Владан Јеремић: Добар дан, даме и господо новинари, добродошли на конференцију за новинаре Српске радикалне странке. Са моје десне стране је народни посланик Бојан Младеновић, са моје леве стране народни посланик Дејан Стевановић. Тема данашње конференције су преговори између представника Владе Србије и Међународног монетарног фонда. Дакле, то је тема која је у протеклих неколико дана, за време боравка мисије ММФ-а у Београду, заокупљала највише пажње српске јавности.
Подсетићу вас само да је циљ доласка ММФ-а, барем како нам то саопштавају званичници, била редовна контрола примене споразума између ММФ-а и Србије који је закључен у првој половини 2009. године, и у случају да се представници ове међународне финансијске институције изјасне позитивно о томе како Србија спроводи оно што они од њих захтевају, биће одобрен и трећи део кредита у износу од 350 000 000 евра.
Суштина целе приче је та да циљ боравка мисије Међународног монетарног фонда у Србији није, дакле, договор о спровођењу реформи у области здравства, образовања и пензија већ, то треба истаћи, нови додатни економски притисак на државу Србију.
Још пре разговора, ових најновијих разговора са ММФ-ом, ако се не варам, потпредседник владе Божидар Ђелић је изјавио да ће Србија испунити све оно што Међународни монетарни фонд буде тражио од ње, што је практично у старту значило да правих конкретних разговора ни овога пута неће бити са делегацијом коју предводи Алберт Јегер. Јавност је у протеклих неколико месеци могла да се информише о томе да Међународни монетарни фонд и Светска банка износе неке од препорука типа стезања каиша или како са мање урадити више, а заправо иза тих фраза се крије ново отпуштање запослених у просвети и здравству. Дакле, лекара и наставника, док ће замрзавање пензија до априла наредне године, при пројектованој годишњој инфлацији од седам одсто, реално значити њихов пад.
Ја ћу вас подсетити на чињеницу да су Влада Републике Србије и Народна банка Србије, у децембру месецу прошле године, послале такозвано писмо о намерама Међународном монетарном фонду, и то по оцени Српске радикалне странке не представља ништа друго него једно признање, односно одавање лојалности српских власти свему ономе што од државе Србије тражи Међународни моентарни фонд. Пре свега, јако је битно истаћи да се у том документу, између осталог, истиче и да су појединим секторима ефекти глобалне финансијске кризе на нашу привреду, како стоји, били неповољнији од прогнозираних. Посебно се то односи на нагло заустављање експанзије домаћег и спољног задуживања сектора предузећа. Дакле, очигледно је да се српска власт у том документу практично жали, или боље речено, правда пред Међународним монетарним фондом што српска предузећа, она која су још увек учесници у привредном животу, не могу и даље да се неконтролисано задужују на Западу као што је то био случај и пре почетка кризе.
Такође се изражава и жаљење због пада увоза у Србију, а са друге стране, наравно, од представника власти није било уопште помена о паду извоза српских предузећа, о начину, односно о понашању западних банака које функционишу на српском тржишту, о висини камата, и тако даље. Ми у Српској радикалној странци смо неколико пута истицали да је, дакле, омогућено да на тај начин и таквом политиком долазе до изузетно великог профита, а наравно све то као последицу има додатно отежан животни стандард грађана Србије. Дакле, некакве суштинске реформе јавног сектора наравно да неће бити, а као што сам већ истакао, о тој наводној, дакле, реформи у сектору здравства и образовања, ништа друго то није већ најава новог отпуштања и лекара и наставника. То је практично нови одлазак квалификованих кадрова и то ће само довести до неминовно слабијег квалитета услуга које пружа држава. Дакле, иза целокупног учешћа Међународног монетарног фонда крије се заправо прикривени удар на најугроженије слојеве српског становништва, као што су пензионери, ђаци и они којима је потребна здравствена помоћ.
Српска радикална странка се залаже, када смо већ поменули пензије и пензионере, а поготово у контексту најновије изјаве министра финансија Диане Драгутиновић, Српска радикална странка се залаже за свеобухватну реформу пензијског система, али оно што је битно јесте да реформа пензионог система никако не сме да буде прича која се доводи у контекст кредитног аранжмана са Међународним моентарним фондом. Зашто ми то тако сматрамо? Зато што једноставно држава на тај начин показује своју слабост јер се везује за ново задуживање, а Српска радикална странка сматра да реформа пензионог система мора да буде таква да систем буде економски одржив и да мора да буде у функцији свеобухватног економског развоја државе, што значи да се о пензијама не може разговарати искључиво као о социјалној категорији. Реформа пензионог система треба да буде у функцији не само задовољења апсолутних већ и релативних потреба најстаријих грађана.
Свеобухватна реформа пензионог система подразумевала је правовремену реакцију када је држава била економски снажнија и стабилнија, тако да ових, то јест пуних десет година откако се на власти у Србији налазе Демократска странка и странке које су њени сателити. Држава је некада располагала средствима која су пристизала на основу приватизације предузећа, било је и прилива страних инвестиција, знатно већих него што су данас, али очигледно да је узалуд потрошено целих десет година, тако да се данашња прича о реформи пензионог система своди заправо само на нужност, због економског колапса у којем се налази држава Србија, притиска Међународног монетарног фонда, и оно што је евидентно, то је због негативног биланса у српским финансијама.
Чули сте изјаву министра финансија Диане Драгутиновић о томе да ће реформа пензионог система довести до смањења броја пензионера. Ми у Српској радикалној странци сматрамо да то може да буде само једна од ставки када се говори о реформи пензионог система, да је много важније говорити о индексу замене, односно односу просечне плате, моделу усклађивања раста просечне плате и раста пензија, броја стубова пензионог система, структури фондова пензионог система, учешћа фондова у БДП-у, као и смањивању административних трошкова у оквиру самог функционисања пензионих фондова.
Поражавајући је податак да је у Србији свега 18 процената људи отишло у редовну пензију, да је све остало отишло по неком другом основу. Јасно је, поновићу још једном, да права суштинска реформа пензионог система мора да буде свеобухватна и да представља чврст основ за социјалну сигурност најстаријих грађана Републике Србије.
Ја вам се захваљујем на пажњи, а уколико има питања, стојимо вам на располагању. Уколико нема, хвала вам што сте дошли.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР