Борис Алексић: Даме и господо, хвала вам што сте дошли у оволиком броју на редовну конференцију Српске радикалне странке. Прво бих желео да кажем пар речи везано за предлог декларације о злочинима над српским народом, ви знате да је и председница Народне скупштине Славица Ђукић-Дејановић говорила о тој теми јуче. Став наше странке је веома јасан: Влада Републике Србије не жели озбиљно да се бави питањем злочина, не жели озбиљно да се бави питањем међународног кривичног права а поготово не жели да се бави злочинима који су почињени над српским народом. Ја ћу вас подсетити да је у међународном јавном праву врло прецизно дефинисано да је најтежи злочин управо злочин против мира. Злочин против мира је злочин из којег произилазе сви други злочини, укључујући и злочин геноцида у рату и злочин против човечности, ратни злочин и тако даље. Овај злочин је био окосница рада међународних трибунала насталих након Другог светског рата у Нирнбергу и у Токију. Када се судило нацистичким злочинцима, прво се судило за злочин против мира, касније је тај злочин дефинисан и декларацијом Генералне скупштине Организације уједињених нација из 1974. године веома прецизно. Поставља се питање због чега Влада Републике Србије не жели да помиње овај злочин, због чега не жели да тражи одговорност за извршење злочина против мира и због чега се злочин против мира игнорише у српским медијима. Ствар је веома јасна, према декларацији Генералне скупштине Организације уједињених нација из 1974. године злочин против мира чини она држава која у другу државу убацује наоружане банде али исто тако и она која шаље оружје, која шаље инструкторе, што омогућава распламсавање рата. Врло добро знате да се одговорност за злочин против мира, када је у питању бивша Југославија, своди на неколико земаља. То су земље Запада, Сједињене Америчке Државе, Немачка и Ватикан пре свега. У експертским извештајима стручњака са запада то је небројено пута поменуто. То је поменуо генерал Пјер Мари Галоа, то је навео и Владимир Волков, то су, на крају крајева, навели и представници извршне власти западних земаља, као што је Ђани де Микелис, као што су други државници. Дакле, то није спорно.
Влада Републике Србије нема храбрости да у декларацији помене најтежи злочин по међународном праву, дакле, злочин против мира. Због тога ми мислимо да је предлог декларације о злочинима над Србима који се нуди Народној скупштини Републике Србије једна фарса која треба отприлике да замаже штету која је нанета усвајањем декларације о Сребреници, која је погубна по националне интересе. Ми као странка позивамо Владу Републике Србије и већину у парламенту, ако желе озбиљно да се баве злочинима, да поштују хијерархију злочина која је утврђена у међународном праву и да поставе питање одговорности за злочин против мира.
Као што знате, још једна веома интересантна тема је актуелна, опет се говори о отпочињању преговора о Косову и Метохији. Ви сте видели да је и господин Данијел Сервер, који је шеф балканске иницијативе у оквиру Америчког института за мир, а познатији као сарадник Мортона Абрамовица и својевремено шеф за југоисточну Европу, изнео предлог да Србија треба што пре да уђе у преговоре о Косову и Метохији, пре него што се донесе пресуда сталног Међународног суда правде. Поставља се питање где се то жури Американцима. Проблем је у томе што су се појавиле информације да су Београд и Приштина, како се каже, већ започели са припремом тих преговора, дакле очигледно је да се врши одређени притисак на српску страну, да се српска страна уцењује, уколико не прихвати одређене моделе за Косово и Метохију, да ће пресуда Међународног суда правде бити штетна за Републику Србију (ти подаци се доста помињу у руским дипломатским изворима), а са друге стране, ако изађу у сусрет западним земљама и крену у некакве преговоре о Косову и Метохији, онда би пресуда Међународног суда правде могла да гласи отприлике онако како је председник суда, господин Овада, навео, да садржи варијанте и за једно и за друго решење, и за решење које заступа Република Србија и за решење које заступају шиптарски сепаратисти.
Ми сматрамо да једноставно Србија не сме да улази у било какво коцкање, у било какве преговоре везано за територију Републике Србије. Територија Републике Србије је јасно дефинисана не само Уставом, дефинисана је и међународним споразумом са Републиком Албанијом који је потписан у Фиренци 1926. године, дефинисана је и Резолуцијом 1244, али дефинисана је и са три претходне резолуције, а дефинисана је у оквиру Париског мировног споразума, где се прецизно наводи да Србија, Савезна Република Југославија има суверенитет над Косовом и Метохијом. У Међународном праву није спорно да је наследник Савезне Републике Југославије Србија. То су, уосталом, признале и западне земље и та чињеница није спорна. Дакле, Влада Републике Србије би направила огромну грешку уколико би ушла у преговоре везане за српску државну територију. Ми као странка постављамо отворено питање прозападним партијама у Србији везано за приступање Европској унији, шта ће они да ураде када се у Европској унији буде одлучивало већином гласова везано за спољнополитичка питања. Као што знате, од Мастрихтског споразума па до Лисабонског споразума прерогативи Европске уније, њена надлежност у односу на државе-чланице се све више и више повећавају. У Лисабонском споразуму надлежност Европске уније је додатно проширена. Питање је времена када ће се она проширити на одлучивање о спољно-политичким питањима. Шта то значи? То значи да ће се у Европској унији пре или касније поставити питање да ли већина признаје независно Косово или не признаје. Ви врло добро знате да само пет чланица Европске уније не признаје Косово и Метохију, да је то убедљива мањина. Они ће при том гласању имати квалификовану већину и Европска унија ће у будућности на тај начин моћи врло једноставно да призна независност Косова. Е сад, ми постављамо питање да ли су представници Владе Републике Србије у својим залагањима за евроатлантске интеграције размишљали о овом ситном детаљу. Шта ће онда они да ураде? Неће моћи ништа да ураде, једноставно, то ће бити завршена ствар.
Ја бих желео да подсетим да је Европски парламент својевремено позвао све чланице Европске уније да признају Косово. Зашто ово наводим? Зато што је један од најважнијих разлога владајуће већине због чега треба прихватити декларацију о Сребреници био да је сличан акт усвојен у Европском парламенту. Дакле, Европски парламент је са 424 гласа за и 133 гласа против позвао чланице Европске уније да признају независно Косово. У тој резолуцији, коју је поднео један од холандских посланика, врло јасно се наводе предлози који су сада актуелни када се помињу преговори између, како они кажу, Београда и Приштине везано за Косово и Метохију. Ту се помињу питања Ирске и Велике Британије, однос Западне и Источне Немачке и све те предлоге управо наводи овај холандски посланик на чију је иницијативу усвојена резолуција којом Европски парламент позива да се призна независно Косово. Дакле, уколико би неко из Министарства спољних послова, уколико би Борис Тадић узео ову резолуцију, он би јасно могао да закључи о чему се ту ради и схватио би да су предлози који се нуде Србији везано за Косово и Метохију, везано за почињање преговора, у ствари једна замка за Србију.
Врло је јасно да је међународно право на страни Србије и ми ћемо пре или касније доћи у ситуацију да ће се на међународној сцени показати да самостално, независно Косово јесте неодрживо. Као што Албанија тешко опстаје, самостално Косово ће још теже опстајати као самостална творевина. Ви знате да се тамо шверцују наркотици, да се према подацима који долазе управо из Америчког конгреса, ево на пример од господина Џозефа Боданског, који је био шеф, вођа посебног тима конгреса за борбу против тероризма и питања безбедности, тамо налази логистичка база Ал каиде, да су одатле, преко Босне и Херцеговине, убацивани терористи на запад и да су управо одатле дошли људи који су извршили терористичке нападе у Њујорку, Вашингтону, Мадриду и у Лондону. Дакле, та творевина ће се пре или касније показати неефикасном и тада ће Запад молити Србију да успостави ред и закон на Косову и Метохији. То је једноставно једна историјска неминовност и Србија треба да сачека тај тренутак.
Уколико би ушла у преговоре око поделе Косова везано за границе, по предлозима који долазе из Форин офиса, који долазе из Сједињених Америчких Држава, Србија би ту заиста направила катастрофалну грешку, тако да Српска радикална странка још једном позива Владу Републике Србије да обрати пажњу на оно што ради. Ако не знају шта раде, нека прочитају Устав Републике Србије, нека штите интересе грађана Репулике Србије на тај начин и заиста неће бити проблема.
Веома је интересантно, још бих и то желео да подвучем, да је питање регионализације потенцијално велика опасност за Републику Србију. Ви знате да се питање регионализације Србије пре свега провлачи као децентрализација. Међутим, према надлежностима које ће се полако давати регионима, то је више територијална аутономија. Као што знате, демократија у једној земљи се цени према степену децентрализације али децентрализација је везана за локалну самоуправу, територијална аутономија је нешто сасвим друго. Постоји реална опасност да регионализација Србије доведе до нових сепаратизама. Између осталог, та опасност се види и по једној организацији која делује уз спонзорство Европске уније, уз спонзорство Европске комисије и Немачке владе, немачког министарства спољних послова, а која се назива Федерална унија европских етничких група. То је организација која се бави питањима националних мањина, не само у Србији, већ и у целој Европи, али бави се и конструкцијом нових региона, јер они сматрају да ће се права националних мањина управо најбоље развити кроз регионализацију одређених држава. Та организација која делује у Републици Србији почела је са радом одмах после 5. октобра 2000. године, када су одржали један конгрес у Суботици. Колико је она опасна, можемо да закључимо по чињеници да је њен рад забрањен на територији Француске и на територији Италије, управо због сепаратистичких тежњи. Ја сам својевремено поставио питање у парламенту Републике Србије о деловању ове организације у Републици Србији. Прошло је више од месец и по дана, није ми одговорено. Дакле, као што сам навео, могли би да пратимо праксу одређених западних држава као што су Италија и Француска, јер су они управо забранили рад овој организацији.
Да ствар буде још трагичнија, главни стратези ове организације, која делује на територији читаве Европе, која је спонзорисана од стране немачког министарства спољних послова су бивши нацисти. Ово бивши можемо слободно да ставимо под знаке навода. То су особе које су се бавиле питањима националних мањина својевремено у окупираној Чехословачкој. Часопис те организације отворено промовише нацисте. Када имамо све те податке, заиста морамо да поставимо питање влади због чега дозвољава да се Федерална унија европских етничких група бави својим прљавим послом и да уноси раздор на територију Републике Србије. Ето, то су неке потенцијалне опасности по нашу државу. Велика искушења очигледно очекују Владу Републике Србије. Очигледно је да ће они наставити да третирају парламент Републике Србије као једну гласачку машину и да ће се понашати као да су извршна власт којој не требају ни законодавна ни судска грана власти, осим ако нису послушни. То ће, наравно, довести до тешких последица по грађане Републике Србије, тако да ми позивамо Владу Републике Србије да преиспита свој однос према овим питањима. Ето, толико сам имао за данас. Да ли има можда неких питања? Уколико нема, ја вам се захваљујем.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР