Наташа Јовановић: Поштована господо, Српска радикална странка најоштрије осуђује бахатост Тадићевог режима који се огледа у цензурисању уговора који је влада републике Србије потписала са италијанском компанијом Фиат.
Тадић и његов режим, почев од премијера Цветковића, преко Млађана Динкића и Божидара Ђелића, и свих оних који су учествовали у пројекту италијанске фабрике у Крагујевцу, прекршили су Устав, закон и све прописе које је усвојила Скупштина Републике Србије. То је прошле недеље изјавио и републички повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић, који је јасно рекао да тим људи из агенције након вишемесечних покушаја да истраже да ли је уговор владе Републике Србије са компанијом Фиат аутомобили повољан по Србију или није, остао без одговора, јер надлежни органи, кршећи све позитивне законске норме, нису хтели да дају те информације. Више од сто страница је зацрњено и нико од народних посланика и грађана Србије, који финансирају део који улаже Влада Републике Србије, сада нема никакве информације.
Овде се поставља основно питање: да ли су грађани Србије и грађани Крагујевца преварени у мају месецу 2008 године, после потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању, који је за протекле три године закинуо буџет Републике Србије за више од 300 милиона евра само по основу царина. Тада су им Тадић, Динкић и Ђелић, уз Верољуба Стевановића, у Крагујевцу обећали да ће посао са компанијом Фиат бити толико исплатив за Србију и њене грађане, да ће то постати посао века. Невероватно је да председник Тадић изјављује да је Фиат компанија, а то исто смо чули од премијера Цветковића, захтевала од Републике Србије да делови уговора, што је 90% уговора, буду цензурисани, из разлога да Фиат аутомобили заштите своје интересе на будућем тржишту и као нови произвођач у нашој земљи. Овде се поставља елементарно логичко питање: ако држава Србија, њени органи, склапају уговор са приватном компанијом, како је могуће да део који финансира Република Србије буде сакривен (а тај део је данас много превазишао онај део који треба Италијани да уложе у нашу земљу). Како је могуће да се крије какав је уговор, колико ће бити запослених, колика ће бити производња, и, што је најважније, колика је добит државе у послу?
Тај посао, као и сваки други, сноси одређени ризик. Ако је град Крагујевац и Влада Републике Србије по основу инфраструктуре, ослобађања од пореза и могућности да та компанија крене да инсталира своје нове хале и своју производњу дала сто милиона, ако је пружила још 200 милиона субвенција за нову италијанску фабрику, ако је дала гаранције Европској банци за обнову и развој од 350 милиона евра које је ратификовала Народна скупштина Републике Србије, да би Фиат кренуо даље са прављењем нове фабрике, да ли онда за државу Србију, при склапању таквог уговора, постоји ризик. Сви стручњаци из области економије који нису европски догматици, као што су Тадић и Ђелић, и који реално сагледавају ситуацију, знају да је компанија Фиат у 20 фабрика аутомобилске индустрије у свету, да се рангира као фабрика која послује са губитком, која уз то има огромне проблеме у својој земљи, која затвара погоне, која има проблем са пласманом већ постојећих аутомобила. Зашто се онда такве ствари крију од грађана Србије, када Влада Републике Србије директно улаже средства у стварање нове компаније као мањински партнер?
Цела прича може да се повеже и са оном причом о бесплатним акцијама у истом периоду у мају месецу 2008 године. Ионда сте после тога чули да је Млађан Динкић рекао да то није била његова идеја и да је то рекао у кампањи по наговору Бориса Тадића. Јуче смо од Тадића чули да он као председник републике зна како изгледа нови модел који треба да се производи у Застави, али не сме никоме да каже. Најпре Борис Тадић, када је реч о том уговору, као председник републике, а по Уставу Републике Србије, нема никаква овлашћења. Тај посао је уговорила влада Србије, премијер и ресорни министри. Ви сте могли да видите да су у стручним часописима и у дневном листу Политика, у више наврата ваше колеге писале како изгледа тај прототип. То је модел који има свој радни назив „Л зеро“ који је готово идентичан Фиатовом моделу „Идеа“ који је доживео потпуни крах пре свега на америчком, а и на западноевропском тржишту. Сам Динкић се хвалио да модел који ће се производити у Крагујевцу и који ће имати више варијанти што се тиче кубикаже и тога да ли је мултиџет, да ли је дизел или бензинац, да ће основни модел да кошта 12000 евра, а тај што Динкић намерава да купи коштаће 17000 евра.
Па према томе, како те информације може да зна Тадић који за то нема никаква уставна овлашћења, како о томе сме да прича и да се јавно хвали Млађан Динкић, а грађани Србије, и народни посланици који у скупштини имају пред собом ратификацију тих споразума, одборници скупштине Града Крагујевца који су пред собом имали одлуку о ослобађању компаније Фиат за све оно што им је град пружио, не могу да имају те информације? Најдрастичнији и најскандалознији део тог уговора је управо оно на шта смо упозоравали од почетка, а што је власт глорификовала у предизборној кампањи. То је број аутомобила који ће да се производи и које је то тржиште на којем ће да се продаје и број запослених. Тај број запослених није онакав како су Стевановић, Динкић и његови компањони и кампањи 2008 обећавали, него смо сведоци тога да људи, који су по основу меморандума и по основу уговора владе Републике Србије са Фиат компанијом преузети из Фабрике Застава у Фиат, данас масовно добијају отказ.
