ДАТУМ ПРЕГОВОРА СА ЕУ – ПОЛИТИКА ШАРГАРЕПЕ И ТВ-САПУНИЦА

Бојан Крстић: На свети српски празник – Видовдан, одјекнула је вест о „историјском“ догађају за Србију, одређивање датума о почетку преговора о приступању Србије Европској унији. Додуше, он није прецизно одређен, али се очекује да ће то бити око Православне Нове године, тј. након ње, негде око 14. јануара 2014.године. Са посебним нагласком је подвучено да се не очекују нови услови, осим онога на шта ја Србија до сада пристала,а то је прећутно одрицање од најсветијег дела своје територије. Преговарачи су представљени јунацима и патриотама...
Шта је Србија заправо добила тим датумом (ако га уопште и буде)? Добија вишедеценијско мрцварење у преговорима, нове уцене, нове уступке и одрицања, нова понижавања, да би изборила дужничко ропство, одрицање од осталих делова територије (Војводине и Санџака), статус колоније оних „пријатеља“ који су је само у прошлом веку спалили до темеља чак три пута... А што се стандарда тиче, њега су добро осетили на својој кожи они од којих се, пре уласка у ЕУ, чак много мање тражило него од Срба – Бугари, Румуни, Грци, Мађари... чију су привреду европски колонијалисти уништили, довевши их до осетног пада стандарда и дужничког ропства!
За то време, незапосленост је све већа, динар све слабији, поскупљења и пад стандарда свакодневни! Према последњим истраживањима Србија је рекордер у поскупљивањима у региону (хране, хемије, енергената, текстила...). Челници Владе не знају тачан датум почетка преговора са ЕУ, али знају тачан датум реконструисања Владе, због процењивања међусобних снага у њој и он је много раније – 27. Јула 2013., а ако до тога не дође, уследиће избори, све док не дође до једноумља европских послушника. Владу потресају разне афере (млека, пријемних испита...), али нико за њих не одговара. А да народ не би размишљао о беди и животној агонији у Србији, као светла тачка на крају тунела сервира му се датум о почетку преговора са ЕУ, јевтина забава у виду ријалити шоуа, ухапсе по неког свог бившег сарадника и инвеститора странке, али никог не осуде, чиме грађанима Србије махну као шаргарепом испре носа! Чак и успехе српских спортиста презентују као успех државног врха, без обзира што су и од стране спортиста стално оптуживани да су материјално запостављени и да их се сете само када треба да се сликају са њима након неког успеха, извојеваног тренинзима у најбеднијим материјалним условима.
Зато питмо у чему је значај добијања овог датума! Хоће ли он помоћи грађанима да плате храну, струју, огрев и остале даџбине држави, школарину и свега што је основно за голо преживљавање? Хоће ли вратити раднике у Еи-Ниш, МИН, Јастребац...? Чему се ми то радујемо? Хоћемо ли тим датумом зауставити поскупљења и пад стандарда?
Очигледно је да нећемо, јер рад Владе више подсећа на тв-сапуницу у наставцима, која нема никакав програм националног и економског интереса Србије, већ намесничко-послушничко понашање према налогодавцима, који су их на власт и довели. Због свега тога Српска радикална странка и истиче да је улазак у Европску унију погубан за Србију и у економском и у националном смислу, да он представља подчињен статус и ропство! Једини прави пут је окретање Србије вековним историјским пријатељима – Руској федерацији, Кини, Куби и осталима који су подржавали србију у најтежим временима њене историје!