Бор не познаје српске великане

Љубиша Цокић: Добар дан, ово је редовна конференција Општинског одбора Српске радикалне странке која ће бити посвећена уређењу у граду Бору, али пре тога желим да представим новог секретара Општинског одбора, Тању Станисављевић, дипломираног економисту, и чланове Савета за омладину, Милену Љубомировић и Санелу Стојановић. Оне су један део женске популације Савета за омладину при ОО СРС Бор. И Санела и Милена су одлични студенти, Санела на Медицинском факултету у Београду, а Милена на Техничком факултету у Бору, деца из честитих и поштених породица. Ово сам намерно урадио да се види да Српска радикална странка има подмладак и да ради, али ми не желимо да их оптерећујемо страначким активностима, него желимо да заврше школу и да буду корисни чланови овог друштва, а на једној од следећих конференција обратиће вам се и мушки део Савета за омладину, момци који су такође одлични студенти, тако да ће грађани Бора и сви који то желе моћи да виде да Српска радикална странка располаже и младим кадровима. Сада ће вам Милена Љубомировић прочитати Саопштење ОО СРС Бор.

Милена Љубомировић: Српска радикална странка сматра да је Бор сасвим довољно поштовања показао према Ђорђу Вајферту тиме што је једној од улица дао његово име, као некадашњег власника или концесионара Борског рудника бакра. Изградња споменика Ђорђу Вајферту је претеривање у сваком погледу. Ђорђе Вајферт је панчевачки Немац који је сахрањен на католичком гробљу у Панчеву и најприродније је да му Панчевци подигну споменик. Народна банка му се одужила тиме што се налази на новчаници од 1000 динара. Ми сматрамо да је сасвим довољно поштовања то што има улицу, а да би споменици у овом граду требало да буду посвећени Николи Тесли, Доситеју Обрадовићу, Вуку Караџићу, Миланку Милутиновићу, браћи Милутиновић, Пери Мађаревићу Волођи и многим другима који, нажалост, немају своје споменике, а представљају срж српске духовности, науке, културе, писмености, спорта и свега осталог. Зашто не направити споменик Светом Сави? Зашто споменик Ђорђу Вајферту? А поготово кад се чују планови о томе да се планира и споменик Фрањи Шистеку. Онда заиста долазимо у ситуацију да помислимо да је истина да један човек искључиво одлучује, и то отприлике својим болесним умом, о томе шта ће се, где и кад радити. То је прва ствар, и друга ствар, апелујемо на генералног директора РТБ Бор да не глуми Деда Мраза усред лета и да се једноставно разбацује нашим новцем који држава Србија задужује под веома неповољним условима, узимајући кредите који су намењени за повећање производње, и да кречи приватне зграде по граду, да разбацује паре на изградњу разних споменика који никоме неће служити, и то пред долазак оних који себе сматрају важним личностима, правећи тако „Потемкинова села“. Они крече фасаде зграда и ћошкове да би оставили лепу слику о граду, без обзира на то што је изнутра све труло и пропало. Апелујемо на њега да се уозбиљи и да је много потребније у овом тренутку да новац који баца на разне начине, вероватно неким својим пријатељима, уводећи их у посао без икакве јавности, без икаквих јавних конкурса, да то уплаћује Општини као обавезу коју има према локалној самоуправи, и да се исплаћују заостале стипендије и социјална давања деци које има много. Хвала.