Проф. др Војислав Шешељ: Даме и господо, кад год помислимо, с обзиром да је Србија земља чуда, да су се већ сва чуда десила, изненади нас неко ново. Србија, као земља чуда, себи дозвољава да актуелни режим и после дванаест година слави успомену на једног од највећих криминалаца и издајника српског народа, Зорана Ђинђића.
Зоран Ђинђић је неспорни издајник. Деведесетих година је био председник изразито прозападне Демократске странке. У време бомбардовања је давао изјаве за стране медије у којима се залагао да се бомбардовање настави док Милошевић не попусти. Затим, био је главни унутрашњи организатор петооктобарског пуча који су финансирали Американци и остали западњаци да би се на власт довео мафијашки режим. Зоран Ђинђић је био прави челник тога режима. Коштуница је био само марионета. Коштуница је употребљен да се добију избори обмањивањем народа и финансирањем разноразних активности које су томе доприносиле. Ђинђић је био рекеташ. Рекетирао је само Богољуба Карића за 200 милиона марака. Ђинђић је био криминалац већ деведесетих година, у спрези са Драгољубом Марковићем, „Крмиво продукт“, Крмивојем и са сурчинским кланом. Ђинђић је умешан у многе отмице, између осталог отмице Милорада Мишковића, Милије Бабовића, сина Лепе Брене и Бобе Живојиновића и других људи. Ђинђић је добијао део новца од откупнина. Ђинђић је организовао да сурчинска мафија отме Слободана Милошевића да би добила награду од пет милиона долара, а пошто је то било раскринкано, пошто нису успели на препад то да ураде, онда је дошла полиција да хапси Милошевића 2001. године. Дакле, огроман је број доказа о криминалним делатностима Зорана Ђинђића, о издајничким делатностима Зорана Ђинђића. Овај режим и његови челници, који су се заједно са мном радовали кад смо чули да је Ђинђић мртав – много се више радовао Томислав Николић него ја – сад му одају поштовање. Сад и Александар Вучић полаже венац. Александар Вучић је пре девет година на испраћају Слободана Милошевића држао изванредан говор у моје име, врло емотиван говор, а сад одаје почаст Ђинђићу. И Томислав Николић и Александар Вучић и сви остали челници, тадашњи челници Српске радикалне странке били су у Пожаревцу на сахрани Слободана Милошевића. Међутим, јуче се нико од њих није појавио. Послали су, изгледа, оног идиота Александра Вулина да ипак мало одшкрину врата и са те стране да неко из власти буде тамо, а онда се данас утркују ко ће бити у првом реду да се Ђинђићу ода почаст.
Ми можемо имати много критичких примедби на рачун Слободана Милошевића и његове политике из деведесетих година и ви се сећате, ми смо имали периоде дубоких сукоба, али смо имали и периоде сарадње. Чак смо склопили коалицију 1998. године, кад је запретила опасност по опстанак Косова и Метохије у саставу Србије. Међутим, на страну то све шта се између нас дешавало деведесетих година, о томе ће историја једног дана да да свој суд и видећемо како ћемо сви ми актери тих догађаја проћи пред судом историје. Међутим, Слободан Милошевић је противправно ухапшен од стране Зорана Ђинђића и још противправније испоручен Хашком трибуналу уз кршење и српског устава и свих закона, уз кршење правног поретка земље. Испоручен је на највећи српски празник, на Видовдан, на дан Светога Вида. Шта има издајничко у нашој историји што надилази овај Ђинђићев поступак? Ништа. Ово је највећа издаја у српској историји.
Слободан Милошевић се упорно борио у Хашком трибуналу, непрекидно се борио, пожртвовано се борио и погинуо у тој борби. Он је убијен, у најмању руку, тако што му није пружана адекватна медицинска помоћ. Тадашњи режим Бориса Тадића и Војислава Коштунице одбио је да сахрани Слободана Милошевића онако како он заслужује. Ми сад из тога имамо поуку како да се убудуће сахрањују сви ти који данас носе високе функције па за који дан, месец или годину поцркају. Нико неће моћи да очекује државне почасти, поготово не ови који су издали српске националне интересе и који упорно воде прозападну политику на уштрб интереса српског народа. Срамота је да званична Србија не стави ствари на своје место. Срамота је да се и даље слави један издајник и криминалац као што је Зоран Ђинђић, да се улицама и булеварима даје његово име, а да се занемарује или да се клевеће Слободан Милошевић. Ми смо зато да се изричу све критичке оцене на периоде његове власти. Немамо ништа против тога, али мора да се поштује то што је урадио у Хагу. Српска радикална странка остаје доследна том принципу.
Изволите, ако ви имате неко питање.
Теша Тешановић: Теша Тешановић, Србин инфо. Како коментаришете настојање режима у Подгорици да уведе Црну Гору у НАТО?
Проф. др Војислав Шешељ: Па то је издајнички режим, режим који је издао српски народ у целини. Тај режим је мафијашког карактера. Тај режим је на власти већ четврт века и како сад ствари стоје, као да га је немогуће сменити. Том режиму нису ни потребни избори. Избори који се одржавају су редом фалсификовани, народ нема могућности да гласа, људи који су у државној служби присиљени су да се изјашњавају као Црногорци по националности, иако је огромна већина српска. Само слом Мила Ђукановића може довести до позитивних промена у Црној Гори, до ослобађања тамошњих Срба и до поновног уједињења са Србијом. Српска радикална странка се залаже за поновно уједињење Црне Горе са Србијом, али сада више не ни у каквој федерацији. Шта ће нама било каква федерација, када смо ми један народ. Имате ли још? Изволите.
Новинар: Марко Петровић, „Блиц“. За вас и за господина Шаровића питање. Када говорите о криминалним активностима Ђинђића, који су докази и да ли сте те доказе некоме дали? А за господина Шаровића, да ли иде на Ново гробље данас?
Проф. др Војислав Шешељ: Можете и сами да узмете исечке из страних новина у којима су објављене Ђинђићеве изјаве, имате то у „Њујорк Тајмсу“ из времена бомбардовања.
Новинар: То је оно што се тиче бомбардовања. А кад говорите о отмицама?
Проф. др Војислав Шешељ: А што се тиче отмица, имате спрегу Зорана Ђинђића са сурчинским кланом. Зоран Ђинђић је пре 5. октобра непрекидно био у Сурчину. Њему је Драгољуб Марковић сазидао кућу у Новим Бановцима, поред своје, о томе сам говорио својевремено више пута. Непрекидно је био са Сурчинцима. Сурчинци су били привилеговани у Србији у време владавине Зорана Ђинђића. Кад ме оптуже онда ћу изнети још конкретније доказе на суду, али се нико не усуђује да ме оптужи. Једва чекам тако нешто.
Новинар: Ви сте исто познавали људе из земунског клана.
Проф. др Војислав Шешељ: Јесам. Познавао сам, али тек онда када су се сукобили са Ђинђићем. Е, онда су ми много причали о Ђинђићу и својим спрегама са њим. Ја сам их упознао негде почетком септембра 2002. године. А они су годинама, годинама, били блиски Зорану Ђинђићу. Мени никада нису били блиски. Али им је стало из неког разлога да поправе односе са мном јер сам их раније много нападао.
Новинар: Добро. Значи, тврдите да имате доказе за то што сте рекли?
Проф. др Војислав Шешељ: Да, наравно. Да, све су делили са њим. Никада још није ни разјашњена отмица сина Лепе Брене и Бобе Живојиновића. То је било најдиректније у шта су били умешани Зоран Ђинђић и његови компањони.
Новинар: Како знате?
Проф. др Војислав Шешељ: Па, све знам. Знате да сам најбоље информисан човек у Србији. Има ли неко боље информисан?
Друго, како је дошло до раскола међу њима? Кад су се договорили да опљачкају велики државни новац на име асвалтирања по Србији. Уместо да то добију домаће фирме које се баве изградњом и поправком путева, то је добио Чуме, најближи Ђинђићев пријатељ и он је за 15 минута формирао фирму у Бечу и наступио као страна фирма у Србији и Чуме је све финансирао. Е, кад је делио новац, делио је са Ђинђићем, са Ђинђићевим доглавницима, а изоставио је Душана Спасојевића и део клана који је био приврженији Спасојевићу и тада долази до распада сурчинског клана. Тек 2002. године је формиран земунски клан, раније није постојао. Постојао је јединствен сурчински клан. Могао бих о томе студију да напишем. Ако ме здравље послужи и будем имао времена, могуће и да напишем.
Новинар: Добро, а за господина Шаровића?
Проф. др Војислав Шешељ: Ако је запамтио питање. Хтео је да иде данас на Ново гробље, али, каже, није понео кишобран. Чуо је да је много полиције тамо, па каже – отићи ће други пут, кад не буде толико полиције. Ево, ја већ дадох два могућа одговора, али он ће вам заправо рећи.
Новинар: Је ли то одговор, или...?
Немања Шаровић: Ја мислим да смо ми завршили посао. Дакле, ми се противимо фалсификовању историје и то је суштина свега што смо урадили.
Новинар: Значи, данас нећете ићи на Ново гробље?
Немања Шаровић: Па није искључено да ћу неки други дан.
Проф. др Војислав Шешељ: Прво да имате у виду да ја јуче нисам ни обећао да ће Немања Шаровић да иде.
Новинар: Рекли сте да – можда га пошаљете.
Проф. др Војислав Шешељ: Можда га пошаљем. Размишљао сам о томе. А онда сам се сетио да је она бетонска плоча, гранитна плоча, од чега је оно, и тешко се то пробија глоговим коцем, треба прво имати механизацију да се то уклони, па онда да се употреби...
Новинар: Некада сте ишли и на Кућу цвећа.
Проф. др Војислав Шешељ: Па да, и тамо је била тврда зграда, тешко се пробијала глоговим коцем иако сам имао добар глогов колац. Имао сам ја те године и бејзбол палицу. Још је негде чувам, морам да је потражим.
Новинар: Можда затреба.
Проф. др Војислав Шешељ: Можда затреба. Имате ли још питања? Изволите.
Новинар: Да вас питам нешто. Нема везе са овом темом. Интересује ме ова рационализација у државној управи. Да ли сте читали у листу „Данас“, уопште колико сте о томе информисани, о отпуштању радника на одређено време. Прво одлазе васпитачи и здравствена служба из затвора, да ће их бити ужасно мало, значи немогуће да се основна права осуђених проведу.
Проф. др Војислав Шешељ: Овај режим напредњачки и влада на челу са Александром Вучићем испуњавају налоге Међународног монетарног фонда. Ко год је у свету слепо испуњавао налоге Међународног монетарног фонда, тај је сигурно пропадао. Онај ко се ослободи туторства Међународног монетарног фонда има шансу да изађе из кризе. То што ће се људи слати на принудно одсуство ништа не решава, не олакшава проблем.
Новинар: Не, они се већ отпуштају, већ...
Проф. др Војислав Шешељ: И отпуштају се. А где ће они после? Наше здравство тражи још и лекара и медицинских сестара и другог особља. Није им довољно, можда их по Београду има више, али у унутрашњости је велика оскудица, а они отпуштају, они само повећавају већ огромну армију незапослених и то ће им се осветити.
Новинар: А шта очекујете, пошто у затворима већ одлазе увелико, како ће да одреагују, рецимо прво осуђена лица, њихова права, уопште ... разне комисије које долазе и које су пренеле да је недовољно стручних радника, недовољно лекара, недовољно...
Проф. др Војислав Шешељ: Па они ће морати да распуштају све затворе. Пошто распусте све затворе, онда ће они најтежи криминалци моћи директно да уђу у владу. Кад је могао Александар Вулин да буде министар, што не би и неки вишеструки обијач банке. Кад је могао Млађан Динкић са аутоматском пушком да улази у Народну банку Југославије, што би сад неко робијао због пљачке банке, на крају крајева.
Ми смо земља хаоса и земља чуда. Код нас се само хаос успешно производи и народ замајава лажним обећањима.
Имате ли још питања? Изволите.
Новинар: Филиповић „Правда“. Како коментаришете формирање владе у сенци, Пајтићеве?
Проф. др Војислав Шешељ: То је, Пајтић је формирао владу у дубоком хладу. Он чак није могао квалитетније кадрове да покупи ни из Демократске странке. Можете мислити кад је Гордану Чомић, тешко јој име памтим, толико је важна историјска личност, кад је Гордану Чомић поставио за потпредседника владе и министра одбране. И шта сад од ње да очекујемо? Само да пусти бркове, па да буде прави министар одбране. Па је онда поредио са Индиром Ганди и са ваљда Беназир Бутом. Боље да је поредио са Иди Амином, на пример. Више би одговарало поређење. Отприлике су исте килаже и истих светоназора. А исту униформу могу да носе, исти број, све оно што није изношено, а остало је од Иди Амина, њој би пасовало.
Имате ли још питања?
Хвала вам што сте дошли.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР