Владан Јеремић: Даме и господо, представници средстава јавног информисања, две су теме о којима ћемо данас говорити на редовној конференцији за медије Српске радикалне странке. Моје име је Владан Јеремић. Ја сам заменик генералног секретара Странке, а данашњој конференцији присуствују још господин Миљан Дамјановић и госпођица Ружица Николић.
Пре свега желим, дакле, да у име Српске радикалне странке позовем режим да одустане од погубне политике евроинтеграција јер је сада потпуно очигледно да Европска унија и то на челу са Великом Британијом чини све како би брутално нарушила територијални интегритет и суверенитет Србије. Због овакве политике Србија је доведена у понижавајући положај. Најбољи пример, односно најбоља потврда ових речи је свакако понашање британског представника у Уједињеним нацијама који је на седници Савета безбедности претио Србији да ће уколико буде негирала независност Косова и Метохије доћи у сукоб са свим земљама које су признале Косово. Оно што је свакако забрињавајуће то је и понашање представника Србије на тој седници, односно, конкретно шефа српске дипломатије Вука Јеремића који чак није ни одговорио на овакве отворене претње, већ је то учинио представник Русије у Уједињеним нацијама, амбасадор Виталиј Чуркин. Дакле, што се Српске радикалне странке тиче ми смо до сад неборојано пута поновили наш став да је крајње време да се Србија окрене земљама које поштују међународно право и територијалну целовитост наше државе и да своје место пронађе у интеграцијама, пре свега, на истоку које предводи Руска Федерација јер је очигледно да све ово са тзв. евроинтеграцијама гура Србију само у пропаст.
Основна тема данашње конференције је пре свега економска политика Владе Републике Србије и потврда наших тврдњи да кабинет Мирка Цветковића апсолутно нема усаглашене ставове поводом економског програма за излазак из кризе. Ја ћу само подсетити јавност да је са тим дисонантним тоновима започето још на оном бизнис форуму на Копаонику, а да се све то наставља и даље. У суштини, односно оно што је заправо последица свега тоге јесте да држава Србија своју економску политику практично заснива на томе да дочека представнике ММФ-а. Они им саопште шта треба, односно шта мора да се ради и ту је крај приче без обзира на све последице на које упозоравамо а везано за све аранжманекоје држава Србија до сада имала са ММФ-ом. Што се нас у Српској радикалној странци тиче ми, дакле, захтевамо да Влада Србије моментално обустави даље преговоре са ММФ-ом.Услови које ова финансијска институција намеће погубно се одражавају на и онако низак животни стандард највећег броја грађана Србије и српску привреду која је практично на ивици амбиса, управо захваљујући мерама које ММФ намеће, а које Влада Републике Србије, таква каква јесте, прихвата. Посебно је апсурдно Динкићево залагање, односно захтев за одмрзавање плата и пензија. По мишљењу нас из Српске радикалне странке то представља једну обичну обману грађана, јер је Влада Републике Србије до сада пристала на сва условљавања ММФ-а, а ова институција је јасно ставила до знања да неће пристати на повећање плата и пензија. У то смо могли да се уверимо и листајући данашњу дневну штампу где имате интервју са Богданом Лисоволиком, представником ММФ-а где он још једном децидно потвђује шта је став ММФ-а. Оно што је интересантно и што бисмо желели да поставимо као питање јесте зашто Млађан Динкић није захтевао одмрзавање плата и пензија у тренутку када је потписиван споразум са ММФ-ом. Све ово је једна обична политичка демагогија и очито је да служи у лагано захуктавање предизборне кампање коју ето на овај начин реализују представници владајућег режима. Проблем је, дакле тај што Влада Србије нема јединствен став о економској политици која би земљу могла да изведе из кризе. Подсетићу вас и на неусаглашене ставове о повећењу, смањењу потрошње, повећању пореза на додатну вредност и тако даље. И уместо да грађанима обелодани конкретан програм за излазак из кризе који би био заснован на некаквим нашим реалним потребама, Влада се, подвлачим још једном, ослања искључиво на политику ММФ-а. Да сарадња са ММФ-ом, да у томе није баш све идеално, потврђује и оно што се дешава у нашем суседству. Наиме, дошло је до неуспеха преговора између мађарске владе и ММФ-а. Такође је постојао захтев да Влада стегне каиш. Све то заправо показује да једна политика наметања решења без уважавања реалности у земљи свакако не може да доведе до успеха. Српска радикална странка сматра да је у основи највећег броја проблема у Србији данас стање јавних финансија. Дакле, неуравнотеженост прихода и расхода буџета, непоштовање основних правила одговорног управљања новцем републичког, покрајинских и наравно буџета локалних самоуправа. Ми сматрамо да се мора дефеинисати стабилан приход, да се мора променити структура потрошње, да је неопходно дефицит константно смањивати и довести на прихватљив ниво за Србију. Српска радикална странка сматра да је основа свега обавеза поштовања Закона о буџетском систему и буџетског календара који је дефинисан поменутим законом. Поштовањем овог и других закона обезбедило би се правилно и правовремено планирање, израда, реализација и контрола буџета Републике Србије. Шта би ово заправо подразумевало.Употребу, дакле, свих државних механизама којима би се пракса једног реалистичног располагања буџетским средствима наметнула свим директним и индиректним корисницима, дакле јавним предузећима, установама, фондовима и слично и наравно покрајинским и локалним органима власти. Уз прихватање чињенице да поступак израде програмских буџета од локалних до републичког нивоа, наравно да није ни једноставан ни лак. Српска радикална странка би на томе инсистирала јер би то значило програмско или унапред и конкретно дефинисано планирање трошкова. Примера ради на данашњем нивоу буџетских средстава кроз програмски буџет Србија би уштедела, према некаквим анализама које смо сачинили од 7 да 10 процената средстава, што у бројкама износи око 35 милијарди динара. Када је приходна страна у питању, Србија у највећој мери зависи од пореских прихода којио су нестабилни и неправични. Ми у Српској радикалној странци сматрамо да је суштина успешне пореске политике пре свега смањење стопе пореза и повећање основице. Овај принцип у Србији данас није на потребном нивоу и управо из тог разлога последица је дакле неадекватна распоређеност терета пореских обавеза. У Србији се данас не користи довољно капацитет пореза на имовину који би у структури прихода морао да има много значајније место. По нашем мишљењу ово је једна од гаранција – даони који имају више плаћати више у односу на оне који имају мање. Такође, опорезивање рада мора да се смањи, али да буде прогресивно па да са растом плата расту и опорезивање зараде. И оно што бих такође желео да кажем јесте проблем који се јавља са потрошњом. Дакле, чињеница је да се у Србији много више троши него што се зарађује. Дефицит буџета са којим се сви ми суочавамо је заиста алармантан и тражи радикалне резове. Структура потрошње је врло негативна, јер је доминантна текућа у односу на капиталну потрошњу па се на уштрб плата, дакле, трпе и капиталне инвестиције, значи улагања, јавни радови и слично. Ми у Српској радикалној странци сматрамо да се потрошња мора смањити кроз укидање паралелних државних институција. О томе смо небројано пута говорили и у републичком парламенту и на конференцијама за медије. Заиста је непотребно велико постојање агенција, комисија, дирекција, савета, управа и тако даље. Такође, сматрамо да је потребно под хитно престати са субвенцијама, нерентабилним јавним предузећима чија је једина сврха политичка трговина и уцењивање. Примера за ово што сам рекао имамо у свим поновљеним локалним изборима који су до сада реализовани. Такође један од великих проблема је свакако лоше управљање јавним дугом. Српска радикална странка се недвосмислено залаже за престанак политике задуживања у иностранству за све оно што нису капиталне инвестиције и јавни радови. Ми свакако радимо на томе и мислим да ће већ почетком септембра бити презентован економски програм Српске радикалне странке за излазак из кризе. Прављена је, дакле ианализа и предвиђена су средства у буџету која би могла да се искористе за превремено враћање неповољних кредита, а кроз редовне приливе омогућило би се сервисирање повољних кредита који су намењени реализацији капиталних пројеката. Такође, сматрамо – кад сам већ поменуо улагања – да је једноставно прекопотребно баш и због онога што сам на самом почетку данашње конференције истакао, а ради се о односу који земље Европске уније имају према нама, дакле да те инвестиције потражимо ван земаља чланица Европске уније. Ту пре свега мислим на оне наше традиционалне пријатеље. Једно од решења изласка из кризе у којој се налази Србија је свакако потпуно другачији однос према малим и средњим предузећима с обзиром да оно представљају основу развоја у свим економијама у транзицији. Практично су и најпогоднији начин за самозапошљавање и испољавање предузетничких способности, за отварање нових радних места. Ми у Српској радикалној странци сматрамо да је неопходно – у смислу превазилажења негативих ефеката економске кризе – пружити знатно већу шансу и подршку оваквим предузећима како у фази оснивања тако и кроз подстицај развоја постојећих. Шта то заправо значи. Поједностављење процедуре добијања појединих дозвола и сагласности, субвенционисање развојних пројеката који ће бити одабрани на основу добрих пословних идеја образложених у бизнис плану, поткрепљених доказима о могућности реализације, а не као што је до сада био случај искључиво на основу политичке припадности партијама које чине власт у Србији. Такође, неопходно је дати посебан примат пројектима који обезбеђују већи број радних места, а неминовност је стварање услова у виду међународних уговора на бази реципроцитета за извоз на инострано тржиште. Ово је само део наших идеја и виђења на који начин би Србија могла да изађе из економске кризе. Очигледно је да влада Мирка Цветковића нема ни капацитета, ни снаге, ни енергије да се суочи са нагомиланим проблемима. Последица свега тога је, понављам, изузетно низак животни стандард грађана и живот који апсолутно није примерен времену у којем живимо.
Ево, толико за почетак или крај. Ево, ми смо имали данас толико за ову конференцију, изволите уколико имате питања.
Уколико немате питања, хвала вам што сте дошли на ову конференцију.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР