужили и изабрали га поново у септембру месецу-тачно је зато што је истекло годину дана в.д. стања, противзаконито би било дуже задржавање претходног директора Топлане, а било је крајње неозбиљно именовати другог директора у тренутку када је било потребно потписивање уговора са добављачима угљева. Због тога је продужен тај рок, а ни у ком случају зато што није било других решења. Види се да су она постојала и да ће и убудуће постојати јер је сигурно да нема незаменљивих.
На тендеру за најповољнијег понуђача било је разних интереса. „Вибо промет“ Зајечар је ставио званичан приговор на извештај Комисије и на бодовање, али било је и код других добављача. Очигледно је да је свако онај ко се појавио на тендеру имао неке структуре које су га промовисале, али је Комисија успела да одоли свим тим притисцима којих је било и да избодује онако како је то прописано формулом, тако да ту притисак није могао ни да се врши јер је рачуница веома једноставна. Бодови су сабирани по партијама и у свим партијама је најбољи понуђач био „Инекс Морава“. Међутим, био је и закључак Комисије да би Топлана уштедела око 3 милиона укупно, уколико би за једну партију угљева склопила уговор са „Вибо прометом“ из Зајечара, а разлог због чега би уштедела, ја сам се распитивао, јесте што су у питању домаћи и страни угљеви, ваљда се ту појављује нека разлика, али истог квалитета. Међутим, то је била ствар добављача и њиховог међусобног договора, да се договоре „Инекс Морава“ и „Вибо промет“. До тог договора очигледно није дошло, чим је уговор у потпуности потписан са Инекс Моравом. Да ли је било притисака? Претпостављам да јесте. На мене нико није вршио притисак - нити је могао, нити сам био члан Комисије нити сам потписивао Уговоре. Можете питати сваког члана појединачно да вам каже.
Ево, ја сам толико имао за ову конференцију, ако имате питања, изволите.
Новинар: Ви сте именовали Комисију.
Бранислав Ранкић: Нисам ја именовао Комисију. Комисију је именовао директор Топлане.
Новинар: Колико радника у поступку гашења ради у Спортском центру и када ће бити завршен поступак регистрације?
Бранислав Ранкић: У Спортском центру тренутно ради 16 запослених. Био је предлог в.д. директора на нову Систематизацију на 74 па на 75 радних места и та је Систематизација одбијена јер је јасно речено оквир до кога треба ићи. Шеснаесторо је оних који спроводе стечајни поступак. Нови привредни субјект је у поступку регистрације, у Агенцији за привредне регистре већ је регистрован, мислим да је одређен и ПИБ и после потписивања Систематизације радних места, 50 плус 5, ући ће се у пријем радника, односно, позиваће се они радници који су упућени на Завод.
Ако немате више питања, хвала. Ваш интернет прегледач можда не подржава приказ слике. Ваш интернет прегледач можда не подржава приказ слике.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР