Бранислав Ранкић: Даме и господо новинари, добар дан. Ово је редовна конференција за новинаре Српске радикалне странке. Иако је редовна, постоји повод који се појавио прошле недеље када су углавном локални електронски и штампани медији објавили вест да је Национална служба за запошљавање добила, од Канцеларије за регионални развој Бора, рачунарску опрему вредну 100 000 долара. Додуше, нека су гласила објавила и бројку од 100 000 евра, али очигледно је 100 000 долара. Па су онда набрајали шта је све добијено за тих 100 000 долара – 20 лаптоп рачунара, 20 монохроматских штампача, 5 колор штампача и 2 сервера. Ја нисам био лењ и покушао сам да проверим цене добијене опреме. Звао сам више кућа које се баве трговином рачунарске опреме, консултовао више људи, обишао више сајтова и једва се прикупи око 20 хиљада долара. Зато сада јасно постављам питање где је још 80 хиљада долара. Овај пример сам навео зато што најпластичније говори на који начин се држава енормно задужила у последњих 10 година, где је наш новац, ко је то покрао и на који начин. Овај пример је школски пример онога што се ради на републичком нивоу. Дакле, гаранцију за враћање тог кредита од 43 милиона долара за регионални развој Бора, дала је Република Србија, што значи да ћемо сви ми тај новац враћати, а пет година се одлаже његова примена, односно све док није некако допало у руке Г 17 + да се троши новац. Сад се то раздвојило у две компоненте и ево на који се начин троши новац свих грађана Републике Србије. Прво, поставља се питање да ли је потребно Националној служби за запошљавање 20 лаптоп рачунара. Ја мислим да није. Друго, ако једно радно место кошта десетак хиљада долара, зар није било прече отворити 10 радних места? И оно што је најстрашније – ако им је била потребна таква опрема, укупно 25 штампача, 20 лаптопова и 2 сервера, то је око 20 000 долара. Не може бити 100 000 долара. Да ли се то Г 17 и странке које су владајуће на републичком нивоу, припремају за изборе на тај начин што ће да краду наше паре и да нашим парама опет купују наше гласове онако како су то радили на недавним изборима у Бору, где је углавном највећи број гласова од стране политичких странака био купљен, а не на основу програма који су изложили бирачима? Мени је апсолутно нејасно да је та вест, која је за мене била поражавајућа, прошла незапажено и да је више нико није коментарисао јер се ради о новцу који је новац свих нас, а 80 000 долара, признаћете да је много. И видите, кад краду, они не краду да се то не примети. Зашто су то јавно објавили? Само зато да би неко рекао – ето, видите, они су транспарентни и они су то објавили. Вероватно рачунају на то да је народ после 10 година бомбардовањем информацијама, потпуно слуђен и да у Србији практично немате или има 1% људи који логички размишљају о информацији коју добију, него размишљају да информација на једно уво уђе, на друго изађе, ништа у глави не остане и рачунају – ми смо своју дужност обавили, ми смо објавили, то што нико није приметио, одлично је. Е, па, није да нико није приметио и ово што они раде већ 10-11 година, има људи који стрпљиво скупљају и архивирају и доћи ће, гарантујем вам и обећавам, период када ће они одговарати за ово што раде. Што се тиче локалне власти, има много питања која треба поставити и ја ћу их постављати из конференције у конференцију. Ево, данас ће на седници Општинског већа бити Предлог ребаланса буџета. Сећате се колико су раније критиковали ребалансе када их буде 2 или 3 годишње, а сада се после три месеца појављује потреба за ребалансом и ја то не спорим – наравно да може уколико долази до промене прихода или расхода у односу на планирано. Нека раде, али непринципијелно је да су друге критиковали због истих тих ствари, или мање изражених, а данас говоре друго. Хоћу овом приликом да поставим питање шта је са заједничком фабриком РТБ-а Бор и EWG фирме из Ниша која је до половине фебруара требало да запосли 100 људи, а сада је крај марта. Очигледно је да се ради на куповини времена, од избора до избора, лагаћемо. У међувремену, да нико не би поменуо шта је са тим људима који нису добили посао, долазе разни амбасадори. Пре неколико месеци је израелски амбасадор обећао страшно много новца и улагања у заједничка предузећа у Бору, више га нико није поменуо. Сад је дошао словеначки амбасадор, па то исто обећава. Шта је са онима који су дошли и громогласно најавили „Санч“ обућу, да ће да пређе у „Дијамантске круне“ и да запосли још 50 људи? Нити су прешли у „Дијамантске круне“, раде тамо где су и радили и капацитетом којим су радили. А било је питање недеље, није било питање месеца него питање дана када ће да пређу. А ако одете мало даље, па се присетите обећања у предизборној кампањи, онда је више илузорно причати о томе и постављати питања шта је са оним соларним уређајима који ће давати енергију са Флотацијског јаловишта за цео Бор, шта је са отварањем СОС маркета у Капији града, где је чак наведено да ће 250 артикала бити по сниженим ценама... Али ево једно од питања – шта је са ЈП „Туристички центар“ Бор? Ја сам гледао Одлуку о оснивању – седиште овог ЈП је у улици Моше Пијаде број 3, а то вам је адреса Општине Бор. Идите тамо па питајте – има ли канцеларија ЈП. Именован је директор који прима плату. Има ли неког? Шта ради то јавно предузеће? А било је громогласно најављивано – све ће почети да се дешава само се чека да се донесе једна таква одлука. Па ће бити и аеродром у функцији и многе друге ствари. Видели сте и како се популистички најављивало запошљавање људи у „Белоречки пешчар“ пре приватизације, па је потписан Уговор о приватизацији, а данас се већ ти људи спремају да штрајкују незадовољни приватизацијом или било чиме. Дакле, све је било намештено да се прими 70-80 људи, бугарски партнер наравно да то није ни купио да би радило, и данас долазе у ситуацију да радници траже раскидање приватизације до које није требало ни доћи и жалосно је што у томе неће успети и што је то модел по коме ће, ја сам на то више пута скретао пажњу, бити приватизован и сам РТБ Бор. Очигледно је да нико више није у стању да контролише како се троше паре пореских обвезника у Бору, јер да јесте, заиста би до сада био покренут неки поступак – ко је купио клизалиште, за које јавно предузеће, ко њиме сада газдује, где је ускладиштено, да ли је то било потребно или не, и што је најгоре, купљено је без икаквог јавног позива за прикупљање понуда, а купљено је половно и енормно је плаћено. На једној од наредних конференција СРС-а у Бору говорићемо о томе како поштење напредњака из претходних избора добија свој судски епилог. Дакле, водиће се судски процеси о томе како је дељено сточно брашно, како су дељене наочари, ко је коме и на који начин уплаћивао ризлу... Ја имам велики број отпремница и документације. Наравно, нису они специфични, код њих најлакше долазим до отпремница и ко их је потписивао, и остали су делили, само што су ту били раздвојени – неки су делили сухомеснате производе, неки су давали кеш новац, неки су давали неке друге ствари. То ће бити теме наредних конференција. Ја вам говорим ово да би грађани знали да се не исплати продати свој глас јер свака продаја гласа, после веома кратког времена, доводи до тога да само упадате у још већи очај.
Ја сам имао толико. Ако имате питања, изволите.
Уколико нема, хвала.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР