Горан Тајдић:Дани пива у граду без пиваре

Горан Тајдић:Завршила се и 28. манифестација „Дани пива“ а да Зрењанин још нема никакво решење по питању Зрењанинске индустрије пива (у наставку ЗИП). У Зрењанину се од 2006. године не производи пиво, пивара не ради, још се не зна шта ће бити са њом, али се и даље славе „Дани пива“. Хронолошки да подсетим да је ЗИП приватизован још 2003. године, када је контроверзни бизнисмен Момчило Рајић купио ЗИП. Тадашња власт у граду Зрњанину из непознатих разлога није никако интервенисала, нити се трудила да доведе неког стратешког партнера који ће покренути производњу пива, као што је то урађено са другим пиварама у Србији. Продата је Момчилу Рајићу, иако се зна да је он од 1996. године већ био на удару закона, да је био у затвору, да је био осуђиван, и чим је изашао из затвора поново је био хапшен. До 2003. године три пута се налазио у притвору. На крају, ипак је њему продат ЗИП на који је 2006. године стављен катанац и од тада нема производње пива у Зрењанину. Иако је после, због дуговања ЗИП-а према држави од 300 милиона динара, ЗИП дошао у власништво државе, државна администрација или власт која је тада била 2006. апслоутно ништа није учинила да се нађе стратешки партнер, да се изврши нова приватизација ЗИП-а и да се настави традиција која траје од 1745. године, да се настави са производњом брендова који су били најпознатији, као што су: светло пиво, Портер, Тут-гут или касније Еуромалк.
Касније, Горан Кнежевић, који је био највећи градски функционер од 2000. године, прво као председник Општинског већа од 2000. до 2004. године, затим као градоначелник од 2004. до 2008. године, није учинио ништа по питању пиваре да се њен статус промени. Нови градоначелник који га је наследио, Милета Михајлов је најављивао да се решава питање ЗИП-а и да ће ЗИП почети са радом. Међутим, од 2008. до 2012. године ништа није урађено. Дошла је нова власт 2012. године, и она је исто давала обећања у медијима да ће се покренути производња пива у Зрењанину, чак је и секретар Скупштине града Зрењанина Милан Мркшић најавио на конференцији за штампу да ће град постати власник ЗИП-а, да ће град учествовати на аукцији и купити ЗИП. Познато је да је у мају месецу ове године седница Скупштине одложена, а на њој је требала да се донесе та одлука да град купи ЗИП. На крају се видело да од свега тога нема ништа.
Ако рачунамо да је на челу града од 2000. до 2008. године био Горан Кнежевић, а сада 2012. године поново као председник Градског одбора али на челу СНС-а овде у Зрењанину, ми српски радикали јасно указујемо да по питању ЗИП-а у наредном периоду и у догледно време се ништа неће решити. Једноставно, ни претходна власт ни ова власт није имала ни жељу, ни начин, ни модел на који начин да се ЗИП опет покрене.
Како време пролази, тако и та опрема која се налази у фабрици пропада и застарева, а проблем је у сваком случају да ако и било ко купи ЗИП како да покрене производњу. Можда би се то исплатило неком ко би само купио брендове који су били познати, и за које верујем у граду Зрењанину и широј околини да ће се наћи купци за такав један бренд као што је био Еуромалк или Тут-гут, црно Портер пиво и светло зрењанинско пиво.
Проблем настаје од 2000. године по питању приватизације и спорног Закона који је донела влада Зорана Ђинђића, тако да су се појединци који су се у претходном периоду обогатили да би опрали тај новац више куповали предузећа која ће касније продавати продајом имовине и земљишта и опрали тај новац, а не да би покренули производњу. Највећа грешка претходне власти у Зрењанину је та што нису водили рачуна коме се продаје, нити су интервенисали код надлежних државних органа који су вршили приватизацију. Ако се сетимо да је тај спорни газда Момчило Рајић купио и „СМ ТУРИСТ“, такође 2003. године, а „СМ ТУРИСТ“ је 2010. године избрисан из регистра. Афера је потресла град Зрењанин и по питању одмаралишта које су град Зрењанин и привредни субјекти имали и у Словенији и у Хрватској, ни дан данас не постоји епилог шта је са тим одмаралиштима, ко је та одмаралишта продао, и у чијем је џепу тај новац завршио. Опет се спомиње тај исти Момчило Рајић који је купио и ЗИП. Наиме, када је 2006. године на рачун „СМ ТУРИСТ“-а легло 400 хиљада еура од продаје одмаралишта у Хрватској, преко једне мађарске банке, тада је, како су писале „Новости“, почела истрага од стране БИА по питању продаје одмаралишта, међутим, као што знамо, до 2000. године Горан Кнежевић је био директор „СМ ТУРИСТ“-а. Како је јавни тужилац и тада рекао да једноставно документација о тим одмаралиштима од 90-их година до 2000. године не постоји, шта је у власништву „СМ ТУРИСТ“-а.
На крају крајева, због те уплате је и почела истрага БИА. БИА је ту истрагу занемарила из ко зна којих разлога, изгледа су ту много већи „играчи“ који се налазе у држави имали већи утицај па је истрага пребачена, с обзиром да је Горан Кнежевић прислушкиван, истрага је пребачена по питању грађевинског земљишта. Данас врло добро знамо како се и тај епилог у Специјалном суду у Београду завршио. Једноставно, многе ствари које су се дешавале у прошлости од 2000. године чаме негде у фиокама, нико ништа не решава, а највећу штету и проблем трпе грађани, бивши радници тих свих предузећа код којих је извршена приватизација у граду Зрењанину, и дан данас на њима стоји катанац.