Такав случај је и госпође Мигане Алексић, дипломираног машинског инжењера, која је у фабрици Застава радила на стандардизацији квалитета производа сада већ затворене фабрике Застава. Када је преузета по том уговору, којим је држава Србија гарантовала да ће добити своје ново радно место у Фиату, добила је и решење од италијанског послодавца да ће да ради као конструктор алата и експлоатације алата. Прошло је годину дана и госпођа Алексић је од Фиата добила две могућности: или да узме одређени део новца који јој се нуди или да добије отказ, односно како су јој понудили да споразумно раскине радни однос са компанијом Фиат као инжењер машинства и то са највишим оценама рада у претходних 20 година у некадашњој фабрици Застава. Сада, пошто она то није хтела, иако је мајка малог детета, иако има толико велико искуство, она је добила решење о раскидању радног односа.
Поставља се питање да ли Тадић тако штити Фиат компанију и да ли то исто ради градоначелник Крагујевца, премијер Цветковић и Млађан Динкић од бахатости над људима који су својом стручношћу и својим знањем желели да раде у новој компанији, да дају свој допринос и да за то буду адекватно плаћени. До почетка производње тог новог модела, за кога и птице на грани знају како он изгледа и која цена ће да му буде и које су му мане, дотле ће ко зна колико колега и радника остати без посла. Јер, Фиат то може. И разна обећања, конкретно Верољуба Стевановића 2008 године, а то је наставио да прича и у годинама које су уследиле, да ће фабрике компоненташи бити искључиво из Србије, једноставно нису остварена. Видели сте и сами да по ономе што су рекли представници Италијанске компаније готово ни једна фабрика у Србији не испуњава атесте за производњу било чега на овом Фиатовом моделу. Где су онда те десетине хиљада нових радних места, нове фабрике које ће да ничу у Крагујевцу и целој Србији?
Ми смо желели и желимо најбоље нашем граду и људима који треба овде да раде и деци која се школују. Ми смо само чекали да прође одређено време да бисмо јавност обавестили колика је наша сумња, као што су то изрекли и стручњаци из аутомобилске индустрије, економисти и сада и повереник за информације и његови сарадници. Очигледно је да је то што се цензурише, основ за мутне радње појединаца.
Ми тражимо од градоначелника Крагујевца и од надлежних у Влади Републике Србије, пре свега од Мирка Цветковића од Динкића, Небојше Ћирића и Божидара Ђелића, да нам кажу какав је то уговор држава Србија потписала да уложи огромна средства, а за узврат добија раднике и запослене на улици? Јер држава, што они очигледно не знају, по Уставу и своме деловању, мора да буде изнад сваке приватне компаније. Према томе, ми сматрамо да је тај пут европских догматика и оних који су грађанима Србије обећавали мед и млеко и кроз споразум о Стабилизацији и придруживању, и кроз аутомобилску индустрију, и кроз радна места која Динкић отвара уз субвенције државе по целој Србији, једноставно лаж и обмана која само њима користи да би се одржали на власти, да би се позиционирали пред следеће изборе.
А ми смо упозоравали надлежне у влади Србије да су се та средства која је Динкић за своју кампању и кампању своје странке и сада ове нове разбијачке организације Уједињени региони Србије (које је Динкић добио за своје политичке пројекте који се зову нови индустријски пројекти) уложена у пољопривреду, да су дата сељацима, онима који живе у расељеним местима у Србији, држава би имала огроман профит само од производње здраве хране и свега онога што прати пољопривредну индустрију. Овако, ми видимо и кроз почетак потписивања петиције грађана да неће у Европску унију коју је покренула Српска радикална странка на територији целе Србије, да грађани схватају ту европску превару. А данашња информација коју сада преносе све агенције у Србији је да, и ако добије статус кандидата, Србија може да рачуна на то да уђе у Европску унију тек 2020 године. Дотле не само што нам ти Бриселски моћници, којима су у Србији потребни само ресурси, покушавају да одузиму Косово и Метохију, него можемо да очекујемо да ће кренути на Рашку област, на Војводину, на југ и исток Србије. И томе, дакле, нема краја.
Грађани Србије морају да знају да је пут Србије у њеној стабилности у власти која неће да лаже грађане. Нама никако није место у Европској унији. Ми ћемо учинити све у наредним месецима да број наших суграђана који то знају буде што већи. Јер, само ако се отргнемо из канџи, како је један млади редитељ назвао свој филм, из ланаца и окова Бриселске администрације, Америке и НАТО пакта, ми можемо да имамо будућност за нас и нашу децу.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР