Европска унија и ММФ разбијају Србију

Иван Нинић: Тема данашње конференције је недавна посета канцеларке Ангеле Меркел и односи Србије са ММФ-ом.

Српска радикална странка захтева од режима Бориса Тадића да одмах прекине процес кандидовања Републике Србије за улазак у Европску унију и тиме заустави ову самоубилачку политику разбијања српске државе. Очигледно је да је оваква политика Тадићеве власти доживела тотални праз. Српска радикална странка је све време упозоравала на намере Брисела и Вашингтона, који нам отворено отимају Косово и Метохију.

Ангела Меркел је пренела јасну поруку Европске уније да улазак Србије у Унију није могућ без претходног одрицања од Косова и Метохије и потврдила је да Брисел и Вашингтон воде отворено непријатељску политику.

Српска радикална странка најоштрије осуђује изјаву функционера Демократске странке Драгољуба Мићуновића, који каже да Србија треба да покрене међународне преговоре о статусу севера Косова. То јасно показује да се власт залаже за поделу јужне покрајине и фактичко признање лажне државе такозваног Косова.

Питамо Тадића и његов режим да ли су, случајно, са Бриселом и Вашингтоном, преговарали иза затворених врата о подели Косова и Метохије. Упозоравамо Тадића да не сме да тргује српском територијом и да има обавезу да поштује Усатв и тероторијални интегритет и суверенитет Србије, као и да ће за такву своју капитулантску политику морати кад-тад да одговара.

Српска радикална странка истиче да се процес дезинтеграције Србије наставља и да се неће окончати на Косову и Метохији, да ће Брисел и Вашингтон даље тражити и помоћи да се уруши статус Републике Српске и њено утапање у Босну и Херцеговину. А онда на ред долазе Рашка и Војводина. Не треба да подсећамо јавност на изјаву немачког амбасадора Андреаса Цобела који је отворено 2007. казао шта Брисел и Вашингтон спремају нашој држави.

Када је реч о преговорима које је Влада Републике Србије отпочела са ММФ –ом 22. августа, видимо да ће Влада закључити аранжман у трајању од годину и по дана, бити вредан око милијарду евра и за који премијер Цветковић каже да се та средства неће повлачити, да је то аранжман из предострожности и да је он јасан сигнал да Влада Србије води кредибилну политику. Као и да је у наредном периоду, у том контексту, битна подршка ММФ-а у спровођењу реформи јавног сектора.

Такође, режим нам поручује да ММФ има надзорну и контролну функцију и да је сарадња са том институцијом знак за стране повериоце и инвеститоре да су њихова улагања у Србији сигурна, што представља још једну илузију овог режима. Намеће се питање да ли овај аранжман има везе са чињеницом да Влада Републике Србије није успела да прода предузеће „Телеком Србија“, да закрпи буџетски дефицит. И, да ли премијер Цветковић може да нам гарантује да у предстојећој предизборној кампањи заиста неће повлачити средтсва од ММФ-а?

Српска радикална странка позива Владу да хитно обустави текуће преговоре са мисијом ММФ-а у Београу, јер су ти преговори штетни за нашу монетарну и фискалну политику. Њима се угрожава финансијска сувереност и аутономија Републике Србије и они воде ка томе да Србија постане протекторат Вашингтона.

Српска радикална странка пита премијера Цветковића због чега његова влада није у стању да самостално води такозвану кредибилну политику. И какву корист су до сада од ММФ-а имали грађани Србије , привреда и јавни сектор?

Видимо да је ММФ у Србију послао господина Алберта Јегера, који је главни преговарач, а према упоредним искуствима других земаља, попут Украјине, Бугарске и Румуније, где Јегер прође, ту трава више не расте. Због тога он у Србији треба да буде проглашен за персону нон грата.

За Српску радикалну странку је такође спорно и учешће господина Душана Никезића, који практично води министарство финансија као државни секретар. Знамо да је он био извршни директор Агенције за Приватизацију, да је син Звонимира Никезића власника предузећа „Цес Мекон“ у којем је радио премијер Цветковић. Тог истог Душана Никезића, Цветковић је поставио за свог саветника, по ступању на функцију премијера, дао му да истовемено обавља шест државних функција, да седи у шест фотеља и да након виртуелне реконструкције владе практично постне други човек министарства финансија. Он је добио функцију државног секретара, плату, и уз то и функцију члана Комисије фонда за развој Републике Србије, где такође прима накнаду.

Сада нама Душан Никезић покушава да објасни, као мегафон режима Бориса Тадића, да је буџетска политика ове владе усклађена са фискалним правилима, да држава има план за дефицит, али нам тај господин Никезић не открива какав је то план. И, јавност тај план не зна. То ће тако бити све док га практично не издиктира ММФ. Очигледно је да тај план, за сада, не постоји.

Шта је највећи камен спотицања у преговорима између Владе Србије и ММФ-а. То је проблем буџетског дефицита који је већ сада, за ових првих седам месеци достигао 90 милијарди динара. Ми у Српској радикалниој странци процењујемо да до краја 2011. године он неће моћи да остане у зацртаним оквирима од 120 милијарди динара, односно неће остати у граници 4,1 одсто БДП-а.

До сада су буџетске рупе крпљене прекомерним позајмицама Владе и задуживањем у земљи и иностранству, а ових дана Влада најављује емитовање хартија од вредноасти - и то нову емисију обавезница на европском тржишту, укупне вредности 750 милиона евра. Али, ми не знамо по којој каматној стопи и ко ће се обогатити на грбачи грађана Србије.

Све ово значи да практично имамо скуп режим, скуп бирократски апарат и раштимовану полицију која окупља политиканте који не мисле о будућности Србије и који имају једини циљ да што дуже остану на власти. Дефицит у државној каси ће највише доћи до изражаја 1.октобра ове године, када ће на снагу ступити измењен Закон о финансирању локалне самоуправе, чиме ће се избити 10 милијарди динара у овој, а 75 милијарди динара у 2012.

То је цена коју ће грађани Србије платити због политичке промоције Млађана Динкића и Уједињених региона Србије, на исти начин као што смо платитли Национални инвестициони план, политичку творевину, која је својевремено помогла Динкићу да пређе цензус и уђе у парламнет.

Не треба заборавити да су ММФ и Влада Србије обманули грађане када су спровели виртуелну рационализацију броја запослених у јавном сектору и зато им се више не сме веровати. Резултат такве рационализације је олигледан свима. Имамо више од 100 агенција и регулаторних тела , на сајту службе за управљање кадровима Владе Србије, сваког дана ничу нови конкурси за запошљавање. Више од 300 људи ће бити запослено ове године у тим државним агенцијама, и овом расипништву се не назире крај.

Поред дотација фонду ПИО, од 157 милијарди динара, које чине један од највећих издатака у првих седам месеци, имамо и дотације од 116 милијарди динара за плате запослених у јавном сектору и уједно ове две цифре су највећи издатак буџета Републике Србије.

У преговорима ММФ и Владе Србије обе стране су се сложиле у оцени да треба побољшати систем наплате пореза и доприноса за фонд ПИО, чиме би се практично извршила наплата, или се бар то покушало, 230 милијарди динара садашњих дуговања на име пореза и доприноса.

Српска радикална странка због тога поставља питање Влади и Пореској управи због чега се не обелодани списак највећих дужника у Србији. Образложење владе је да је тај списак службена тајна по Закону о пореском поступку и пореској аминистрацији. А, практично се тим списком крију имена оних тајкуна који су последњих десет година постали власници Србије, и који избегавају плаћање пореских дажбина овој држави.

Режим Бориса Тадића, ММФ и Влада Републике Србије манипилишу статистиком, бројем запослених и пензионерима. У контексту буџетског дефицита и преговора са ММФ-ом важно је истаћи положај радника, односно незапосленост, и положај пензионера. Забрињавајуће је што режим упорно „фризира“ званичну статистику. Имамо незваничне процене да ће у овој години, у Србији остати 200 хиљада људи без посла. Званична статистика тврди да је реч о 101 хиљади људи и имамо анализу Народне банке Србије, која тај број смањује на свега 84 хиљаде. Јасно је да се ова статистика фризира због предстојеће изборне кампање и да је режим опредељен да поново обмане грађане и задржи власт.

Недавно је гувернер Дејан Шошкић изнео забрињавајући податак да је економски раст у 2010. години био 1 одсто, а не 1,8 одсто као што је то нотирано у званичној статистици државе. Па се намеће питање где је крај обманама и лажима.

Када је реч о редовном усклађивању плата и пензија, које предстоји у октобру, верујемо да оно неће бити веће од 5 одсто, али истовремено, ако саберемо то усклађивање са оним из јануара и априла, нема никакве дилеме да све повишице у овој години појела двоцифрена инфлација,и да грађани од тога неће имати никакву практичну корист.

Подсећамо и да је лидер ПУПС-а и потпредседник Владе др Јован Кркобабић на најбруталнији начин обмануо пензионере и злоупотребио њихово поверење, када је обећао да ће пензије достићи ниво од 70 одсто просечне зараде у Србији, што се у протекле три године није догодило и неће бити реализовано ни у нередних неколико месеци.

Толико од нас. Ако нема питања, хвала вам.