Ђурађ Јакшић о „аутономистичком фронту“и прекомпоновању власти у Новом Саду

Ђурађ Јакшић: За данас смо припремили две теме: једна се односи на ставове Српске радикалне странке поводом најава вруће војвођанске јесени и формирања некаквог "аутономистичког фронта" у северној српској покрајини, српској Војводини, а друга тема се односи на најаве о тзв прекомпоновању власти у Граду Новом Саду.

Користим ову прилику да смо ми српски радикали још пре доношења злогласног Статута АП Војводине обишли целу српску Војводину, одржали серију јавних скупова и трибина на којима смо скренули пажњу јавности и упозорили да ако се статуст усвоји – то је корак ка државности Војводине и да је крајња намера аутономашких снага да корак по корак доврше процес војвођанске републике и формирање нове вештачке „војвођанске“ нације на уштрб српског националног корпуса.

Нема никакве сумње да је одлука Уставног суда Републике Србије, који је неуставним прогласио 22 одредбе такоѕваног Закона о надлежностима АП Војводине, изазвала изузетно нервозну, паничну и врло агресивну реакцију оних који се залажу за државност Војводине.

Сведоци смо да у последњих недељу-две Миливој Вребалов, који је високи функционер ЛДП и потпредседник Скупштине Војводине и лидер Лиге социјалдемократа Војводине Ненад Чанак се утркују најављујући врелу војвођанску јесен и утркују се у најавама формирања некаквог војвођанског аутономистичког покрета који би, тобоже, северној српској покрајини, српској Војводини, вратио наводно угрожена права – по већ опробаном моделу отворене конфронтације са Београдом, и са друге стране претњама да ће се питање Војводине интернационализовати.

Нема сумње да ће се Чанак, Вребалов и други који су у принципу истој аутономашкој колони, по сваку цену и на сваки начин борити не би ли задржали огромне привилегије које имају, удобне фотеље и огромно богатство које су стекли у последњих 12 година, пљачкајући државну имовину у српској Војводини – макар то било и претњама отварањем некаквих фронтова и најавама вруђих јесени.

Као по правилу, приче о угрожености права Покрајине од стране републике се јављају или непосредно пред изборе или када треба скренути пажњу јавности са кључних националних или животних егзистенцијалних проблема. Зашто то кажем? Зато што спектакуларне и бомбастичне изјаве о отварању некаквог војвођанског фронта дефинитивно скрећу пажњу јавности од поразне чињенице да највиши државни функционери Томислав Николић и Ивица Дачић седају заједно са шиптарским сепаратистима за преговарачки сто,чиме де факто дају легитимитет шиптарској независности на нашем Косову и Метохији. Са друге стране, треба скренути поажњу јавности са потпуне катастрфе која је задесила најважнију српску привредну грану, пољопривреду, услед незабележене суше и процена о огромним губицима који ће претрпети пољоприврдни произвођачи, што ће несумњибво условити драстично повећањењ цена хране, којуће само привилеговани моћи да плате.

Данима смо сведоци медијског препуцаања и пребацивања одговорности на релацији покрајинска и републичка администрација, данима се препуцавају два Горана, с једне стране Кнежевић, а са друге Јешић. Један је Министар пољопривреде у Влади Републике Србије, а други је покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство. Данима пребацују одговорност један на другог док ојађени сељак, коме је суша упропастила читаву летину, чека одговор државе како ће интервенисати и како ће се последице катастрофе бар једним делом санирати.

Уместо што потежу питање аутономије северне српске покрајине, која је недвосмислено издефинисана највишим правним актом, Уставом Републике Србије, Чанку, Вребалову и њима сличнима, далеко паметније би било да се окрену послу и озбиљним стварима и да, заправо као део покрајинске администрације и власти, седну за исти сто са својим коалиционим партнером Гораном Јешићем, не би ли евентуално помогли Горану, који очито не може сам, да пронађе решење којим ће се санирати последице суше у Војводини и дати каква – таква сигурност пољопривредним произвођачима.

Са друге стране, последњих недеља смо сведоци и најава - како они то кажу – прекомпоновања власти у Новом Саду. Подсетићу вас да скупштинску већину у Новом Саду чине ДС, Чанкова Лига, СПС, СПО и Ромска демократска странка. Одборничка група Српске радикалне странке у Скупштини града Новог Сада има пет одборника и опозиционо делује према градској власти. Прекомпоновање поред потенцијалног преласка СПС на страну тзв СНС није ништа друго већ друга реч за отимачину, куповину, уцене и притиске на одборнике из свих одборничких група које су заступљене у новосадској градској Скупштини, не би ли се пошто – пото СНС дограбила власти и не би ли дошла до магичне цифре од 40 одборника, што јој обезбеђује већину у новосадском парламенту.

Српска радикална странка је више пута упозоравала на опасност и на штетност одлуке Уставног суда из маја 2010. када је донета одлука да се укину бланко оставке, као једина реална мера обезбеђења политичких партија које учествују на изборима од појединаца које кандидују на својим изборним листама. То се показало као потпуно тачно. Зашто то кажем? Зато што је укидање бланко оставки произвело потпуно хаотично стање у свим општинамаи градовима и свим локалним самоуправама широм Републике Србије и потпуно отворило могућност за куповину - на жалост, били смо сведоци чак и за отмицу одборника –и прекрајање изборне воље грађана.

Да такозвана напредна странка пошто-пото жели да преузме руковођење Новим Садом и да у тој намери не бира средства, говори и чињеница да им је Ромска демократска странка, коју су тако жестоко критиковали за изборну крађу и пљачку, којој су претили кривичним пријавама, данас им је најизвеснији будући коалициони партнер у Граду Новом Саду.

Једно је сигурно и кристално јасно: за нас српске радикале, било какав разговор, а камоли коалициона сарадња са тзв Српском напредном странком не долази у обзир и апсолутно је искључена. Српски радикали на локалном нивоу неће сарађивати са издајницима и западним послушницима, са онима којима су западни ментори наменили најгору и најмрачнију могућу улогу у новојој српској историји.

Дакле, пет одборника Српске радикалне странке, без обзира на све притиске и уцене, остаје јединствено и остаје компактно – да пропагира и спроводи програмске циљеве и начела Српске радикалне странке.