Динкић се сам пријавио Тужилаштву за организовани криминал

Владан Јеремић: Даме и господо, најава Г17 и Демократске странке о потреби за тзв. деполитизацијом јавних предузећа, односно најава укидања управних одбора јавних предузећа и избор директора на јавним конкурсима, по мишљењу Српске радикалне странке представља најбруталније обмањивање грађана и најјефтинији вид демагогије и популизма ове две странке који се сервира у предизборној кампањи која је очигледно већ увелико у току.

Демократска странка и Г17 плус управљају државом и јавним предузећима већ више од 10 година и до сада су их користили за задовољавање партикуларних интереса и за финансирање кампања својих странака.

Интересантно је да је Млађан Динкић недавно признао да су „јавна предузећа странкама служила као партијски плен за запошљавање партијских кадрова“, као и то да су „сви конкурси за директоре у већини случајева намештени“. Нама онда не преостаје ништа друго него да позовемо Тужилаштво за организовани криминал да хитно реагује, и то тако што ће испитати Динкића на околности ко, када и у којим јавним предузећима је запошљавао партијске кадрове и који све конкурси за избор директора јавних предузећа су до сада били намештени, ко их је наместио и, наравно, која политичка странка је од тога имала корист.

Шта је главни разлог што се Демократска странка и Г17 овако нагло започеле своје залагање за тзв. Деполитизацију? Наравно, то је искључиво намера да се прикрије криминал и корупција несагледивих размера у овим предузећима и да би влада сакрила одговорност за то.

Други разлог је да под паролом наводног запошљавања стучњака изабраних на регуларним конкурсима, и преко убацивања представника струковних организација у надзорне одборе, практично поново угурају своје људе који ће у тим телима остати и када поменуте странке не буду више на власти.

Динкић је недавно изјавио да конкурсе не би спроводила држава већ професионалне агенције за управљање кадровима. Логичан је закључак да нам Динкић предлаже оснивање нових агенција и додатно увећавање државног апарата, који већ сада има преко 100 агенција и регулаторних тела. А онда би у тим агенцијама одлуке поново доносили представници делегирани од странака које чине владу.

Интересантно је да се до дана данашњег Динкић није оградио од Бојана Кришта, некадашњег директора ЈП Аеродром Београд, за кога је говорио да је „експерт“, „професионалац“ и „успешан менаџер“, а при том чињеница је да се Бојану Кришту тренутно суди за привредни преступ у Привредном суду у Београду, јер је исплатом атрономских стимулација и до 10.000 евра, незаконито пробио Програм пословања Аеродрома за 6,3 милиона динара.

Динкић у јавности често износи пример директора ЈП „Скијалишта Србије“, говорећи да он није партијска личност, већ да је у питању професионалац. Међутим, Динкић прикрива неколико важних чињеница:

Небојша Скорић, генерални директор ЈП „Скијалишта Србије“ је последњих година често виђен на трибинама странке Г17 плус;

док је Динкић био гувернер НБЈ, Скорић је био генерали директор Дирекције за опште послове у НБЈ и, према писању медија, лице које је било ангажовано за поверљиве трансфере девизне ефективе у иностранство.

Даље, док је Динкић био министар финансија, Скорић је био његов помоћник за имовинско-правне послове.

На Динкићев предлог, Скорић је једно време био и члан УО ЈП „ЈАТ ервејз“, али је због сукоба интереса био принуђен да у септембру 2004. године на ту функцију поднесе оставку.

Избором Динкића на нову функцију министра економије и регионалног развоја, Скорић је постављен на функцију помоћника министра за сектор туризма. И недуго затим, у јуну 2008. године, на предлог Динкића влада је Скорића поставила на функцију генералног директора ЈП „Скијалишта Србије“.

Дакле, евидентно је да је Небојша Скорић још од 2000. године „десна рука“ Млађана Динкића, да га је странка Г17 плус форсирала свих ових 10 година, и да наравно не може бити говора о речи да ужива репутацију „нестраначке личности“, а о његовој стручности реч ће дати Тужилаштво за организовани криминал које води преткривични поступак против Скорића због сумњиве адаптације садашње зграде Министарства финансија која је коштала скоро 5 милиона евра.

Криминал и корупција у јавним предузећима су достигли огромне размере јер је управљање јавним предузећима злоупотребљавано за малверзације у јавним набавкама. Јавне набавке се мере у стотинама милиона евра, само годишње набавке ЈАТ еврвејза износе преко 10 милиона евра, набавке ЕПС-а износе преко 20 милиона евра, набавке Телекома Србија такође премашују 20 милиона евра годишње. Јасно је свима да онај ко управља овим набавкама практично управља привредним системом, медијима, јавним добрима, политичким кампањама, итд. Ево, ово је била основна тема о којој смо желели да говоримо. Уколико имате неких питања, стојимо вам на располагању. Уколико немате, ја вам се захваљујем што сте дошли.