Maријана Четојевић: Даме и господо новинари, хвала вам што сте дошли на још једну конференцију за новинаре Српске радикалне странке. Оно за шта се сматра да хитно треба да се објасни у јавности, око чега властодршци и те како доводе у заблуду грађане, то је овај читав аражман са ММФ-ом који се сaда представља као помоћ најугроженијима, најсиромашнијима у износу од 6,5 милијарди динара. Улога ММФ-а и Светске банке је управо да овде у Србији зараде енормне профите, иза њих стоји Вол Стрит, банкари, а не социолози. Они не решавају проблем сиромаштва, већ га стварају, и тада пласирају своје зеленашке кредите.
Расподела средстава „помоћи“ од 6,5 милијарди је потпуно неизвесна у смислу пласмана. Извесно је једино да је то облик пореске евазије, овим путем се прескаче уплата пореза, доприноса јер не иде кроз зараде. Видећемо кроз који облик и како ће то држава пунити буџет, или ће се прескочити управо уплату пореза, доприноса и како онда мисле да се остварују пензије када они први прескачу обавезе плаћања у ПИО? Даље, имамо изјаву Млађана Динкића, који каже да ће запослени у здравству, просвети, војсци, полицији, култури и институцијама јавног сектора добити у току године двократну помоћ, два пута по две милијарде, регрес за летоваље 5.000 динара и поново за Божић 5.000 динара. Са друге стране, Дијана Драгутиновић каже да ће једнаократна помоћ ићи запосленима у јавном сектору, а да ће две милијарде ићи на помоћ пензионерима. Сасвим је нејасно каква је то њихова стратегија, једино што је видљиво је да живимо све горе, да су подаци лажирани, да спроводе слепо све што им ММФ каже.
Од 380 милиона евра, колико држава треба да добије у четвртој ревизији кредитног аранжмана, већ је потрошено 300 милиона евра на одбрану курса динара, а нису успели да стабилизују курс динара. Од почетка године НБС је интервенисала са милијардом еура на међубанкарском девизном тржишту, а курс динара и даље пада и поскупљује спољни дуг, подгрева инфлацију, поскупљује производе, уље 5 до 10 одсто, шећер 3 одсто, млеко 3 одсто...чини потрошачку корпу све празнијом, а трошкове комуналија, такса неподношљивим за грађане.
Имали смо државу, имали смо владу, царину. Сада ММФ и Светска банка интезивно претварају државу Србију у територију где се не зна ни које су државне границе, где је улога владе потпуно марионетска, ради како их ММФ уцењује кредитима, пројектима. Полако нам затварају школе, болнице, индустрију, пољопривреду.
Резултат четвртих преговора са ММФ-ом није, како се истиче у медијима, да ће наши пензионери живети боље. Не можемо да се сложимо са ставовима Кркобабића, Динкића, Драгутиновић. То су изјаве које нису тачне.
Тачно је оно што су из ММФ-а истакли дакле, удео пензија у бруто домаћем производу ће бити смањен са 13% на 10% бруто домаћег производа. Актуелна ситуација у Србији је да од 770 хиљада пензионера преко 650 хиљада пензионера има пензије у просеку око 15 хиљада динара, чак и мање. Недопустиво је да даље опадају. Политичке манипулације су изјаве да ће од априла 2011. до октобра 2012. године пензије бити усклађене са растом зараде у јавном сектору. Све је намењено предизборној кампањи то ће бити изборна година. Након тог периода пензије ће расти у складу са растом цена на мало, који се у самом старту лажира, исказује мањим, те ће и пензије и те како опадати.
Упозоравамо на апсолутну неодрживост пензионог система. Од јануара до марта, без посла је остало 44 хиљаде људи, према макроекономским индикаторима који су објављени на сајту Министарства финансија. Овог момента у Србији практично на једног запосленог иде један пензионер. Систем „pay as you go“ финансирања је немогућ. Већ овог момента далеко превазилази износ уплаћених доприноса, великим делом се финансира из буџета. Оно што се поставља као реално питање када не постоје први, други, трећи стуб пензионих реформи, кад влада бела куга, све већа незапосленост, ко ће данас запосленима да обезбеди пензију сутра?
Такође је лажиран и БДП, пренадуван, како би се сакрио податак да је Србија високо задужена земља. Наиме, узимане су сталне цене из 2002. године, пад бруто производа у 2009. години није износио 2,9, био је много већи. Када би се радило о ценама из 2007. године, чак и преко 4,2%. Напомињем, Србија је за три прва месеца у 2010. Години, што се спољног дуга тиче, досегла ниво од 23,3 милијарде евра, 76,2 % овако пренадуваног бруто домаћег производа. Сам ММФ, на и овако нетачним статистичким показатељима, истиче да ће у 2010. години бити спољни дуг на нивоу 75,6%, а у 2011. чак 90,4% бруто домаћег производа. Република Србија је на прагу дужничког ропства. Хитно је потребан активан став државе у отплати спољњег дуга јер се види већ на тромесечном нивоу да је ангажовање кредита веће за 300 милиона евра од отплате камата и главница.
Када погледате Закон о буџету за 2010, видите да управо порез на додату вредност прецењен, порез на додату вредност у 2008. години износио је 301 милијарду, онда у 2009. години 296 милијарди, тако да не може пројекција за 2010. годину да буде 325 милијарди динара. Пренадуване су и акцизе, све мање људи вози чак и аутомобиле. У таквој ситуацији, наравно, да је дошао ММФ да одобри још већи буџетски дефицит од 4,8%, односно140 милијарди динара. Хвала.
Има ли питања?
Ако нема, хвала вам што сте дошли на конференцију Српске радикалне странке.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР