Дејан Мировић: Даме и господо новинари, са моје десне стране је Милан Аврамовић, народни посланик, а са моје леве стране је Владан Јеремић, такође народни посланик. Ја сам Дејан Мировић, народни посланик, а ову конференцију хтели смо да посветимо најважнијој ствари која пре свега брине наше грађане, а то је економија. Тачније, то је долазак мисије ММФ-а, такозване спасоносне мисије, 24. августа, и догађаји који прате ту мисију. Као што знате, у нашој јавности се води расправа о тиме да ли повећати ПДВ или не, да ли ће тај кредит ММФ-а бити уложен у девизне резерве или у буџет, итд. Ја желим да вам јасно и гласно кажем да смо ми против беспоговорног слушања савета ММФ-а, и мислим да смо ми можда једина странка у Србији која је против тих штетних налога ММФ-а. Ми сматрамо да Србија тај мањак у буџету треба да среди на следећи начин: додатно опорезивање компаније Делта, наравно ви то нећете објавити, али наша је дужност да то кажемо, с обзиром да знате да та компанија има добит од неких три милијарде евра годишње. Уосталом, госпођа Форцан је то и сама изјавила, ако се не варам, пре неколико месеци, и плаћа порез од неких 200 000 000 евра. У том случају, пошто ми верујемо компанији Делта, да су те цифре тачне, ми предлажемо да се уведе додатан порез и ту би, рецимо, власт могла да нађе додатна средства за здравство, за образовање и за ве оне области које уништавају због ММФ-а. С друге стране, ми такође сматрамо да власти треба да опорезују другу врсту монополиста и други центар моћи у држави, а то су стране банке. Ви сигурно знате да наша индустрија не може да постигне ниво из 1998 године, а профит осварују стране банке. У том смислу, оне чак повећавају ретроактивне камате, што је скандалозно, јер једна Босна и Херцеговина која, признаћете, да ни близу није тако озбиљна држава као Република Србија, они кажњавају те стране банке када поступају на исти начин и уводе им казне и додатне порезе. Компанија Делта и стране банке, ето, ту се могу наћи додатна средства и, наравно, трећи извор прихода би био кредитни аранжман са Руском Федерацијом који није политички условљен, који није штетан за нашу привреду као онај са ММФ-ом, а као што видимо, то је наш главни аргумент. Ако је руски министар финансија, господин Кудрин, изјавио да ће уложити 10 милиона долара у хартије од вредности ММФ-а, а ми тражимо новац од истог тог ММФ-а, не знам што не бисмо то тражили директно од Руске Федерације. Дакле, то су наше сугестије за решавање економске кризе и ми имамо иницијативу. За разлику од свих других који не критикују ММФ, ми нудимо алтернативу, ми немамо илузија да власт има политичку моћ или храброст да поступи онако како ми предлажемо. Знамо и да ове квази-партије то не смеју да кажу. У том смислу, то су наши предлози који, наравно, потиру ово сулудо и бесмислено инсистирање на повећању ПДВ-а. Видели сте шта се дешава у Хрватској, која је чак приморана да продаје делове своје територије, као што су Бриони, видите шта се дешава кад имате огроман дуг и на крају, треба отворено рећи, може нам се десити исто што се десило СФРЈ 1973. године, када је дошло до суверенизације дуга , до спајања јавног и приватног дуга и тако, хипотетички говорим, може се десити да тих 700 000 000 или 900 000 000 евра које дугује компанија Делта буде плаћала држава Србија, тј. наши грађани. У том смислу посматрамо и кредите Европске инвестиционе банке. Чули сте једног политичара који каже - Не можемо да живимо без кредита Европске инвестиционе банке и Европскње банке за обнову и развој. Мислим, то уопште нема везе са економском логиком, јер су сви ти кредити повезани са условима ММФ-а. Погледајте Споразум о стабилизацији и придруживању, где се јасно каже да су то кредити Светске банке и Европске банке за обнову и развој. Према томе, то је једно зачарано финансијско коло у које је ушла Република Србија. Ја знам да ћете ви имати питања у вези с неким другим темама. Иако знам да нећете ово да објавите, ми смо морали да вас упозоримо.
Новинар: Да ли ће радикали сутра на Вождовцу подржати формирање власти?
Дејан Мировић: Нарвно да неће. Али видите, овде је дошло до замена теза. Ми стално морамо да се нешто правдамо у смислу шта ће се десити у једној општини док се земља стално задужује, а монополисти преузимају читаву државу, стране банке наплаћују ретроактивне камате и, наравно, из поштовања према вама ја ћу одговорити на то питање иако сматрам да је то споредно питање. Бићу врло јасан. Наравно да нећемо подржати власт на Вождовцу, као што то нисмо урадили ни у Земуну.
Новинар: А да ли ће ваши одборници доћи сутра на седницу?
Дејан Мировић: Ја не би сад да спекулишемо, видећемо сутра. Али сигурно нећемо подржати власт. Уосталом, потпуно је била легална власт у Земуну и знате на који је начин срушена. И као што наши угледни аналитичари кажу, ти који су извели ту операцију су створили нешто што нису очекивали. Зашто бисмо ми уопште учествовали у тим њихови односима? Имамо ми много бољих и интересантнијих тема које су битне за нашу Србију. Рецимо, ово што говори Ратко Кнежевић, то треба истраживати, то је јако интересантно јер тај човек је потпуно неутралан. Ми смо већ говорили о томе и проглашавани смо за неке силе мрака које куну и бацају клетве и не мисле добро народу, али ово је сад неутралан извор, који је чак је и из друге државе.
Новинар: На основу који прописа бисте издвојили „Делту“ и стране банке за опорезивање, на основу чега?
Дејан Мировић: Па, на основу Устава Србије. То је реалност, а она је следећа: ако представник компаније Делта каже да они имају приход од три милијарде евра, знате колики је приход буџета Републике Србије? Довољно вам је да упоредите приходе и расходе Републике Србије и да са друге стране узмете три милијарде евра и биће вам све јасно. Затим имате изјаву Дијане Бајаловић, председнице Комисије за заштиту конкуренције, која је рекла да је „Делта“ монополиста на нашем тржишту са 70 одсто, и на основу Уства Републике Србије који гарантује да овде постоји економска и социјална равноправност. Ако би постојала политичка воља, а ми тврдимо да она не постоји, ми бисмо свакако подржали тај закон. Довољно је видети, када имате неку конструктивни политику у смислу свих монополиста, онда видите који медији то објаве а који не. И биће вам јасно ко држи монопол чак и у медијској области. И ту се намећу неке теме које уопште нису примарне, примарно је ко у овој земљи остварује приход а ко не, ко остварује приход на основу Прелазног трговинског споразума. Ја вам тврдим, ево, позваћу се на изјаву господина Филиповића из „Delta Maxija“, који је једини изјавио да је то добро за Србију. А како је то добро за Србију када је госпођа министар финансија изјавила да ћемо игубити 300 000 000 евра? И нико не сме о томе да пише. Ми нисмо за ренационализацију, или било какве друге екстремне мере, али погледате, нормална држава у кризним временима брине, пре свега, о својим грађанима а не о монополистима. Мислим да је ово доказ да смо ми једина партија на коју тајкуни немају утицаја. Ми можемо слободно да говоримо о томе. Ми о томе говоримо и у Скупштини и овде. А што се тиче страних банака, знате, кад стране банке из једне земље, Аустрије, имају око 30 одсто нашег тржишта, то је онда монопол, ако западне банке имају око 70 одсто, то је монопол. Ако руске банке, ево, сад је дошла Московска банка, годинама не могу да раде на нашем тржишту, онда ту нешто није у реду. Форсирају само банке из Европске уније, да не помиње онај чувени стечај наше највеће четири банке. Ето, то су наши аргументи. Ако нема више питања, захваљујем.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР