Наташа Јовановић: Даме и господо, Динкићев предлог закона о финансирању локалне самоуправе и његово усвајање почетком лета у Народној скупштини Републике Србије, уз подршку Демократске странке, представља апсолутну обману челника локалних самоуправа, а самим тим и грађана, јер је сада сасвим јасно, у трећем кварталу ове календарске буџетске године, да тај закон неће моћи да се реализује. А потпуно је немогуће и неизвесно да се он спроведе у изборној 2012 години, обзиром на то да је за његово спровођење потребно 40 милијарди, а у овом тренутку буџетски дефицит и економски колапс Србије се мери износом од 60-70 милијарди динара.Што значи да би уз покривање дефицита, што је апсолутно немогуће у потпуно разореној српској привреди, било потребно да се обезбеди још додатних 40 милијарди динара да би се тај закон наводно спровео.
Тако да је сада јасно да је то био Динкићев и Стевановићев чист политички маркетинг и свих оних из такозваних Уједињених региона Србије који су хтели тиме да добију јефтине политичке поене, а стварност је сасвим другачија. Да бих вам то илустровала даћу вам само један пример. Прошле године, док није постојао тај закон, опредељена су одређена средства на крају буџетске године за такозвану помоћ јединицама локалне самоуправе, и то само у износу од једне милијарде. 500 милиона динара је усмерено свим општинама у Србији, а 500 милиона такозваним девастираним општинама, којих је 40 у Србији. И то су једва ребалансом буџета пред крај прошле године обезбедили, ту једну једину милијарду динара.
Онда можете да замислите како је немогућа мисија да се овај поменути закон спроведе када је за његову реализацију до краја ове године потребно 30 милијарди, а за следећу 2012 годину 40 милијарди динара. Наша стварност је поражавајућа, пре свега када је реч о макро економији. Изјава, коју је прекјуче дао министар за економију и регионални развој Небојша Ћирић, говори у прилог томе да су они изгубили сваки компас, и Тадић, и Динкић, и сви властодршци у Србији и да су они неспособни да опораве српску привреду.
И не само то, већ они чине све да ионако тежак положај привредника отежају. Као и да отежају положај локалних самоуправа. Пошто и локалне самоуправе, самим тим и град Крагујевац, зависи од уплата комуналних и свих других такси, фирмарина које уплаћују у буџет града Крагујевца мала и средња предузећа, а мала и средња предузећа су доведена у тежак положај. Само је питање дана када ће кренути њихово масовно стављање катанца у браву, због чињенице да они под оваквим Тадићевим режимом не могу да опстану.
Податак да мала и средња предузећа, која треба да буду стуб развоја српске привреде учествују у укупном броју предузећа у Србији са више од 99,8% и да запошљавају 66,7% радног становништва, довољно говори о томе да је њихово подстицање и повољни аранжмани, које треба да им понуди влада Републике Србије неопходно. А влада не да то не ради, већ управо Ћирићева изјава говори да су их оставили на цедилу, па како се ко снађе. Препуштени су сами себи и немилосрдном тржишту којем управљају режимски тајкуни попут Мишковића, Бека и осталих финансијера Демократске и Српске напредне странке. Сада је јасно да ти привредници не могу ништа да очекују, самим тим и запослени, од овакве власти.
Мала и средња предузећа доприносе са 33% бруто домаћег производа, а колико је њихов рад онемогућен законима из агенде такозване Европске уније (због њихове журбе да стекну статус кандидата, када нам се разара привреда, отима Косово и Метохија од стране њихових бриселских ментора), говори један пример. Ако неко успешно средње предузеће у Србији оствари годишњу добит од 100 милиона динара потребно је да плати порез од 10% на добит. Оног тренутка када власник предузећа оде у банку да му се изврши, по закону неопходан повраћај, онда му се тражи још 20% пореза на добит оснивача. Што значи, твих 10 и још 20 је укупно 30% пореза, толико се тражи једном успешном привреднику, што је незабележена стопа пореза и једна од највећих, а ја мислим и највећа у Европи. И како онда и чему да се нада неко ко треба да плати порезе и доприносе за запослене, да држи толики број радника када се има у виду да су порези и доприноси на плате запослених у Србији највећи могући, а они износе преко 60%.
С друге стране, сви они који су власници предузећа која се баве аграром исто тако не могу ништа добро да очекују ни од поменутог Ћирића, Тадићевог режима, њихових министара и премијера Цветковића, јер је и пољопривреда у тешкој ситуацији. И сам податак да Србија има 200.000 хектара необрађене површине и да се сваке године тај број још увећава 60 квадратних километара, говори о томе колико режим не води бригу, и колико их интересују њихове функције. Кампању су већ почели рушећи Србију, пре свега по питању националних и државних интереса, а сада је очигледно, по свим овим подацима који су апсолутно егзактни, и у привредној сфери.
Грађани Србије не могу под овом влашћу да очекују никакав економски бољитак ни опоравак, а Српска радикална странка ће веома брзо, на нивоу Србије, изаћи са свеобухватним економским програмом за излазак земље из тешке економске ситуације, беде и немаштине. Апсолутно смо уверени да ће на основу наших конкретних решења, грађани Србије, а самим тим и грађани Крагујевца, имати прилике да се увере да је пут Србије онај пут који треба да дефинише, пре свега, ослањање на уређење наше земље и њених институција, које сада раде искључиво по диктату Бориса Тадића и Демократске странке. Једино тако уређена земља, која користи све своје потенцијале, сарађује са пријатељским земљама у свету, пре свега са земљама БРИК групе, Бразилом, Русијом, Кином и Индијом може да очекује за кратко време брз опоравак.
Ми очекујемо да ће на седници скупштине Града Крагујевца, која је најављена за 16 септембар, морати да уследи ребаланс буџета, због тога што је он нереално пројектован за 2011 годину и због свих ових разлога и примера које смо навели на почетку како се влада понаша према локалним самоуправама. Дакле, због чињенице да буџет града Крагујевца не може да се пуни ефикасно и његова реализација не може да се одвија динамиком како су то Стевановић и његови сарадници предвидели - због тога што је народ осиромашен, због тога што су предузећа самосталне трговинске радње и сви они који треба да плате локалне комуналне таксе, порез на фирмарину, који треба да плате порез на имовину (који је један од главних пореза којим се пуни буџет града Крагујевца) једноставно то нису у могућности, јер је беда и немаштина, из дана у дан, у целој Србији све већа, па тако и у нашем граду.
Не може да се наведе, и према подацима Републичког завода за статистику, ни да се на прсте једне руке наброје градови где је просек зарада у јуну месецу, када се мерила висина потрошачке корпе, која је износила преко 56 000 динара, да је просек толико велики да грађани могу да задовоље ту потрошачку корпу. Очигледно њих баш брига за народ и Тадића и његове министре, они су усмерени на распродају државних и националних интереса на своје фотеље и функције и на невероватно расипничко понашање и трошење буџетских средстава преко агенција које се одлуком скупштинске већине оснивају из дана у дан све више.
Невероватно је да министар који је надлежан за економију и развој земље још каже да ће мала и средња предузећа, пошто држава не може да им помогне, да усмери код пословних банака, а те пословне банке које послују у Србији су ојадиле грађане Србије. И кроз кредите и кроз кредитне картице и кроз рефинансирање и изузетно скуп новац који они продају грађанима Србије. Погледајте какве су камате и услови тих страних банака, које овде послују под изузетно повољнијим условима него у земљама из којих долазе, у њиховим матичним државама. Тај новац тамо и те каматне стопе почев од стамбених и свих других кредита су најмање за две трећине мање у односу на Србију где је изузетно тежак животни стандард грађана где су људи принуђени да плаћају тако високе камате.
Уместо да тај Ћирић каже, што он не жели и влада нема слуха за то, као и читав режим који га је поставио на ту функцију, да ће се новац који постоји у буџету усмеравати за помоћ малим и средњим предузећима, која запошљавају 66,7% запослених у Србији, он жели да им стави омчу око врата и трасира им пут код пословних банака које дају скупе кредите.
Ми мислимо да ћемо кроз програм који ћемо да понудимо грађанима Србије, а самим тим кроз конкретне економске пројекте који се тичу града Крагујевца, и решења која се не ослањају само на индустрализацију града већ и на подстицају управо оваквих предузећа и пољопривреде на подручју нашег града и читаве Шумадије, видети да грађани то прихватају и ми верујемо да ће та решења почев од оних која се баве економском струком аграром и тако даље до најобичнијих људи доћи са намером да виде да ипак има излаза из ове ситуације али под овим режимом и са оваквом влашћу, слепо-послушничком, пре свега према Бриселу, то никако не могу да очекују. Наравно исти пакет и исти начин владавине им нуди и Николићева СНС.
Према томе, апсолутно је јасно да ми са нашим програмом, и пре свега са ослањањем на људе, који су главни ресурс једне земље, а онда на природне ресурсе и све оно што има наша земља, можемо да рачунамо у будућности.
Захваљујем вам се на присуству
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР