Милорад Мирчић: Даме и господо, новинари, две реалне опасности су се надвиле над Србијом. Једно је федерализација Србије, а друга опасност је, опште позната, епидемија, мексичког грипа. Србија епидемију решава тако што ће предузимати одређене мере, наравно, уз стручни надзор.
Епидемију федерализације Србија тешко може да реши у оваквој констелацији и односу снага у владајућој коалицији. Ми смо сведоци да оно што је било противуставно, а предвиђено је и садржано у Статуту Аутономне Покрајине Војводине дефинитивно добија подршку од стране републучке Владе и иде се корак даље, од исте те Владе, тако што се уместо вишег степена аутономије Вој обезбеђује потпуна федерализација, тачније статус посебне федералне јединице у оквиру Републике Србије. Наиме, предлогом Закона о преношењу надлежности који је републичка Влада у радној верзији објавила на Интернету, јасно се потврђује да, буквално, све ингеренције које су Статутом Војводине предвиђене остају, али Влада награђује Аутономну Покрајину Војводину и претвара је у федералну јединицу тако што јој даје додатне ингеренције и додатна овлашћења. Суштина овог нацрта Закона је да се потвдри чињеница да је Војводина аутономна покрајина или део Србије који има свог председника Владе, који ће седети или имати седиште у главном граду Новом Саду, а онда једна мала козметичка измена. Уместо међународне сарадње која је омогућена Статутом АПВ овде се своди на регионалну сарадњу и да не би потпуно умањила ингеренције Војводине када је у питању та врста сарадње републичка Влада потврђује да Војводина, као „регија“ има право на своја представништва у Бриселу. Као бриселска регија, да се Власи не досете, да је та сарадња и седиште у Бриселу где је седиште НАТО пакта, кажу ту су предприступни фондови, али при томе наглашавају да Војводина, у склопу спољне политике коју ће спроводити Србија, поштоваће међународне договоре и међународне уговоре који се потписују на нивоу Републике Србије.
Зар нас то, господо, не одсећа на онај период доношења Устава `74. године, када су федералне јединице, у склопу поштовања спољне политике тадашње савезне државе, потписивале самосталне уговоре и доносиле одлуке снаге и јачине самосталне државе. Оно што је још овде присутно када је у питању нацрт овог Закона, је то да се иде још један корак даље када се дају ингеренције Покрајини, а то је да располаже или да руководи са Националним парком „Фрушка гора“.
Није им довољно што имају Војвођанску академију наука. То је институција или установа од националног значаја, али они иду на обезвређивање свега онога што је национално, свега онога што је државни интерес, па га своде на регионални. Сада иду још један корак даље па Национални парк који је, у сваком случају, од националног значаја, и чини целину са свим осталим националним парковима у држави. Шта је то него потпуно територијално одвајање територије Војводине од Србије? Где год се могло, где год је какве такве ингеренције имала Војводина, овај Закон проширује те ингеренције и даје самосталност, како и они сами потврђују, Скупштини АПВ, која на предлог Извршног већа АПВ, може да донесе и неке уредбе о спровођењу републичких закона, а које се односе на територију АПВ, а да при томе републички Парламент није испоштовао рокове и није донео те закона. Овако једна наизглед компликована дефиниција у преводу значи да све оне законске области које нису издефинисане републичким законима у одређеним роковима, а односе се на територију АПВ, може на предлог Извршног већа, односно Владе Војводине да доноси и усваја Скупштина Војводине. То је законодавна власт Скупштине АПВ. Да будемо конкретни и јасни: када је у питању Закон о имовини, републичка Влада очито има проблема да донесе такве законе, из нама непознатих разлога, али пошто се то односи на део имовине који се налази на територији АПВ, по овом закону АПВ неће имати никаквих проблема да њена будућа Влада и њена будућа Скупштина донесу тај закон. То што ће он, евентуално, бити у супротности са касније донетим републичким законом то ће нека мешовита комисија решавати, која се по овом Закону, истине ради, формира на предлог републичке Владе и то у случају ако су спорне неке законске или неке друге одредбе које се доносе на нивоу АПВ или од стране републичке Владе. Ако је нешто у супротности са Уставом, по овом Закону, Влада Републике Србије има право да пред Уставним судом то стопира, али познавајући процедуру и сведоци смо како и на који начин функционише Уставни суд и сво судство у овој држави, ми са великом сигурношћу износимо чињеницу да за те последице које настану доношењем противуставних одлука и аката на територији АПВ неће нико одговарати, а оне ће бити катастрофалне. Оно што је потпуно јасно је да је овај Закон одраз или резултат односа снага унутар Демократске странке. Српска радикална странка, сасвим одговорно, тврди: ово је победа Бојана Пајтића и оног дела Демократске странке који заговара федерализацију Србију и стварање Војводине Републике.
Сада се поставља реално питање, каква је оправданост постојања више политичких партија аутономашке провинијенције или форума који имају тај исти циљ. То је сада све обухватила Демократска странка. На челу тог покрета на челу свих тих политичких организација, сада се налази Бојан Пајтић и крило Демократске странке које делује у АПВ. Ми смо, грађани Србије који живе на делу територије АПВ, највеће жртве оваквог унутарстраначког сукоба. Замислите колико далеко иду, сада су унутар своје коалиционе власти поделили улоге. Сада им коалициони партнери изигравају опозицију. Не може човек да верује шта се све дешава на политичкој сцени и у политичком животу Србије. Буквално, једна лакрдија, један циркус док се овде ради о озбиљној ствари, о распрачавању, о разбијању територије и суверенитета Републике Србије. Ово је оно што је Цобел најављивао, ови цобеловци не касне ни часа, не заостају ниједног тренутка. Иду корак даље – омогућавање статуса федералне јединице Војводини отвара врата стварању нових региона, а од тих региона стварање нови аутономних покрајина и јасна ће бити слика да се Србија тако, једноставно, распарчава. Србија нестаје као држава, а то захваљујући, пре свега, Демократској странци, у овом случају захваљујући оном делу који делује на територији АПВ. Српска радикална странка се противи оваквом начину деловања. Ово је насиље над законом. Ми имамо ситуацију да се заказује у суботу, када сви поштени и вредни људи одмарају, седница Скупштине Војводине. То је још једна потврда о карактеру и природи ове власти. У суботу се заказује седница Скупштине на којој ће се расправљати о тачкама дневног реда, као што је финансијски извештај за 2009. годину, деветомесечни Извештао реализацији буџета и о водоснабдевању на територији АПВ.
Ни једна, ни друга тачка нису, у суштини, таквог карактера да подразумевају хитност, а посланици су тек данас добили материјал. За ових пар дана треба да се припреме, да би у суботу могли да дискутују или да воде расправу о два документа који су садржани у публикацијома од преко 300 или 400 страна. Али, суштина је што се у суботу најављује информацја о предлогу Нацрта закона који ће предочити републички Парламент. До сада невиђено, а, ето, и томе ћемо да присуствујемо. Да се, пре свега, иде на мишљење или на усвајање од стране покрајинског Парламента, а онда тај исти предлог Закона ићи ће, највероватније, на разматрање и усвајање у републичку Владу. Мало им је што крше Устав, мало им је што се оглушују о законе, сад јасно показују колико је једна струја унутар Демократске странке доминантнија у односу на другу, па са њој прво мора предочити предлог Закона који доноси републичка Влада. Кад ови из Демократске странке који функционишу у Војводини дају зелено светло, онда ће тај предлог Закона да иде у републички Парламент. Изволите, ако имате питања. Ако немате, хвала вам пуно што сте присуствовали.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР