Проф. др Војислав Шешељ: Добар дан.
Даме и господо, за данашњу конференцију за штампу смо вам припремили резултате рада нашег економског експертског тима, који се тичу анализе завршног биланса јавних предузећа Републике Србије за 2014. годину.
Реч је о 492 предузећа која постоје у Србији и она су сва предала уредне годишње билансе Aгенцији за привредне регистре. Данас су били доступни ти биланси и наши експерти су установили следеће.
Према тим билансима, у јавним предузећима је било 95.929 запослених, што је за 2,5 одсто мање него претходне, 2013. године. Укупна имовина, стална и обртна, којом су на крају прошле године располагала ова предузећа је у вредности од 15,7 милијарди евра. Сопственим капиталом покривено је 57,0 одсто, а обавезе чине разлику од 42,92 одсто.
Од укупних обавеза које износе 6,7 милијарди евра, краткорочне обавезе су 4,3 милијарде евра и веће су за 12 одсто у односу на претходну годину.
Губици јавних предузећа изнад висине капитала достигли су 905 милиона евра, а губици до висине капитала две милијарде и 955 милиона евра. Дакле, кумулирани губици у овим јавним предузећима су већи од 3,8 милијарди евра и за 905 милијарди евра су већи од укупног капитала. Ти огромни губици уништавају велика републичка јавна предузећа, попут Предузећа за путеве Србије, „Србијагаса“ и других.
Укупан приход јавних предузећа остварен у 2014. години износио је 545 милијарди динара, или више од 4,5 милијарде евра и већи је у односу на претходну, 2013. годину, за 3,8 одсто. Када се исказани губитак пребије са исказаним добитком, укупан губитак у 2014. години већи је од добитка за 43,5 милијарди динара, односно за 363 милиона евра.
Посебно је лоше то што су у 2014. години финансијски расходи већи од финансијских прихода за 14,5 милијарди динара, зато што су финансијски расходи увећани у односу на претходну годину за три пута.
Оно што је још посебно негативно у структури обавеза, је да су краткорочне обавезе на крају прошле године за ова 492 јавна предузећа збирно достигле чак 520 милијарди динара, или 4,33 милијарде евра, и веће су односу на претходну 2013. годину за 12 одсто.
Колико лоше послују јавна предузећа показује и следећи податак: укупан приход свих јавних предузећа остварен у 2014. години је 545 милијарди динара, а краткорочне обавезе су 520 милијарди динара. Овакво финансијско оптерећење озбиљно угрожава функционисање јавних предузећа, па самим тим и буџет Републике Србије.
Овако изгледа анализа рада републичких јавних предузећа коју је сачинио експертски тим Српске радикалне странке:
На првом месту се каже да је у 2014. години било 21 републичко јавно предузеће и три јавна предузећа у власништву Аутономне покрајине Војводина, са укупно 31.700 запослених, не рачунајући „Железнице Србије“, које су преведене у акционарско друштво у стопостотном власништву Републике Србије, а у матичном предузећу су прошле године имале 17.735 запослених.
Број запослених у јавним предузећима кретао се према следећим подацима, који су такође овде бројчано наведени:
„Електропривреда Србије“ имала је 29.200 запослених, од чега је у јавном матичном предузећу само 514 запослених, а сви остали су у производним предузећима. На пример у „Ђердапу“ 967, у Рударском басену Колубара 12.708, у Термоелектрани и Коповима Костолац 3.254 и тако даље; „Електромрежа Србије“ има 1.587 запослених, „Путеви Србије“ 1.315, ПТТ Србија 15.095, „Србијагас“ 1.179 запослених, „Србијашуме“ 3.173 и „Војводинашуме“ 1.554 запослена. У „Србијаводама“ има 138 и „Војводинаводама“ 463 запослена. „Транснафта Панчево“ има 138 запослених, „Нуклеарни објекти Србије“ 129, „Танјуг“ је имао 209 запослених, који су ових дана остали без посла. У „Службеном гласнику Србије“ запослена су 393 радника, у „Заводу за издавање уџбеника“ 263, док „Емисиона техника и везе“ има 254 запослена, „Југоимпорт“ 379, „Национални парк Копаоник“ 52, „Тара“ има 200 запослених, „Ђердап“ 75, „Фрушка гора“ 150. У „Скијалиштима Србије“ запослено је 145 људи, „Јавно предузеће за развој туризма на Старој планини“ има 17, док Јавно предузеће „Новосадске топлане“ има 320 запослених и третира се као републичко јавно предузеће зато што повремено производи и електричну енергију за „Електропривредни систем“. Национални парк на Шар-планини са Ски центром „Шара“ је тренутно у спору и утврђује се да ли је продат француском партнеру од стране нелегалних шиптарских власти, као што је то урађено са Брезовицом, о чему смо детаљно говорили на једној од претходних конференција за штампу.
И о „Србијагасу“ смо говорили, тога се сигурно сећате, то је било недавно, а сада подсећам да је у оквиру овог јавног предузећа и „Подземно складиште Банатски Двор“, што је сасвим природно, али и „Агрожив АД“, „Метанонско сирћетни комплекс, Кикинда, а.д.“, „ХИП Азотара, а.д. Панчево“ и „Информатика, а.д. Београд“. Ту су и „Гас Бечеј“ и „Лозница гас“, „Југоросгас“ и „Прогресгас трејдинг“, као и „Согас Нови Сад“.
„Југоимпорту“ припада „Српска банка“, која му је припојена да не би отишла у стечај, а направила је више од 150 милиона евра губитка и тај губитак је преузела држава. У оквиру овог извозника наоружања и војне опреме послују и зависна друштва, „Јутра“, „Атера“, „Борбени системи“, „Ковачки центар Ваљево“ са 278 запослених, а у матичном систему је 379 запослених.
Иначе, данас желим да скренем пажњу и на неколико веома битних финансијских података:
Прво, у прошлој години „Електропривреда“ је забележила губитак у пословању од 10,47 милијарди динара.
Друго, „Железнице Србије“, иако формално нису јавно предузеће, имају губитак од 11,8 милијарди динара, а годину дана раније губитак им је био 8,2 милијарде динара. И нико не даје одговор зашто је овде, на пример, губитак после годину дана, од 2013. до 2104. године, нових 3,5 милијарде динара. Нигде нисмо чули образложење зашто је до тога дошло.
Треће, „Србијагас“ је само у матичном друштву имао губитак од 45 милијарди динара, односно 375 милиона евра. „Србијагас“, као матично републичко јавно предузеће, без подређених друштава, има имовину од око милијарду евра, а нема ни динара сопственог капитала, јер су минули губици достигли износ од 151 милијарде динара, па су укупне обавезе овог предузећа 193 милијарде динара, или милијарду и 600 милиона евра, што је 600 милиона евра више од вредности имовине. Дакле, да сами себе дају, не могу вратити дугове.
Четврто, „Путеви Србије“ покривају имовину са 78 одсто сопственог капитала, али имају обавезе 118 милијарди динара, или око милијарду евра.
Подсећам да Међународни монетарни фонд и Светска банка терају Вучићеву владу да до краја године прода, или стави у стечај сва друштвена предузећа, изузев оних 17 заштићених, којима је рок продужен до краја маја идуће године, мада су у неким од тих предузећа, попут „Прве петолетке“ из Трстеника већ почели масовно да деле отказе. Нисмо то ни знали. Није тога било у јавности. Ја сам прекјуче био у Трстенику и на лицу места сам се у то уверио, јер смо очекивали да ће и њима све то да продуже до маја идуће године.
Од почетка јуна идуће године почеће притисци и за продају републичких, градских и локалних јавних предузећа, а проблем је у томе што се код тих продаја не води рачуна ни о интересима запослених, ни о интересу садашњих власника.
Познато је да је за „Железницу“, „Путеве Србије“, „Србијагас“ и „Електропривреду“ држава дала гаранције и да их годинама исплаћује и тако надокнађује њихове губитке, уместо да мења директоре док се не нађе неко ко је у стању да поштено и стручно води та јавна предузећа. Имали сте пример „Србијагаса“ – предузеће у огромним дуговима, дубиозама, а директор дели радницима, запосленим велике количине новца, као, на име јубилеја предузећа.
За државне губиташе издвојено је из републичког буџета око две и по милијарде евра, а највише за наводно успешна предузећа. За „Јавно предузеће Србијагас“ издвојено је 691 милион евра, значи од пензија, од плата запослених у јавном сектору, 691 милион евра „Србијагасу“, а они највеће плате у Србији, огромне плате, па им још избацују велике износе на име јубилеја. То је економски систем у коме ми живимо.
За „Јавно предузеће Путеви Србије“ 488 милиона евра издвојено је из буџета, за „Железнице Србије“ 338 милиона евра, за „Ер Србију“ 37,2 милиона евра. За „Галенику“ држава плаћа 61,8 милиона евра, за „Електропривреду“ 165 милиона евра, за „Фијат аутомобиле Крагујевац“, 143 милиона евра.
Крајње је време да се Вучићева влада озбиљно укључи у оздрављење ових јавних предузећа и да се више престане са трошењем буџетских средстава њиховим бацањем у ову врећу без дна.
Све указује да се у пословање свих ових предузећа морају укључити и надлежни државни органи, од буџетске инспекције до државног тужилаштва, на чему Српска радикална странка упорно инсистира годинама и позива све надлежне да коначно почну да раде свој посао, а ми смо вам наговестили још пре годину дана да ћемо се ми српски радикали највише бавити економским и социјалним питањима, јер то више Србија не може да поднесе.
Изволите, имате ли ви неко питање?
Новинар: Имам ја. Ја мислим да без Руса то све што причате, не може да се...
Проф. др Војислав Шешељ: Из којих сте ви новина?
Новинар: Нису новине.
Проф. др Војислав Шешељ: Ово је конференција за штампу, само новинари могу да постављају питање, а као што видимо, новинари не желе ништа да питају. Хвала вам.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР